KIKINDA: PAZAR "NA SVESKU" NA TEKSTILNOM ODELJENJU TRŽNOG CENTRA

  29 novembar 2016

Prvo je otvorena istraga protiv šefice Tržnog centra i tri prodavačice, zbog unošenja i prodaje robe, ali se onda saznalo da je šefica svoje i dugove koleginica za uzeto robu sa tekstilnog odeljenja pokrila i sa gratis robom, koju dobavljači redovno isporučuju, a da joj je dozvolu da naruči tu gratis robu dala pomoćnica direktorke "Grandproma". A onda se saznalo da ta pomoćnica, koja je formacijski zadužena za kontrolu rada maloprodajnih objakata pa i Tržnog centra, kontroliše i porudžbine gratis robe. Saznalo se i da ona najviše pazari "na svesku", a šefica je policiji rekla da su ona i njena prethodnica na radnom mestu poslovođe objekta, godinama unazad pokrivale te dugove sa gratis robom, i tako se istraga okrenula protiv pomoćnice direktorke ove velike trgovinske kuće

Željko Bodrožić i Miroslav Panić

(Napomena: Imena i prezimena aktera slučaja i firmi su izmenjena)

Trgovinska kuća "Grandprom" godinama se dičila svojom Robnom kućom u centru grada, kako tekstilnim odeljenjem tako i parfimerijom, i ne samo zbog širokog asortimana kvalitetne robe, urednog enterijera i preglednih odeljaka, već i zbog radne snage - obučenih i predusretljivih prodavačica. Dolaskom novog vlasnika i taj tržni centar, kao i cela firma, je procvetao i činilo se da će se u budućnosti o njemu pričati samo u superlativima, jer sve je više bilo robe i kupaca, a i zaposleni su bili zadovoljni.

No, pre pet godina pukla je bruka: čulo se da je policija ušla u firmu i da je na osnovu prijava otkriveno da su pojedine rukovoditeljke firme i samog Tržnog centra uzimale odevne predmete bez plaćanja, a posle raznim "akrobacijama" kroz prijem robe a i unošenjem svoje robe, te dugove pokrivale.

Prvo su pod istragu došle šefica Tržnog centra i tri prodavačice, a potom i pomoćnica direktorke firme. I dok je šefica Helga L. osuđena i izgubila posao, a tri prodavačice same dale otkaz i izbegle krivično gonjenje od strane firme, pomoćnica direktorke Miška Slavić je uspela nakon više od tri godine suđenja i ponovljenog postupka da bude oslobođena svih optužbi.

A njen slučaj je otvoren u junu 2011. godine, kada započinju istražne radnje, da bi godinu dana kasnije bio podignut optužni predlog, a u julu 2012. održan i prvi glavni pretres. Pre svega toga, u maju 2011. godine, nakon što su obavljene istražnje radnje, proglašena je tehnološkim viškom u firmi i dobila je otkaz.

Ona je bila okrivljena da je počinila krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234 stav 1 Krivičnog zakonika, odnosno da je "od januara 2010. do februara 2011. godine, iskorišćavanjem svog položaja, pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist, tako što je kao odgovorno lice - pomoćnik direktora Grandproma u više navrata naložila poslovođi Tržnog centra Helgi L, da joj bez plaćanja preda različitu tekstilnu robu koju je iskoristila za svoje potrebe i potrebe svoje porodice, a ovu robu u ukupnoj vrednosti od 73.852 dinara nikada nije platila, već je poslovođi naložila da preuzetu robu nadoknadi putem gratis robe od jednog od dobavlјača".

Miška Slavnić je, naravno, izjavila da apsolutno nije zloupotrebila svoj službeni položaj, jer je svu robu koju je uzimala, to jest kupovala, plaćala odmah, ili, ako je robu i uzela bez plaćanja, skidala je etikete sa robe i prijavlјivala, da bi je platila kroz nekoliko dana.

- Robu sam kupovala tako što sam skidala etiketu sa bar kodom i istu davala radnici da upiše u svesku. Svu robu koju sam uzela iz tržnog centra, ja sam i platila. Ja sam po funkciji vršila poslove komercijalnog direktora, kao i deo posla komercijale za tekstilnu robu, te sam svaki račun za robu potpisivala. Nikada tuđu robu nisam unosila radi zamene za robu svoje firme i nikada nisam tražila gratis robu od dobavlјača, samo sam jednom jedan crveni kofer dobila na poklon, o čemu sam obavestila koleginice, koju su takođe dobile takav poklon - objasnila je okrivljena.

Ona je navela i da ju je prethodne godine poslovođa pitala da li i ona može da kontaktira dobavlјače da joj daju gratis robu, kako bi se pokrio manjak zbog krađa od strane potrošača, što joj je ona odobrila, ali koliko i šta od robe je isporučeno saznala je tek dva meseca pre saslušanja.

Tokom postupka se moglo čuti da je u "Grandpromu", odnosno u Tržnom centru, bila "javna tajna" da se roba daje čak rodbini ili poznatim osobama na veresiju, s tim što su prodavci bili dužni da izdatu robu zapisuju u običnu svesku (bile su dve sveske, po jedna na tekstilnom odeljenju i parfimeriji), tako što bi upisivali bar-kod ili šifru, kao i vrednost date robe. Zvanično pismeno odobrenje za prodaju robe na ovaj način nije postojalo u "Grandpromovom" centru, ali da su svi radnici na ovaj način uzimali robu i vremenom, kako ko, otplaćivali dug, a poslovodstvo firme je vođeno u posebnim sveskama koje su se nalazile kod poslovođe Tržnog centra. No, policija je imala saznanja da pojedine zaposlene svoje dugove "prebijaju" preko "gratis robe" dobavljača, koja se inače redovno isporučuje, jer se u trgovini uvek uračunava gubitak od krađe sa rafova i ofingera.

- Ja ne znam da li je direktorica Duda Mirković bila upoznata sa ovakvim načinom prodaje, ali znam da je obaveza poslovođe bila da prati da li je ovako izdata roba i naplaćena. Kada sam ja na ovaj način uzimala robu nikada ni radnicama ni poslovođi nisam naložila da se u svesci ne zapiše ta roba - prepričavala je tokom postupka Miška Slavić.

A sve je to funkcionisalo do kraja 2010. kada se očigledno pojavio manjak, pa je poslovođa zamolila pomoćnicu direktora da ona dogovara "gratis robu" ne bi li se izvukli iz minusa, koji je, po njima, i bio posledica krađe posetilaca. Već se u kuloarima firme, tvrdili su na početku istrage policajci, znalo da pomoćnica direktora preko te "gratis robe" pokriva svoje dugove za uzeto robu iz maloprodaje, pa je to bio princip rada i poslovođe Helge. Ali, priča se uskoro raširila između rafova, pa do centrale firme i usledili su vanredni inventari, otpuštanja i krivične prijave. Utom je došla i policija i sve potom redom kako već ide kod ovakvih stvari.

Počelo je prebrojavanje i sve "gratis robe" koja je od mnogih dobavljača dobijana prethodnih godina, zatraženi su i izveštaji svih dobavljača, ne bi li se videlo otprilike kolika je moguća šteta naneta firme u tom periodu, a radilo se o miliona dinara.

Da se vratimo na sudski postupak, koji je vođen po starom Zakonu o krivičnom postupku. Miška Slavnić je uporno odbacivala optužbe, tvrdeći da je svu robu koju je uzimala svih prethodnih godina na kraju uredno platila, ali poslovođa Helga i druge prodavačice u svojim svedočenjima govorile su suprotno, tj. da je pomoćnica direktorica svoje dugove brisala iz sveske uz pomoć poslovođa i drugu robu unosila u Tržni centar i tako "peglala" cifre ukupnog inventara.

NNNS Slučaj 5 Zloupotreba službenog položaja 1 Kikindsk e ilustracija

Sudinica Dušica Vukašinović je krajem oktobra 2012. godine, nakon održana tri glavna pretresa, donela presudu u kojoj se okrivljena proglašava krivim i osuđuje na šest meseci uslovno na godinu dana. Utvrđena je i visina štete za "Grandprom" i to u visini od 64.000 dinara, a koju je osuđena bila dužna isplati.

U obrazloženju se kaže da je poklonjeno poverenje iskazima šefice Tržnog centra i četiri prodavačice, nasuprot odbrani okrivljene, koja je tvrdila da je svu robu koju je uzimala na odloženo plaćanje svih prethodnih godina na kraju uredno platila.

A šefica Helga L. je pred sudom izjavila da joj je prilikom preuzimanja dužnosti poslovođe objekta, njena prethodnica Anđelka T. objasnila da svi zaposleni mogu da pazare "na svesku", kao i da postoji posebna sveska za nekoliko ljudi iz poslovodstvo firme, a posebno je naglasila da se pomoćnici direktorke ništa ne naplaćuje, već da se u dogovoru sa njom ta roba zameni sa gratis robom koju dobavljači redovno isporučuju, kako bi i oni snosili deo štete nastale zbog redovnih krađa.

- Ona je dolazila otprilike jednom nedeljno i uzimala robu za sebe i članove svoje porodice -  košulje, suknje, pantalone, trenerke, kostime... Ja bih posle svu tu robu nadomestila sa gratis robom i onda ta dugovanja Miške Slavić preškrabala u svesci - izjavila je Helga L.

Po njenim rečima, šifre koje su skidane sa artikala koje je "pazarila" pomoćnice direktorke, ona je kasnije stavljala na prispelu gratis robu i tako je prilikom inventara stanje bilo sravnjeno.

Prodavačice koje su svedočile u ovom postupku tvrdile su da su mnogo puta asistirale pomoćnici direktorke pri kupovini, a da je u većini slučajeva tu bila i šefica, do 2010. godine Anđelka T, a pomom Helga L, i da nijedna od njih nikada nije tu robu upisivala u svesku, već su to činile šefice u posebnoj svesci za poslovodstvo.

- Otkako radim u Tržnom centru, a to je sedam godina, pomoćnica direktora je redovno dolazila i preuzimala robu za sebe, supruga i decu. Često je dolazila u društvu poslovođa, koje su joj pomagale u izboru. Nakon što bi izabrala robu ja sam zapisivala na parčetu papira brojeve šifri sa deklaracije i to kasnije odnosila poslovođi. Uglavnom, meni Miška Slavić nikada nije platila preuzetu robu na kasi, a nisam proveravala da li je ona naknadno to plaćala jer sam smatrala da to nije moja obaveza. Dešavalo se i da poslovođa Helga L. donese neku robu da je stavimo u prodaju, uz objašnjenje da je tu robu Miška Slavić dobila od dobavljača, ali joj se ne sviđa, pa će u vrednosti te robe njoj biti otpisan postojeći dug - svedočila je prodavačica Šana Zorić.

Bivša šefica Tržnog centra Anđelka T. negirala je navode njene naslednice kako joj je rekla da pomoćnica direktorke ne treba da plaća preuzetu robu, odnosno da se ta roba pokriva gratis robom.

- Prilikom primopredaje dužnosti ja sam Helgu upoznala sa mogućnošću da naši zaposleni uzimaju robu na odloženo plaćanje i da se ta zaduženja vode u posebnoj svesci. Dok sam ja bila poslovođa dug se morao platiti u roku od mesec dana, najviše dva, i svi zaposleni su to poštovali. I pomoćnica direktorke je sve svoje dugove uredno plaćala i dok sam bila poslovođa nije postojala praksa da se manjkovi nadoknađuju iz gratis robe - rekla je pred sudom bivša šefica.

No, ni to nije pomoglo okrivljenoj da izbegne osuđujuću presudu u prvostepenom postupku. Kako za prethodne godine nije bilo materijalnih dokaza da je Miška Slavić oštetila svoju firmu, sud je štetu procenio na osnovu sveske iz 2010. godine, koju je vodila šefica Helga, i kojoj je ostalo nepreškrabano robe u vrednosti, po proceni suda, od 64.000 dinara.

Usledila je polovinom novembra 2012. godine žalba osuđene, koju je Apelacioni sud u Novom Sadu uvažio i u septembru 2013. ukinuo presudu i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branioci Miške Slavić su naveli da sud nije utvrdio svojstvo okrivlјene kao odgovornog lica i da li je ona u okviru svojih prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada, a shodno navedenom ugovoru o radu imala ovo svojstvo ili je postupala kao fizičko lice, s obzirom da je uzimala robu sa odloženim rokom plaćanja kao i ostali zaposleni, što je Apelacioni sud i uvažio i naložio prvostepenom sudu da u novom postupku utvrdi da li je okrivlјena kritičnom prilikom imala svojstvo odgovornog lica ili je to činila kao fizičko lice.

Usledio je ponovljeni postupak, ali kako je u međuvremenu stupio na snagu novi Zakon o krivičnom postupku, i ovaj postupak je morao da bude sproveden po novim odredbama. Sudinica Dušica Vukašinović održala je dva pretresa u junu 2014. godine na kojima su, po nalogu Apelacionog suda, svedočile okrivljena, svedokinja Helga L. i rukovodioci "Grandproma". A onda je nakon drugog pretresa, 16. juna, donela oslobađajuću presudu.

Tužilaštvo je potom, nekako napisalo žalbu i uputilo Višem sudu u Zrenjaninu, ali je ona odbijena u decembru 2014. godine i slučaj je zaključen, a Miška Slavić oslobođena svih optužbi.

A iz obrazloženja presude može se zaključiti da Tužilaštvo nije učinilo napor da potvrdi činjenice iz prvobitne presude, a sudinica podseća da u skladu sa odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku, "tužilac je obavezan da dokaže svoju optužbu, i samim tim snosi rizik nedokazanosti, a sud mora kontradiktorno ceniti izvedene dokaze, te svoje zaklјučke temelјiti jedino na činjenicama u pogledu kojih smatra da izvesno postoje, dakle mora se raditi o činjenicama koje sud smatra istinitim".

- Sud je izveo niz dokaza u nastojanju da proveri odbranu okrivlјene, kao i da proveri osnovanost navoda optužnog predloga, te da utvrdi takvo činjenično stanje koje će biti zasnovano na izvedenim dokazima, pri čemu se sud rukovodio načelom "u sumnji u korist okrivlјenog", a pri tome odlučne činjenice koje padaju na teret okrivlјenog sud uzima kao utvrđene samo onda ako su sa punom izvesnošću dokazane, no, ukoliko se pojave kao moguće odnosno sumnjive sud uzima da takve činjenice uopšte ne postoje. Pri tome, sud nije smeo da zanemari jedan od osnovnih principa krivičnog postupka, prema kome svaka sumnja u pogledu odlučnih činjenica mora da se odrazi u korist okrivlјenog. U svetlu toga, samo one odlučne činjenice koje predstavlјaju biće krivičnog dela u objektivno-subjektivnom smislu, a koje su utvrđene sa punom izvesnošću, ne samo sa verovatnoćom, mogu predstavlјati u kvalitativnom smislu osnov za donošenje osuđujuće presude. U konkretnom slučaju, u pogledu okrivlјene Miške Slavić, sud nalazi da odlučne činjenice nisu dokazane sa punom izvesnošću, a u sumnji povolјnije za okrivlјenog - piše, između ostalog u obrazloženju.

Sud je stao na stanovištu da je Miška Slavić, bez obzira što je bila pomoćnica direktorke, postupala kao fizičko lice, a bazirajući se na činjenici da ona nije bila zadužena robom, već da je robno zaduženje imala tadašnja poslovođa Helga L.

Apelacioni sud je uputio prvostepeni sud i na navode žalbe odbrane na iskaz svedokinje Helge, i nakon novog postupka istinitost iskaza ove svedokinje dovedeo u sumnju, jer njene tvrdnje nisu poduprte drugih dokazima.

- Posebnu senku na iskaz svedokinje Helge L. baca upravo ova okolnost da ni nakon što su njene radnje otkrivene, ona nije firmi stavila na raspolaganje dokumentaciju koju je imala (sveske), šta više, sveske je htela da sakrije... Imajući u vidu prirodu nezakonitog rada Helge L. tj. unošenje tuđe robe u objekat i stavlјanje drugih šifri na tu robu, kao i činjenicu da je ona bila robno zadužena, sud ove pismene dokaze ceni tako da oni nemaju dokaznu snagu u tom pravcu da je upravo ovom gratis robom nadomešten dug okrivlјene, već da je ovom gratis robom nadomeštavan manjak nastao krađama potrošača ili manjak nastao u vezi sa nezakonitim radom upravo Helge L. - piše u obrazloženju presude i dodaje da je držeći ovih parametara sud našao da je iskaz svedokinje Helge doveden u sumnju, a to "ruši koncepciju optužnog predloga i razbija mozaik dokaza na koje se pozvao zastupnik javne tužbe u završnoj reči".

Dakle, tužilaštvo nije dokazalo da je kod okrivlјene Miška Slavić postojala svest da zloupotreblјava položaj pomoćnika direktora, niti da postupa kao odgovorno lice prilikom uzimanja robe na odloženo plaćanje, niti da zloupotrebom pribavlјa sebi protivpravnu imovinsku korist. tj. korist na koju nema pravo. Znači, kako nije dokazano da je okrivlјena preduzela radnju izvršenja krivičnog dela za koje se tereti, utoliko više nije dokazano da je ona imala svest i volјu da krivično delo na štetu oštećenog izvrši.

Na kraju sudinica podseća da je donošenjem novog ZKP-a napušteno načelo materijalne istine, tako da je tužilac, kao nosilac tereta dokazivanja, dužan da uveri sud u izvesnost navoda optužbe, a u protivnom sud postupa in favorem defensionis i presuđuje u korist okrivlјenog.

Time je zaključen slučaj pomoćnice direktorke "Grandproma". Za razliku od nje, šefica Helga L. je osuđena na uslovnu kaznu i izgubila je posao, a protiv tri prodavačice - Biljane R, Tatjane N. i Petre N. - firma je povukla krivične prijave nakon što su same dale otkaze.

Članak je objavljen u okviru projekta Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo kojifinansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) u okviru Medijskog programa 2014. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3983072
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2078
3279
5357
54658
141130
3983072

Vaš IP: 3.91.106.44
2019-11-12 12:52