Kako je vlasnik i direktor prodavao stanove i uzimao keš: ISISAVANJE PARA IZ PROPALE FIRME

  09 decembar 2016

Nekad uspešna građevinska firma nedavno je izbrisana iz registra privrednih društava nakon nekoliko godina provedenih u stečaju i likvidaciji, a većinski vlasnik i direktor je pre dve godine osuđen na uslovnu kaznu zatvora jer je prodajom stanova i poslovnog prostora preduzeća pribavio imovinsku korist sebi i članovima svoje porodice

Željko Bodrožić i Miroslav Dragin

(Napomena: Imena i prezimena aktera slučaja i firme su izmenjena)

Građevinska firma "Trudbenik" bila je među manjim u ovoj branši, ali dovoljno velika da u staro doba zapošljava stotinak radnika i još toliko sezonaca, i uspešno poslovala na teritoriji okruga. Privatizovana je 2002. godine i dve trećine akcija na javnoj licitaciji kupio je dotadašnji direktor Vladislav Trunić, dok je ostatak ostao u vlasništvu zaposlenih i bivših radnika. Prvih godina po privatizaciji firma je opstajala na tržištu i zapošljavala oko 50 radnika, ali je s produbljivanjem krize počela da propada i otpušta radnike, da bi 2010. ušla u stečaj, a nedavno je konačno likvidirana i brisana iz registra APR-a. Ali, dok je propadala, vlasnik i direktor Trunić krenuo je da ispumpava kapital iz firme, što je zapalo za oko policiji pa je slučaj otvoren 2009. godine.

U jesen te godine policija je saopštila da je protiv Trunića podnela krivične prijave zbog osnovane sumnje da je počinio više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, te da je oštetio "Trudbenik" za više miliona dinara. Osumnjičen je da je iskorišćavanjem službenog položaja prodao osnovna sredstva firmepo ceni manjoj od tržišne i knjigovodstvene vrednosti, da je građevinski materijal firme iskoristio za svoje potrebe i nije ga platio, te da je prisvojio deo novčanih sredstava od prodaje stanova i poslovnog prostora i naplate troškova grejanja u gotovom novcu vlasnicima stanova u zgradi koja je delom bila u vlasništvo "Trudbenika".

A na sudu su završile Trunićeve "transakcije" sa stanovima, poslovnim prostorom i grejanjem, pošto je Tužilaštvo u decembru 2010. godine podnelo optužnicu u kojoj su teretili vlasnika i direktora za zloupotrebu službenog položaja iz člana 359 stav 1 i 2 Krivičnog zakona, ukupno šest krivičnih dela. Međutim, u toku postupka Osnovno javno tužilaštvo je izmenilo naziv optužnog akta, a pre okončanja glavnog pretresa je izmenilo i činjenično stanje podnetih optužnih akata, menjajući i pravnu kvalifikaciju dela stavljajući okrivljenom na teret krivično dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234 stav. 2 u vezi stava 1. KZ-a i to dva krivična dela, a takođe je i odustalo od pojedinih krivičnih dela.

Na početku je, kao što smo rekli, Trunić bio optužen za šest krivičnih dela, odnosno za slučajeva u kojima je uzimao novac na ruke za stanove, poslovni prostor i troškove grejanja i umesto da ga uplati na račun preduzeća - zadržavao ga je za sebe. U operaciji su učestvovali i članovi Trnićeve porodice, koji su se pojavljivali u ulogama kupaca, no protiv njih nije vođen postupak.

Sudinica kikindskog suda Smilja Sarić - Radin je ispitala nekoliko svedoka, kupaca i radnika "Trudbenika", pribavila mišljenje veštaka ekonomske i građevinske struke, izvršila uvid u brojna dokumenta - ugovore o prodaji i pozajmicama, izvode sa računa i zapisnike... Saslušan je više puta i okrivljeni, koji je uglavnom priznavao krivicu i time olakšao posao sudu.

Na kraju je u februaru 2014. godine doneta presuda kojom je Trmbić proglašen krivim za dva krivična dela, a oslobođen je optužbe za tri dela, jer je OJT odustalo od optužbe pre završetka glavnog pretresa. Trunić je osuđen za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234 stav 2 u vezi stava 1 KZ, kao i za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica u produženju iz člana 234 stav 2 u vezi člana 61 KZ-a.

U prvom slučaju je utvrđeno da je Trunić u svojstvu direktora pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist, tako što je od Kosanke Dudić, koja je kupila stan u zgradi "Trudbenika", primio najpre 18.000 evra, od kojih je tek polovinu uplatio na račun preduzeća, a kasnije je primio još 1.500 evra koje je zadržao.

U drugom slučaju kupac je bila Trunićeva supruga, a radilo se o stanu i poslovnom prostoru, koji su po presudi prodati ispod tržišne vrednosti i tako je direktor, mišljenja je bio sud, pribavio imovinsku korist svojoj supruzi. Ona je kasnije prodala te stanove trećoj osobi i to po tržišnoj ceni.

Uz to, sud je osudio vlasnika i direktora "Trudbenika" i što je pune tri godine od stanara naplaćivao u kešu utrošeni gas, pošto je bio beležen preko zajedničkog gasomera, ali nikada nije ni dinar uplatio na račun firme.

Kako je Tužilaštvo bilo odustalo od optužbe za tri krivična dela, sudinica nije imala kud nego da oslobodi Trunića od sumnji da je u tim slučajevima prodaje stanova prisvojio preko 10.000 evra.

Kako smo rekli, okrivljeni je priznao izvršenje dela za koje je osuđen, odnosno da je on kao direktor dogovarao sa kupcima način isplate, te pravio ugovore u koje je unet samo deo od ukupno ugovorene cene, a ostalo je kupac njemu isplaćivao na ruke, što, priznaje, nije uplatio na račun preduzeća. Priznao je i da je lično radio obračun utroška gasa za svaki stan, a vlasnici su mu na ruke plaćali iznos za grejanje o čemu je on izdavao priznanice, ali da taj novac nije uplaćivao na račun preduzeća.

Njegovo priznanje je potvrđeno priloženim pismenim dokazima, kao i izjavama saslušanih svedoka u toku postupka i mišljenjem veštaka.

Sve u svemu, Trunić je za prvo počinjeno krivično delo osuđen na šest meseci zatvora, a za drugo na 14 meseci. No, na osnovu člana 60 i članova 64, 65 i 66 Krivičnog zakonika, sud je potom utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, uslovno na tri godine.

U obrazloženju se kaže da je sud prilikom odmeravanja vrste i visine krivične sankcije cenio da će i pretnja kaznom biti dovoljna da utiče na Trunića da ne čini nova krivična dela, a kao olakšavajuće okolnosti sud je našao i cenio Trunićeve lične prilike, jer je do tada bio neosuđivan, da je bez imovine i da je priznao krivična dela.

Osuđenom je ostalo da plati sudski paušal od 2.000 dinara, kao i trošak krivičnog postupka od 49.200 dinara, i da pazi da ubuduće ne čini nova privredna nedela. A "Trudbenik" je neslavno propao, ostajući dužan mnogim radnicima i povereocima, a i ona trećina vlasništva koju je imalo nekoliko desetina akcionara je pretvorena u jedno - veliko ništa.

Članak je objavljen u okviru projekta Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) u okviru Medijskog programa 2014. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražavaju mišljenja i stavove Evropske unije.

eu

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4022277
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2284
4048
10883
93863
141130
4022277

Vaš IP: 34.204.173.36
2019-11-20 18:18