Када је младост имала шта рећи: ИСТИНА ЈЕ ОДЛУЧУЈУЋА ДИМЕНЗИЈА СЛОБОДЕ

  28 maj 2018

Била је 1968. А што се она и данас спомиње?

Maj. Студенти Париза окупирали су универзитете. Центар освајање слободе је Сорбона. Оно о чему су расправљали је укидање свих привилегија, укидање друштва у коме морамо да продајемо своје животе. Придружили су им се и млади радници. Желели су да производњу усмере искључиво на оно што је људима потребно. Генерални штајк држао је целу привреду Француске у блокади дуже од месец дана. Одржавање Филмског фестивала у Кану је прекинуто на иницијативу ангажованог интелектуалца и редитеља Жан Лик Годара. „До последњег даха“. А химна протеста била је једна шансона:“До ђавола, шта ћеш на улици, синко?! Дижем револуцију, тата! Али, мајку му, зар ти не дајем довољно новца?! Ми дижемо револуцију против потрошачког друштва“!

Најутицајнији интелектуалац времена побуне, те 1968.године, Херберт Маркузе, проповеда потпуну слободу у политици и начину живота јер је „истина одлучујућа димензија слободе“. Пише:“Технички напредак омогућава све већу потрошњу, а она ствара конформистичку свест која се противи сваком револуционарном преображају. Стално се повећава маса добара који превазилазе задовољавање виталних потреба. Та производња изнуђује повећање инвестиција за рентабилне услуге (рекламе, забава, организовани туризам), јавне услуге (образовање, саобраћај). Сиромашни, пак, остају сиромашни“. Звучи као предсказање овога што живимо данас?!

У Европи и свету на сцени је био интелектуални покрет „нове левице“, одбијање идеала примитивне и агресивне „мушкости“, јављају се први еколошки протести, презире се лажно херојство, жене одбацују култ стерилне негованости и лепоте „истости“. О побуни младих на паришким улицама и репресији која је уследила пише Жилбер Адер у роману „Сањари“, по коме ће велики Бертолучи снимити на почетку овог новог века истоимени контроверзни филм. Да. „Слобода је привилегија која се не даје, већ узима“.

Ih godina mladosti 2

Само месец дана после почетка протеста младих у Паризу и на београдским факултетима избија побуна. За разлику од Западне Европе где су млади тражили одмицање од „халапљивог потрошачког друштва капитализма“ млади у Југославији су изражавали револт због раслојавања друштва и појаве „социјалистичке буржоазије“. Била је то побуна једне генерације против неискреног живљења. Време које је стало у изванредни филм Слободана Шијана „Како сам систематски био уништен од идиота“. Било је то „варљиво лето 68“. Социолог Сен Жан Полин даје врло упечатљиву анализу друштва и либералне демократије тога времена у свету, које многи називају „доба контракултуре“. На „душевно стање младих“ утичу: ТВ, радио, грамофонске плоче, џез, рок, битници предвођени Аленом Гинзбергом и његовим „Криком“, филм „Голи у седлу“. Интензивирају се протести против рата у Вијетнаму, воде се ратови за ослобођење од колонијалне зависности, црнци траже елементарна људска права у „најдемократичнијој земљи на свету“ Сједињеним Америчким Државама.То је време када је убијен вођа ненасилног покрета за укидање апартхејда и добитник Нобелове награде за мир Мартин Луртер Кинг. Совјетски тенкови улазе у Чехословачку, студент Јан Палах се јавно спаљује на тргу у знак протеста. Биће убијен Че Гевара. Кен Кизи пише „Лет изнад кукавичијег гнезда“, а Керуак чудесни роман „На путу“. У великом хипи гету у Сан Франциску слуша се нова, „електрична“ музика, рокенрол, Џенис Џоплин, избија побуна, а „деца цвећа“ би да „воде љубав, а не рат“. Прст у око лажној удобности, лажном сјају, лажном комфору. Протести младих организују се на Колумбија универзитету, а кулминирају нередима после провокативног концерта групе „Doors”. Пред сам почетак Олимпијских игара убијено је неколико стотина студента који су изашли на улице Мексико Ситија. Феминисткиње у Америци устају протоив избора за мис, бацају брусхалтере, мидере, перике, вештачке трепавице, а депилацију сматрају малограђанштином. Била је то, у ствари, планетарна борба за еманципацију и ослобођење угњетаваних нација, раса и група. „Истовремено и насилничка и пацифистичка, контракултура остаје као јединствен тренутак страсти помешан са сновима, једно недовољно јасно и фасцинантно доба, кратко и лепо попут привиђења“.

Људи с краја шездесетих и почетка седамдесетих година прошлог века су путовали на Исток трагајући за другачијим схватањем времена и богатства. Данас Азија имитира Запад под утицајем медија и великих корпорација. Слика будућности данас?

Један „шездесетосмаш“ рече:“Вредност, осећања или ствар која би данас могла да буде основа једне нове контракултуре је уљудност“.

Они који су гледали како нестају идеали, рекли би да се све, кад тад, претвори у своју супротност. Постане фарса. То је, зар, иронија људског живота сатканог од наде и идеала.

Индира Хаџагић

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4000290
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
420
3464
22575
71876
141130
4000290

Vaš IP: 35.175.191.72
2019-11-15 04:34