USKORO PRIMENA ZAKONA O DUALNOM OBRAZOVANJU: „ŠTEP“ ZA INOVATIVNI MODEL

  07 maj 2019

Model dualnog obrazovanja, koji podrazumeva učenje kroz teorijsku natavu i praksu, primenjuje se već dve godine i u opštini Prijepolje. Da li je ovaj sistem opravdao očekivanja poslodavaca, profesora i učenika i je li Zakon o dualnom obrazovanju, „skrojen po meri“ svih koji su uključeni u njegovu realizaciju?

Kada su pre nekoliko godina kompanija Trendtex i Klaster tekstilaca pokrenuli inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u srednjoškolski sitem, na sastancima koji su usledili sa predstavnicima resornog ministarstva usvojene su određene smernice kako bi novi model obrazovanja uspešno zaživeo u praksi.

„ Manjak radne snage na prijepoljskom tržištu jedan je od gorućih problema sa kojim se suočava tekstilna industrija. Najveći broj tekstilaca koji su se nakon stečaja Irisa i Tekstilnog kombinata našli na tržištu rada, nije stručan za rad na savremenim mašinama. Računali smo na kadar koji se obrazovao u okviru Tehničke škole, ali školske 2016/17 škola na smeru tekstistva nije upisala ni jednog učenika.Način da dođemo do kvalitetne radne snage bio je uvođenje dualnog obrazovanja u sistem školstva“,kaže Suanita Čelebić, koordinator za dualno obrazovanje.

j.b. dualno suana

                                                              Suanita Čelebić

Za kompaniju „Trendtex“, dualno obrazovanje je ozbiljan projekat u čiju su realizaciju ušli sa jasnim planom.

„Iako se radilo o „pilot projektu“ pridržavali smo se načela koja su bila u planu sistema dualnog obrazovanja, što je i „overeno“ ugovorima koje su kompanije morale da potpišu sa školom, učenicima i njihovim roditeljima. Uslov da đaci udju u proizvodne pogone bio je da polože test bezbednosti na radu što je, pokazalo se, veoma značajna stavka u Zakonu o dualnom obrazovanju, kaže Čelebić.

Kompanije su pokazale spremnost da učenicima   obezbede stručnu praksu, topli obrok i „đački dinar“, a u pomoć je pritekla i lokalna samouprava koja je iz budžeta izdvojila novac za prevoz učenika.

„ Pored određenih povoljnosti koje smo pružili učenicima, Tehnička škola i Klaster tekstilaca na kraju školske godine organizuju modnu reviju na kojoj se predstavljaju najkreativniji odevni predmeti učenika, što zapravo predstavlja krunu zajedničkog rada svih koji su uključeni u realizaciju ovog modela obrazovanja. Ono što je veoma važno jeste da smo učenicima ponudili i mogućnost stipendiranja njihovog daljeg školovanja što će, verujemo, dodatno motivisati mlade ljude da se okrenu ovom zanimanju “, kaže Suanita Čelebić, trener istruktora u dualnom obrazovanju za Zlatiborski okrug.

Namera kompanije Trendtex je da, kroz edukativne radionice, model dualnog obrazovanja predstavi učenicima od petog do osmog razreda.

„Verujemo da deca nemaju dovoljno saznanja o samom procesu rada u proizvodnim halama. Nama je veoma važno da im objasnimo da ne mogu svi imati fakultetske diplome i da svoju egzistenciju mogu obezbediti i u proizvodnji. Potrebe privrede nisu u skladu sa tržištem rada što je jedan od razloga odliva mladih. Smatram da bi se ovaj trend mogao zaustaviti upravo kroz sistem dualnog obrazovanja, kaže Čelebić.

ŠTA JE „SKROJIO“ ZAKON

Ciljevi dualnog obrazovanja su obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada, doprinos jačanju konkurentnosti privrede Srbije, kao i omogućavanje zapošljavanja po završenom obrazovanju, navodi se u Zakonu o dualnom obrazovanju koji će početi da se primenjuje 2019/20 školske godine.

Šta, konkretno, precizira ovaj Zakon?

Međusobni odnos škole i poslodavca uređuje se ugovorom o dualnom obrazovanju, u pisanoj formi, najmanje na period od tri, odnosno četiri godine, a ugovor o učenju kroz rad zaključuju poslodavac i učenik, odnosno roditelj.

Tokom učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni su diskriminacija učenika, fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, a zabranjeno je obavljanje rada opasnog za decu. Obim učenja kroz rad iznosi najmanje 20 odsto, a najviše 80 odsto od ukupnog broja časova stručnih predmeta.Učenje kroz rad se realizuje tokom školske godine u period od 8 do 20 časova, najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno, i to kod jednog ili više poslodavaca.

Ono oko čega su se „koplja počela lomiti“ i pre primene Zakona jeste mesečna naknada za učenje kroz rad učenika u neto iznosu od najmanje 70 odsto minimalne cene rada kao i uplata dela doprinosa, koju isplaćuje poslodavac.

„ Sistem dualnog gobrazovanja je koncipiran tako da kompanije u saradnji sa školama, lokalnom zajednicom i Nacionalnom službom zapošljavanja doprinose smanjenu broja nezaposlenih mladih ljudi,čime učestvujemo u rešavanju gorućeg problema u opštini. Imajući u vidu da je tekstilna industrija niskoprofitabilna grana privrede, mi smo preko Privredne komore Užica uputili zahtev relevantnim državnim organima da nam, kroz smanjenje poreza i doprinosa rasterete budžet, sa namerom da sredstva usmerimo u školovanje mladih kadrova. Zato smatram da ova stavka, generalno, neće ići u prilog značajnom broju srpskih privrednika. Razlog više je i što poslodavci koji su u sistemu dualnog obrazovanja nemaju apsolutnu nikakvu garanciju da će deca nakon školovanja ostati da rade u njihovim kompanijama. Jedna od manjkavosti Zakona je i veća odgovornost instruktora od kojih se očekuje da praktičnu nastavu pripremaju u skladu sa nastavnim programom škola, prate i ocenjuje rad učenika, vodeći pralelno računa da li se na adekvatan način primenjuje zakon. Smatramo da će to biti jako teško jer je reč o radnicima srednje stručnog obrazovanja čija je uloga da učenike ospsobe za rad na mašinama“, smatra Čelebić.

KAKO MOTIVISATI MLADE DA UDJU U PROIZVODNE HALE

Nekada je tekstilna industrija u Prijepolju zapošljavala više od 5 hiljada radnika koji su se nakon neuspele privatizacije preduzeća mahom okrenuli drugim zanimanjima ili su svoj status rešili odlaskom u mirovinu. Danas, Klaster tekstilaca u Prijepolju zapošljava nešto više od 1000 radnika, a sa većim obimom proizvodnje raste i potreba za novom random snagom.

j.b. dualno ivan

                                                                   Ivan Ljujić

“Veoma je važno da probudimo svest mladih ljudi o značaju proizvodnje. Oni morajuznati da za sve njih nema mesta u kancelarijama a da je budućnost Prijepolja uproizvodnim i prerađivačkim pogonima. Nadamo se da će Tehnička škola odraditi svoj deo posla vezano za promociju dualnog obrazovanja i da će krozfinansijski budžet za narednu školsku godinu obezbediti sredstva za djački prevoz. Naravno, računamo i na podršku lokalne samouprave koja je shvatila da značaj dualnog obrazovanja i pružila podršku za njegovu implementaciju, kaže Ivan Ljujić, vlasnik kompanije Konik i predsednik Klastera tekstilaca i dodaje:

“Za sve nas dualno obrazovanje je još uvek izazov. Primenjujemo iskustva drugih škola koje su pre nas ušle u projekat, uočavamo slabosti i prednosti ovakvog načina školovanja i zadovoljni smo kako ono za sada funkcioniše. Naravno, primena Zakona o dualnom obrazovanju će svima koji radimo na implementaciji projekta, značajno olakšati posao. Verujemo da će dosadašnji rezultati ohrabriti još veći broj osnovaca da se upišu na ovaj smer jer im, uz određene benefite tokom školovanja, nudi sigurnu egzistencijuali i usavršavnje”.

Dualno obrazovanje izazov je i za Tehničku školu koja je na smeru modni krojač ove godine upisala 28 đaka.

j.b. dualno nebojsa

                                                              Nebojša Jevtović

„Učenici u prvoj godini školovanja praktičnu nastavu obavljaju u školskim radionicima a u drugoj i trećoj u preduzećima sa kojima je sklopljena saradnja.Trenutno sarađujemo sa prijepoljskim komanijamaTrendtex, Gold Star, Konik Emel i Haba plus, kao i kompanijom Kompatex iz Priboja. Uz saradnju mentora i instruktora, kompanije nastoje da prate nastavni plan i program škole ali zbog ubrzanog procesa proizvodnje mislim da se nema dovoljno vremenaza rad sa učenicima i to su ti sitni nedostaci koje bi zakon trebalo da reguliše. Na dobrovoljnoj bazi privrednika učenici dobijaju mesečnu naknadu od 2 hiljade dinara. Primenom zakona povećava se izdatak za „djački dinar“ koji bi trebalo da bude nešto veći od 5000 hiljada dinara. Od naredne školske godine kompanije bi mogle ostati i bez benefita lokalne samouprave koji se odnosi na prevoz učenika. Zato je I razumljivo nezadovoljstvo privrednika. Ušli smo zaista u jednu ozbiljnu priču ali se bojim da će se naredne školske godine, kada zakon počne da se primenjuje,   dualno obrazovanje naći na testu, smatra Nebojša Jevtović direktor Tehničke škole.

U Ministarstvu prosvete naglašavaju da je "dualni sistem obrazovanja proizišao iz potrebe da se obrazovni sistem što više prilagodi privredi" i da je značajne rezultate već dao u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj. Vlastiti sistem tog obrazovanja razvile su i države poput Malezije, Singapura i Indonezije, ne slepo kopirajući od Evrope, već ga prilagođavajući, i u tome su ostvarili čak i veće rezultate.

Zakon o dualnom obrazovanju podelio je mišljenje javnosti. Dok najodgovornije državne strukture smatraju da je on skrojen kako bi izašao u susret potrebama privrede i jačanju njene konkurentnosti na regionalnom i globalnom nivou, a ujedno smanjio stopu nezaposlenosti mladih do 25 godina starosti, drugi tvrde da on služi za stvaranje jeftine radne snage. No i pored oprečnih mišljenja model dualnog obrazovanja je, za sada, sigurna karta za budućnost i način da mlade zadržimo u zemlji.

U sistem dualnog obrazovanja u Srbiji značajna sredstva su uložile Nemačka, Austrija i Švajcarska koje već imaju uveden ovaj sistem praktične nastave kod poslodavaca.

J.Beganović

antrfile

Da bi se učenici dodatno motivisali tokom školovanja, pored benfita kompanija, podrška stiže i od resornog Ministarstva.

Prošle školske godine pravo na đački kredit Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ostvarilo je 35 učenika Tehničke škole koji se po sistemu dualnog obrazovanja školuju na smeru modni krojač.

U toku školske godine učenicima se krediti isplaćuje 10 meseci, uz obavezu da po završetku školovanja polovinu od tog vremena budu na raspolaganju preduzetnicima, uz adekvatnu platu koju obezbedjuju poslodavci.

J.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3885613
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1098
5310
30439
98397
92211
3885613

Vaš IP: 34.204.191.31
2019-10-18 08:00