ОБРАЗОВАЊЕ НА ЈЕЗИКУ МАЊИНА: НОВИ МОДЕЛ - ДА СВИ УЧЕ О СВИМА

  24 oktobar 2018

Истраживање показало да родитељи у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, сматрају да увођење наставе на босанском језику носи у себи ризик од гетоизације и сегрегације Бошњака.

Четири године након увођења наставе на босанском језику постоје бројни проблеми у њеној реализацији. Неки од њих су адресирани на Бошњачко национално вијеће, у смислу одговорности, а неки и на рачун државе која није довољно јасно дефинисала и појаснила концепт увођења наставе на језицима националних мањина.

Ово је истакнуто на округлом столу који је данас организовала Академска иницијативе „“Форум 10“ из Новог Пазара, на тему „ Образовање на језицима националних мањина у Републици Србији – могућности за имплементацију концепта интеркултуралног образовања.

„У зависности од средине, проблеми се крећу се у широком дијапазону од тога да родитељи неће да им деца остају још један час дуже да би слушало босански, неће да се деца одвајају од другара друге националности и одлазе у посебна одељења, до тога да наставници немају одговарајуће уџбенике“ рекао је за Полимље Тео Тараниш, који је, у реализацији „Форума 10“, радио на истраживању модела образовања на босанском језику у 6 санаџачких општина:

„У зависности од националног састава и општег расположења заједнице према овој тематици, резулати су сасвим различити. Људи у Новом Пазару, Сјеници и Тутину имају једно становиште док у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, сматрају да увођење наставе на босанском језику носи у себи ризик гетоизације и сегрегације Бошњака. У Пријепољу нам, на пример, родитељ каже : „Ја нећу да се мој син Мехмед одваја од свог друга Николе“. Ми смо уједно питали и за концепт интеркултуралног образовања као начина да се превазиђу ти проблеми, што су родитељи углавном оценили као идеалан модел. Чак и у општинама Нови Пазар, Сјеница и Тутин, рекао је Тараниш.

Концепт интеркуктуралног образовања је, појаснио је Тараниш, да сви уче о свима. Да се у наставним плановима и програмима нађу наставне јединице које би подједнако заступиле све националне мањине у редовним школским програмима.

„Истраживање смо урадили са циљем да га проследимо надлежним, то је БНВ и Министарство просвете, као основу за неке будуће кораке, као смерницу у ком правцу би то требало даље развија и води тај процес“.

У том смислу је Проф. др. Данијела С. Петровић, са Филозофског фалултета у Београду, израдила Платформу за подршку интеркултуралном образовању, у форми предлога. Она се заснива на принципима поштовања културног идентитета ученика, развијању вештина и ставова који их дефинишу као одговорне грађане друштва и доприносе поштовању, разумевању и солидарности међу етничким, националним, социјалним и другим групама и појединцима.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2020
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5433119
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1443
3719
23081
108981
120971
5433119

Vaš IP: 3.235.101.50
2020-09-26 11:10