OKRUGLI STO O NASILJU U PORODICI: ZA SUDSKI ISHOD „KRIVI“ VALJANI DOKAZI

  18 oktobar 2016

Sud nije u obavezi da utvrdjuje istinu već da oceni da li su jači i uverljiviji dokazi okrivljenog ili oštečene strane.

„Put koji žrtva porodičnog nasilja prolazi od trenutka podnošenja krivične prijave do presude, za nju je veoma težak i bolan. Žrtva je obično, prinudjena da živi sa nasilnikom a u tom vakumu nasilje često eskalira ili se na žrtvu vrši pritisak da odustane od krivičnog gonjenja ili da promeni svoj iskaz. Ovo je izmedju ostalog istakla advokat Arnela Kukuljac na okruglom stolu koji je za temu imao diskusiju o nasilju u porodici kao krivičnom delu.

Okrugli sto organizovan u Prijepolju drugi je od pet planiranih a održan je u okviru projekta „Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo“ sa osnovnim ciljem da se doprinese boljoj informisanosti građana o značaju vladavine prava u pravosudnom sistemu i boljem razumevanju njegovog funkcionisanja.Realizuju ga nedeljnik Vranjske iz Vranja i Komitet pravnika za ljudska prava, Yucom, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije.U realizaciji projekta učestvuju Polimlje, Lozničke i Kikinkdske novine.

IMG 3160

Govoreći o porodičnom nasilju u svetlu svih etapa sudskog postupanja i medijskog izveštavanja učesnici su se složili da je ono u porastu najviše zbog toga što su stvoreni početni institucionalni uslovi da se žrtve nasilja ohrabre da prijave nasilnika i što tužilaštva i sudovi istrajavaju u tome da se počinioci privedu licu pravde.

IMG 3163

Samo tokom tekuće godine u Prijepolju je za nasilje u porodici prijavljeno je 46 lica od kojih je 6 osuđeno na zatvorske kazne, istakla je Jasminka Bošković, zamenica javnog tužioca OJT. Ona je navela da je tokom 2014. i 2015. godine prijavljeno ukupno 113 lica za krivično delo nasilje u porodici, protiv kojih su podneta 52 optužna predloga a ukupno 13 je osuđeno na kaznu zatvorom. Tužilaštva su, kako je istakla, napravila pomak u tom smislu jer imaju mehanizam da različlitim postupcima dokažu nasilje u porodici čak i kada žrtve, iz straha ili nekog drugog razloga, promene svoj iskaz ili odustanu od krivičnog gonjenja.

SIGURNA KUĆA ZA ZRTVE ILI ZATVOR ZA NASILNIKA?

Predsednik Osnovnog suda u Prijepolju, Mileta Bezarević, rekao je da je za efikasnost sudskog postupka veoma bitna valjanost prikupljenih dokaza i opis krivičnog dela koji potvrdjuje navode iz optužnog akta, jer kako je podvukao, sud nije u obavezi da utvrdjuje istinu već da oceni da li su jači i uverljiviji dokazi okrivljenog ili oštećene strane. Osim toga, za razliku od tužilaštva, sud ceni ne samo otežavajuće već i dokaze koji su olakšavajući po okrivljenog. Predsednik suda je naveo podatak da je do kraja septembra sud primio ukupno 215 krivičnih predmeta a da je skoro 10 odsto odnosi na nasilje u porodici. Rešena su 4 predmeta a dve presude su osudjujuće sa zatvorskim kaznama za počinioce u trajanju od 10 meseci i godinu dana.

IMG 3175

Na okruglom stolu, čiji domaćin je bilo list „Polimlje“, učešće su uzeli i predstavnici Policijske uprave Prijepolje, Bojan Vasojević, načelnik kriminalističke policije i Anica Brajović, koordinator za ovu oblast. Oni su, govoreći o značaju postupanja policije kao prve instance kojoj se obraćaju žrtve radi zaštite od nasilja, istakli važnu ulogu saradnje sa centrima za socijalni rad, preko kojih se stiče jasnija slika o pojavi nasilja u porodici kao i sa tužilaštvom koje, na kraju, pokreće ceo postupak. Zoran Polić, direktor Centra za socijalni rad iz Priboja ocenio je saradnju sa policijom i tužilaštvom kao izuzetnu. Polić je naglasio da u ovom gradu postoji sigurna kuća za žrtve porodičnog nasilja kao redovna aktivnost ustanove ali da se lično protivi terminu „sigurna kuća“ jer je se radi o prihvatilištu za ugrožene žrtve. On je izrazio zadovoljstvo što je u pripremi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji bi trebalo da zaštiti žrtve a ne da ih, kao sada, izmešta u okruženje „sigurne kuće“ dok nasilnik ostaje na slobodi.

O medijskom izveštavanju o ovom krivičnom delu govorila je novinarka „Polimlja“ Indira Hadžagić, koja je senzacionalizam pojedinih medija navela kao jedan od najpogubnijih načina izveštavanja, koji dodatno viktimizuje žrtve. Ona je iznela podatke koji govore o tome da je najveći deo tekstova o porodičnom nasilju pisan na tabloidan način, bez poštovanja zakona i osnovnih profesionalnih i etičkih standarda. U radu okruglog stola učešće su uzeli i predstavnici lokalnih vlasti, članovi Opštinskog veća, Edib Kajević i Mirjana Bojović. Kajević je između ostalog rekao da su budžetom opština predvidjena sredstva za medije i da lokalne samouprave cene objektivno, istinito i analitičko informisanje, sugerišući medijima da osmisle projekat koji bi se bavio i ovom važnom temom na profesionalan način.

M.C.

eu

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3743704
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1118
2317
23820
48699
161197
3743704

Vaš IP: 35.172.100.232
2019-09-15 11:47