Šta je nama Dan žena:“ POKVARENI MUŠKARAC”

  08 mart 2019

Da li je emancipacija žena smrtni neprijatelj svake nacije?

Prva vladarka u istoriji je Hatšepsut. Ona je razvila ekonomska bogatstva carstva kako je to malo koji vladar starog Egipta ikad učinio. Budući žena, protivrečila je religijskim predanjima u vezi sa božanskom muškošću svih faraona.

Atinjanke jedva da su i bile obrazovane, u skladu sa Euripidovim shvatanjem da “ženama škodi preterano razvijen intelekt.” Odnos Rimljana prema ženi bio je nešto drugačiji. Ovidije je tvrdio: ”Neporočne su samo one žene od kojih nije traženo”.

U ranom hrišćanstvu žene nisu imale nikakvu vlast u društvenom i političkom životu.Češće nego drugde, vizantijskim carstvom su vladale žene. Pa, ipak, kada su mladom caru Teofilu, doveli devojke koje bi odgovarale za buduću caricu, odmah je zapazio ljupku Kasiju i započeo razgovor opaskom da je žena vrelo i izvor svih muškarčevih nevolja. Na šta je Kasija odgovorila, oslanjajući se, takođe, na citat iz Biblije, da je žena i izvor čovekovog obnavljanja. Mladi car se uplašio od načitane žene, okrenuo se i oženio drugom.

Srednji vek je doba čestih ratova i sukoba, žene ostaju same i bivaju gospodarice zamka i brinu o dobrima i ljudima. Tako je Kristina de Pizan, napisala u 14. veku najbolju knjigu o veštini ratovanja! Ali za jednog od najuticajnijih mislilaca srednjeg veka Tomu Akvinskog, žena je niže vredno ljudsko biće, to je “pokvareni muškac”.

11 picasso women of algiers.w1200.h630

U doba italijanske renesanse aktuelizirana su pitanja i odgovori o čoveku. Ali u svom epohalnom spisu ”O vrednosti čoveka” Piko de la Mirandola govorio je samo o muškarcima. Sa dužnim divljenjem, ipak, spominje se jedna vladarka. Kraljica Elizabeta Prva. Ona je od Engleske stvorila najmoćniju zemlju kao i flotu koja će dominirati vekovima svim morima i koja je srušila mit o neuništivoj španskoj armadi. I Švedska kraljica Kristina bila je neobična ličnost. Oblačila se kao muškarac, nosila kratku kosu, volela je mačevanje, bila je sjajan lovac ali i ona je u istoriji dobila istu “dodatak” kao i Elizabeta. Pošto ni ona nije želela brak,ni decu, a nije imala mrlja na svojim vladarskim sposobnostima i inteligenciji, smislili su kao i za Elizabetu pikanteriju kako bi je unizili: govorkalo se kao i za veliku Engleskinju da je – hermafrodit. Svesna priča, kraljica Kristina je jednom namerno prevrnula kočiju, potom je ostala dugo ležeći na zemlji sa visoko podignutim nogama dok joj se raskošna haljina rasipala svuda, govoreći:” Evo, sad se uverite kojeg sam pola”!

Petrarka, taj nežni pesnik, o ženi je napisao: ”Ona je neprijatelj mira, izvor netrpeljivosti, uzrok sukoba koji narušavaju spokoj. Žena je pravi đavo”.

Celo jedno poglavlje moglo bi se posvetiti pričama o vešticama. O zlu u ženi kao i o njoj samoj kao zlu, govore mnogi ugledni autori. Spaljivanje žena po lomačama koje su gorele u Evropi, pre svega u Nemačkoj, bilo je u domenu masovnog ludila. To je doba koje prethodi reformaciji.

I baš kad se ženama pripisuje “šurovanje sa đavolom” jedna žena prvi put podiže glas protiv reči muškarca. Bila je to Kristina de Pizan. “Šta su žene, pisala je Kristina, jesu li one zmije, vukovi, lavovi, zmajevi ili neprijatelji ljudske prirode koje treba obmanuti i pokoriti”? Bila je to njena polemika sa onima koji su usvojili sliku žene na osnovu “Romana o ruži”. Rektor Univerziteta u Parizu stao je na njenu stranu, nazvavši je “osobitom ženom, muževnom ženom”. Drugi su njene istupe smatrali za “nerazumnu drskost”. A “Roman o ruži” je proklamovao da su žene nepostojane, nepromišljene, lažljive spletkašice, pakosne, neverne, nezasite, da nemaju savesti, da izvlače muškarcima novac iz džepova.

26805184 1633323773373412 3387806924643007995 n

U 19.veku je aktuelizirano pravo glasa jer je to vek industrijske revolucije. Broj žena koje rade drastično se povećava, one traže drugačije uslove života. U Mančesteru je osnovana prva organizacija za žensko pravo glasa. Jednako važno je bilo i fizičko oslobađanje žena, pre svega, od mode koja ih sputava,a to su bili steznici i duge suknje sa metalnim žiponima koji su upućivali da je reč o dokonoj osobi koja se mnogo ne kreće.“Žena je hodala kad je trebalo da trči, sedela kad je valjalo da hoda, ležala kad je trebalo da sedi. To stvorenje je smotano svojim suknjama, pridavljeno je steznikom, spetljano rukavima tako da su njena najprikladnija znamenja postala nešto kao uvezana ćurka ili nadevena guska”.

Tada je Žilijet Lamber rekla: “Jednakost ne znači biti isti, već jednako vredan”. A jasno je rečeno i da se bez žena ne može stvarati građansko društvo.

Ali cenjeni Šopenhauer tumači žensku prirodu ovako: ” Žena ne zavisi od snage, već od umeća i otuda njena nagonska sposobnost za lukavstvo”. A Fridrih Niče je išao dalje: “Ideš ženi? Ne zaboravi bič! Ženska površnost, uobraženost, raspojasanost i neskromnost kroti samo pomoću straha od muškarca”! I baš kad je Niče umro, poljski fratar Kaplanski 1900.godine je izneo veoma prihvaćen stav:” Pod plaštom jednakih prava žene teže za vlašću nad muškarcima. Kada se to desi, naša će se nacija suočiti sa većom katastrofom nego što je bila podela jer kad se ovaj nezdravi princip raširi među ženama i one pokušaju da vladaju pod plaštom jednakih prava, mušarci će, iz straha od emancipovanih supruga, izgubiti poštovanje i divljenje prema ženama. Vladaće nemoral i muška iskvarenost vodiće do propasti porodica, srozavanja društva i gubitka nacije. Otuda je emancipacija žena smrtni neprijatelj svake nacije”.

17195583 10208183124805640 686861377 o

Tako se tema nacije, nacionalne države i nacionalizma koja je dugo važila samo kao “muška stvar” počela posmatrati na nov način. Najpre u Finskoj, kada je prvi put jedna evropska zemja dopustila ženama biračko pravo 1906.godine upravo u vreme nacionalnog oslobođenja države od Rusije. Ali ne možemo zaobići Ota Vajningear koji jr napisao jedno od najznačajnijih dela 20. veka “Pol i karakter”. Mlađahni Oto je zapisao:”Žene nemaju sposobnosti za emancipaciju kojom bi dosegle muškarce. Ženi nedosataju ličnost, volja i karakter. Istina, ima žena sa genijalnim crtama ali ženskog genija nikad nije bilo. Da na samoj ženi ima iole lepote, da u njoj postoji izvorno merilo lepote, ne bi tražila od muškaraca da je neprestano uveravaju kako je lepa”!

Za razliku od Ničea i Vajningera koji nisu imali gotovo nikakve veze sa ženama ali su pisali o njima surovo, verovatno čeznući što nemaju hrabrosti da sa njima opšte, Pablo Pikaso je dobro poznavao žene. Žene su, u njegovom slučaju, potvrđivale njegove vlastite teze: “Postoje samo dve vrste žena: boginje i otirači. A opet, jednoj pudlici ništa nije tako slično kao druga pudlica. To važi i za žene”.

Jedna od njegovih brojnih životnih saputnica izjavila je: “Kad god je pomišljao da se suviše osećam kao boginja, činio je sve što može da me pretvori u otirač”.

43490457 pop art women with shoes in the hands shopping time sale and discount time black friday fashion days Stock Photo

Između dva velika svetska rata, žene su dobijale mnoga društvena i politička prava. Do našeg doba kada se ponovo otvara pitanje “ženskih prava, ženske emancipacije, rodne ravnopravnosti”. A industrija zabave potiskuje svaku drugu, žene su u joj dominantne, a njima vlada “botoks”, prenaglašeni “ženski atributi” i kult mladosti. Da li je bilo uzalud Marini Cvetajavoj koja se svega lišila da bi pisala i napisala: “Umesto lica nešto gore od maske, a to je otisak masovne proizvodnje bezličnosti“. Nadin Gordiner svet oko sebe vidi ovako:“Pa, zar nije dosta što ima svoja kola, svoj mobilni i svoju TV? Čega još ima u svetu lažnih bogova“? Možda odgovor ima Arundati Roj. Da se ne bi osećali kao „putokaz po kome seru ptice“ vi „razvijajte istančan osećaj za pravdu, tvrdoglavu neustrašivu crtu“.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jul 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5107707
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
6397
5547
11944
65996
134040
5107707

Vaš IP: 18.208.126.130
2020-07-14 20:59