RATNI DNEVNIK 1999.(6): SOK OD RUŽA

  30 mart 2019

Od 24.marta do prestanka ratnog stanja 26.juna 1999. na stanicama „Polimlja“ ostali su zabeleženi svi ti dani nad ovim gradom u svojevrsnom„Ratnom dnevniku“ čiji je autor Indira Hadžagić

Juni je počeo sa najvećom temperaturom koja je zabeležena u poslednjih 20 godina.

NEDELJA,6.jun

Vojni moćnici, stratezi i generali, sastali se u pograničnoj kafani “Evropa”. Često ljudi umeju da kaže:”Najbolji poslovi sklapaju se u kafani”. Da li to važi i za vojne poslove- ne znam.

Beše u Prijepolju, kraj puta što vodi na more, glasovita kafana “Evropa”. Svaki je grad imao neku svoju “poslednju šansu”, onu sa “šmekom”, onu gde se mezilo “malo crnog luka”, gde klijentela sedi sa gostima koje služi u prisnom dremežu pred zoru. Onda je počela čuvena “deoba” imovine, ograde i podele .Tako je nestalo čuvene kafane “Evropa”, dole, kraj puta što vodi na more...

PONEDELJAK,7.jun

Traju analize da li je dobro ovo žarko sunce posle ovolikog bombardovanja. Sve najbolje znaju oni koji hipohondrično kažu:”Samo neka se zdravo”, misleći pri tom uvek na organsko, a nikada na mentalno zdravlje. Nesvesni da je odavno umesnije pitati:”Bolest otkuda, jasno mi je, ali otkuda zdravlje”?!

Kao da je leto rešilo da sve preseče, da svemu da fajront. Svemu što je teskoba, strah, pometnja, nelagoda, nemir...

I, onda, mali roštilj, topole koje su se već “omacile” i pivo koje se hladi u reci. Pada mi na pamet: u prijepoljskim kafanama ne možeš popiti pivo koje ima “svoju” temperaturu. Svi ga duboko zaledili. Ne volim kad se kvare miris, ukus i stil. Pa makar to bilo i pivo.

UTORAK,9.jun

Sve su oči uprte u kafanu “Evropa”.. I pitanja:”Ima li šta?Potpisaše li...”? Kao da je u pitanju neki “revers”. Ima i onih koji se nerviraju:“Po ceo dan mi, bre, na radiju ko papagaji ponavljaju -kupite smederevce za zimu! Neću da mislim u junu na zimu! Hoću da mislim na more...!

SREDA,9.jun

Na današnji dan pre godinu dana bila sam na sred Jelisejskih polja na otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu. Pariz. Odmah sam znala da se danas mora TO dogoditi. Da prestane bombradovanje, stradanje, rušenje, sirene, “šizele” koje su preskočile proleće u nama. Nestaće zvuka. Ali da li će se sve to izgubiti u nama? Mnogi su skloni da tvrde da smo proveli ovo proleće u “nadi punoj očajanja”. Ili je to bilo “oajanje uno nade”?

Dakle, prestalo je. Dok prolazim mostom, onim vakufskim, kaže mi Osmo Hodžić, koji na samom mostu kraj parka, svo ovo vreme u svom kiosku prodaje sitne potrepštine, uz koje idu i novine i sladoled:”Ja, bogami, branio, branio i odbranio most”. Dobro je. I Šarampovci se vraćaju kućama iz Vakufa gde su se sklonili kada je počelo da se priča kako će bombardovati i taj most. Tako Šarampovci zbore:”Jes' da je 'uvakufu' sigurnije ali nema Lima”.

ČETVRTAK,10.jun

Novine planule. Da se vidi šta se to potpisalo. Analize. Žučne. Bučne. Nadam se da poslednji put zovem centar za obaveštavanje. Stanko Purić je bio svih ovih jedanaest nedelja optimističan. Lepo je bilo čuti po neku anegdotu ili dogodovštinu na početku dana, posle noći u kojoj su zlokobno tutnjali avioni, na nekom od svojih puteva za rušenje. Saznajemo: od 24. marta do 9.juna u Prijepolju je 135 puta oglašena vazdušna opasnost. I isto toliko narod je čekao jednolični,smirujući zvuk prestanka opasosti. Bilo je i intenzivnih dana. Kao na primer trećeg juna kada je pet puta dat znak za vazdušnu opasnost za manje od 24 časa.

PETAK,11.jun

Inače, saznajem, posle 11 nedelja, da se ono što su nam radili zvalo “vazdušna kampanja”. Kao da je bio neki aero-miting, a avioni vuku po nebu reklamu: kupajte se našim šamponima!!!

Kasno popodne u kome se širi miris -ruža za sok. Valjda nigde na svetu ne postoji takav sok. Sok od ruža ili ružin sok koji osvežava dušu samu. I obavezno tegle stoje na prozoru. Na suncu.

Nekada, bio je običaj da, kad se rodi dete, u bašti te kuće bude posađeno ili drvo ili ruža. Obično su četinari sađeni za mušku,a ruže za žensku decu. Zašto su moji zasadili bor kad sam se ja rodila – ne znam. Ali i sada miriše u bašti ruža moje sestre. Ko sok za dušu.

SUBOTA,12.jun

Poprvaljaju se izlozi, staklo se vraća umesto kaveza koji su ih menjali. Naravno, premeravanje i ugrađivanje stakla je muški posao. Ženski posao je daleko nadahnutiji: skidanje selotejpa sa prozora. To jest – oni koji su postupili prema uputstvu, sada traže uputstvo da skinu neuništivu lepljivu traku. Samo treba biti uporan. I kako jedna visprena mlada prodavačica zaključi:”Mnogo je lepše bez selotejpa”!!!

PONEDELJAK,14.jun

Proleće preskočeno zbog onog što sada nazivaju “vazdušna kampanja”. Svet tone u sve dublje licemerje, kome pripada kraj ovog veka. Drskom, bezosećajnom, ciničnom licemerju, kao političkom imperativu.

Pada mi na pamet Ivo Andrić:”Privlačnost onoga što zovemo sutra nad onim što zovemo danas jeste u tome što sutra nije završeno i što se može menjati i oblikom i sadržajem u svim vidovima i pravcima”. Međutim, “na svetu ima mnogo lepih mesta ali je lepše tamo gde se oseća olakšanje da se više ne treba boriti s maštanjem o budućnosti koja se neprekidno povlači, tamo gde strah koji je prožeo sav naš život iznenada iščezaa jer nema više čega da se bojimo”.

(List Polimlje,1999.)

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3753304
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1331
2710
8243
58299
161197
3753304

Vaš IP: 3.227.254.12
2019-09-18 11:13