БОЛНИЦА ПОСЛЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА:НИСМО ЗНАЛИ СА ЧИМ СЕ БОРИМО

  29 maj 2020

Током ванредног стања у нашој болници је урађено укупно 55 операција и рођено 67 беба. Комплетна служба интензивне неге помагала је у ковид болницама док су психијатрију пунили пацијенти са територије целог Златиборског округа.    

Према инструкцијама из Министарства здравља у свим болницама у Србији још увек су на снази мере које су важиле у ванредном стању. И даље се на улазу у ову установу спроводи мерење температуре пацијентима бесконтактним топломером и поступа у складу са резултатом. Уколико „жива“ на њему стоји испод критичних 37 степени пацијент може да дође до свог лекара јер специјалистичке амбуламнте раде преко пријемно ургентне службе. Лекари специјалисти, интернисти, хирурзи, неуролози...се смењују како би свима била доступна здравствена помоћ.

„Сплетом оклности код нас су болничка пријемно – ургентна служба и служба хитне помоћи Дома здравља на истом улазу, тако да неко иде у једну, неко у другу установу, па само делује да је понекад гужва. Ипак, сви ми поштујемо мере које су прописане од највиших инстанци, мада пацијет има само једну жељу, да дође до лекара и обави преглед. Он није у обавези да брине о томе да ли је заражен, да ли ће унети вирус или не, али ми морамо поштовати пандемијски протокол и сносити пуну одговорност, каже директор Болнице, др Зоран Дробњак.

Што се Болнице тиче, на лечења су примани само хитни случајеви и онколошки пацијенти, што је, гледано са стране, деловало као да нису били много оптерећени. Ипак, није тако.

„Ми нисмо могли да искључимо живот са свим ситуацијама које он режира, а то су разна стања као што су инфаркти, повреде, мождани удари и друге ургентне ситуације која смо лечили и лечимо. У периоду пандемије , од 15. марта до 13. маја, у нашој Општој болници је урађено укупно 55 операција. Рођено је 67 беба од којих су 23 дошле царским резом, док су у сали успешно изведене 32 друге операције, тако да се лако може извести закључак колико се радило, каже директор Дробњак.

Што се тиче појединих одељења, неки капацитети су били попуњени са 80 или 50 одсто, неки знатно мање. Највећи је притисак био на психијатрију јер су пацијенти са целог округа били смештени на Чаиру, с обзиром да је ЗЦ Ужице морао да ослободи капацитете за заражене тако да су психијатријски болесници „припали“ нама а неки другим болницама. На исти начин су болнице и клинике у Београду ослобађале своје капацитете и болеснике слале у Панчево, установе у Војводини и околним градовима.

ИЗБЕГЛИ СМО НАЈЦРЊИ СЦЕНАРИО

ДрДробњак наводи да је било доста стресних и алармантних ситуација посебно на почетку а непознаница је било и превише:

„Нико од нас у почетку није знао са чим се боримо. Онда је вирус ушао преко здравственог радника чији је супружник био заражен“.

Требало је запослене упутити на тестирање а потом у изолацију од 14 дана, то исто урадити са пацијентима који су у том тренутку лежали на хирургији и организовати рад тако да струка не „трпи“ а ни болесници.

„Пацијенте смо пребацили на одељење планирано за „не дај боже“ док је Завод за јавно здравље урадио дезинфекцију и вратили их на одељење. Срећом, када су стигли резултати нико није био заражен“ прича др Дробњак, не желећи да открива како се као руководилац тада осећао.

„Дошли смо, ево, до стања у коме се све смирује, мере попуштају али се ми у здравству не можемо и не смемо опустити јер је вирус још увек ту. Мислим да се систем показао као веома виталан, да су мере дале резултате јер мени је као лекару најважније било да се сачувају живот. Што се тиче привреде и економије, све се може повратити али живот је један , каже др Дробњак чврсто уверен да се ништа не може мерити са срцем које куца.

Поред најважнијег утиска короне 2020. за њега је што су се колеге из интензивне неге, који су били на испомоћи у београдским ковид болницама, вратили живи и здрави. Очекује да ће тако бити и у случају још једног анестетичара и докторице, специјалисте нефрологије, која је отишла у помоћ у параћинској болници. Исти утисак на њега је оставила хуманост коју је имао прилике да види и као доктор и као руководилац Болнице.

„То ме одушевило и дало нову наду да смо сачували оно што чини човека, то је емпатија и потреба да се пружи помоћ када је то најпотребније. Нисмо је тражили, ни очекивали, а дошла је као благослов. Многи донатори желели су да остану анонимни али свима дугујемо захвалност“.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jul 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5089153
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1124
4829
28957
47442
134040
5089153

Vaš IP: 18.206.194.134
2020-07-11 09:33