Да ли је проблем у псима:„ПАШЧЕЋА СТАВКА“

  14 oktobar 2020

На вест да је на помолу решавање проблема паса луталица - исто је изгледало и пре десет година. Како су пси почели да „тресу буџет“. Прихватилиште било скупо, коштало 280.000 евра, а колико је пара „исисано“ из буџета за 10 година?

На Facebook „Званичној страници oпштине Пријепоље” написано је да су 24.септембра „председници општина Пријепоље Владимир Бабић, Новe Вароши Раде Васиљевић и Прибоја Лазар Рвовић, потписли у згради општине Пријепоље меморандум о заједничком деловању и активностима на решавању проблема паса луталица. Активности ће ићи у правцу изградње заједничког азила за збрињавање паса луталица са подручија ове три општине. Потписивању меморандума је присуствовао народни посланик Крсто Јањушевић“. Чини се да је на помолу решење. Али изгледало је и пре тачно 10 година да је решење на помолу када су за уједе паса из општинског буџета почеле да се „одливају“ значајне паре у џепове „уједених“ грађана.

Десет година касније, увишестручена је ондашњ „алармантна“ цифра.

index

Дакле: или су пси постали агресивнији, или су почели ненормално да се размножавају на годишњем нивоу или се раније пробем решавао другачије, а сада се не решава никако јер је забрањено тровања паса и њихово убијања. Или има још понечега осим паса.

Проблем није само наш, проблем је то готово целе Србије , баш као и депоније. Но, оне срећније општине су то на време решавале, па су направиле азиле, а остале се „сналазе“.

Пре десет година речено је са нивоа наше локалне самоуправе да су „свесни да пси луталице представљају проблем, међутим питање изградње азила или прихватилишта за псе неће бити ни лако ни брзо“.

Пре тачно једне деценије, Скупштина општине је усвојила, на предлог извршне власти, план капиталних инвестиција и у њему се нашла и изградња азила за псе као један од приоритета. Али, показало се да код нас све „зависи“ и да увек има приоритетнијих приоритета, јер је власт та која одређује и наређује. Тако је и „азил за псе“ био „међу приоритетима“, па, нестао из истих. Зашто? Можда зато што се показало да „азил“ бирачко тело мање воли од „уједа задовољства“?Могуће, али исто тако није лако са папирима, локацијама, донацијама...

q3rk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvWlRJN01EQV8vNzQ2YTJhZWUxZGIwOTU5YjkyYzQ0ZDA2ZGNkY2JhZTYuanBlZ5GTAs0C5ACBAAE

ШТА СЕ ПРИЧАЛО ПРЕ 10 ГОДИНА

„Реч је о великом пројекту и великим инвестицијама“, констатовано је пре једне деценије. Речено је:“Планирали смо изградњу азила за псе на регионалном нивоу за општине Прибој, Нова Варош и Пријепоље“. И још је речено:“У прибојској општини постоји и локација која би била погодна за ове намене. За сада смо у контактима и покушавамо да обезбедимо средства аплицирајући код различитих приступних фондова“.

ih pre 10 godina pasceca stavka

Пре десет година било је покушаја да се наши пси са улица смештају у азил у Пожеги. Звали су Пожегу, но Пожега је одбила позив за потписивање уговора јер јој је азил био „претрпан“, односно казали су како су „капацитети одавно премашили потебе“. Пре десет година, анализирало се да је потребно изградити „објекте за смештај паса и штенаре“ али и „обезбедити псима (редовну)исхрану“. Требало је обезбедити и „лабораторију за испитивање и лечење паса, редовно вакцинисање,теренско возило за транспорт, посуде за храну и воду, простор за игру и још много тога што укључује и запошљавање одређеног броја лица...“.

Једна од идеја, пре десет година, била је и да се не гради азил већ прихватилиште. То је предлагао један од координатора организације која је тада била виђена да даје паре. У прихватилишту, како је истицано, пси би се „прегледали, вакцинисали и стерилисали чиме би се смањило њихово размножавање“, а агресивни и болесни пси би се успављивали на хуман начин“. Била је то „јефтинија варијанта“ од азила. Према „оквирним“ проценама, изградња прихватилишта за три општине коштала би 280.000 евра. Како су неки размишљали тада? Овако:“У време када се све распада, када људи нису у стању да обезеде основне егзистенцијалне потребе, прича о азилу или прихватилишту за псе делује нереално, непримерено друштвеном тренутку и потребама“. Но, пре десет година закључено је и да се „ипак од нечега мора поћи“.

Није се пошло. Током десет претходних година није припремљена никаква техничка документација, није урађена никаква студије што би био први корак ка решавању проблема, односно обезбеђивању средстава.

На једној од Скупштина општине 2015.године поново су актуелни били уједи паса. Фокус одборника са прихода и расхода буџета за првих шест месеци те године, склизнуо је на уједе паса који из буџета односе милионске износе. Неки су затражили да се јавно објави списак људи и износ средстава која су добили на основу судских пресуда или вансудских поравњања због „уједа паса“. Појединцима је исплаћивано и преко 90.000 динара. По правилу, закључено је, општина губи сваки спор са грађанима пред судом по овом основу. За само шест месеци 2015. године издвојено је око 7 милиона динара, а ребалансом, који је усвојен на истој седници, било је неопходно додати још 2 милиона динара за ове намене, па како примети одборник, могло би се рећи да је сваки други грађанин ове општине изуједан. Предлагана је изградња азила за псе, а неки су имали и једноставније решење: побити све псе луталице јер би било јефтиније платити за то казну, него плаћати десетине милиона сваке године за уједе.

ХРОНИКА „УЈЕДАЊА“

Заиста, да ли је реч о „ уједима задовољства“ или „керећој мафији“?Наиме, управо ова два термина користили су одборници у неким претходним сазивима Скупштине општине јер прича о драстичним надокнадама које се грађанима исплаћују због уједом паса нанетих повреда и душевне боли, почиње да поприма драстичне размере од 2008. године. Тако је 2009.године на име „одштете“ из буџета исплаћено за „уједе паса“ 7 милиона динара. То је већ тада било алармантно. Годину дана касније, када је „азил за псе“ сврстан у план капиталних инвестиција, из буџета је грађанима због уједања „од стране паса луталица“ исплаћено 15 милиона динара. После избора 2012.године, власт се делимично променила, али ништа није урађено. Током 2013. године општински буџет обештетио је грађане са око 12 и по милиона динара за претрпљени страх, душевни бол и све друге последице од уједа паса луталица.

Пред Основним судом у Пријепољу у 2013. години вођено је чак 96 парничних поступака који су за предмет имали захтев за накнаду штете настале услед уједа паса луталица и по том основу је принудно наплаћено преко 10 милиона динара.Они грађани, њих 32, који нису желели да се појаве пред судом и воде парнице, закључили су споразум са Општинским правобраниоцем о накнади штете на основу којих је исплаћено око 2 и по милиона динара.

У само прва четири месеца 2014. године са општинског буџета „скинуто“ је 4 и по милиона динара. Тада је локална власт „покренула иницијативу“ да се пооштри контрола. У односу на претходне године дошло је до промене процедуре како би се што више искључиле малверзације и лажне пријаве. Усвојен је правилник о поступку мирног решавања спорова, формирана је и комисија, у којој је и један лекар, која је разматрала предлоге, утврдила критеријуме на основу којих се одређује висина надокнаде штете “услед уједа”, па потом је комисија предлагала Општинском јавном правобраниоцу износе за сваки конкретан случај, имала могућност да позива сведоке или тражи друге доказе, па се на основу свега извештај прослеђивао председнику општине лично. На основу предлога комисије општински правобранилац је закључивао споразуме. Тако је у 2014. из буџета споразумно исплаћено скоро 7 и по милиона динара за 156 предлагача споразума, а од тога 84 се односе на “уједене” и “душевно потресене услед уједа” што је буџет олакшало за 4 милиона и 700 хиљада динара. То није све, јер је још 3 милиона динара исплаћено на основу судских решења јер су страдалници од псећег уједања пресавили табак, тужили општину и дакако добили спор. За само пола 2015. године, достигнут је “уједни” биланс из целе претходине године. На предлог да се почне озбиљније размишљати о изградњи азила, тадашњи члан Општинског већа је на седници Скупштине општине предочио сву озбиљност и компликованост таквог поступка, што је требало да значи да је то за пријепољску општину неизводљиво. А онда кад је стигао завршни буџетски рачун за ту годину, показало се да је за изгубљене судске спорове пред судовима, општина исплатила чак 25 милиона динара. Тако су одборници у 2016.години, некако пред изборе, почели да говоре о „пашчећој ставки“. За шест месеци те године, из буџета је отишло изуједаним и душевно потресеним грађанима 9 милиона динара. Шта је било у 2017.години? Био је потребан ребаланс буџета да би се повећали износи за судске казне. За 6 месеци ти износи су досегли 26 милиона, а за целу годину 67 милиона динара. У „пашчећу ставку“ изненада су се укључили и изгубљени спорови по основу заузећа земљишта(махом су то они асфалтирани путеви и путељци који су на кумљење и мољење мештана пробијани, али никада нису укњижени као општинска имовина.Те се неко досетио...). Пси су наставили да „тресу буџет“. Током 2018.године два пута је повећавана ставка која се односи на исплату новчаних казни из буџета по решењима суда. Било је предвиђено 33 милиона, па је „ставка“ повећана најпре на 50 милиона, а потом на 90 милиона динара. Речено је јавно да због ових изгубљених спорова прети блокада рачуна општине. И наредне, 2019.године ребалансом су повећани износи. Чак је било исплата и из буџетске резерве. У септембру се говорило о 20 милиона буџетске резерве која је утрошена за исплату казни и 60 милиона динара колико је износила буџетска ставка. Наравно, није све било за уједе паса али било је скоро 70 одсто.

prva prva prva

Дакле, није тешко израчунати колико је из буџета једне од најсиромашнијих општина у Србији исплаћивано грађанима на основу надокнаде штете коју су наносили и још наносе пси луталице. Да одборници нису ти који доносе одлуке, да они нису ти који су ту да решавају проблеме, да захтевају, да смењују неспособне и неодговорне, а не да буду и сами неодговорни забављачи пред камерама, могле би се разумети њихове лаконске опаске и „маштовитост“ у изругивању. Неки су имали и недоумицу да ли су то “пријепољски керови опаснији од других или Пријепољци не умеју да се бране од керова”.

Организовани криминал, корупција, керећа мафија, уједи задовољства, „партијска“ или „родбинска намиривања“, „рупе у закону“, шта год да се то зове онако „народски“ више није важно јер је најважније да се заустави. С тога је још важније да „меморандум“ који су потписали председници три општине пре петнаестак дана, не прође као онај договор из 2010.године. Пошто нема никакве документације, чак ни почетне студије, ваља обезбедити наменски средства у буџету за наредну годину за те почетне кораке. Можда азил (или прихватилиште) буде грађено паралелно са Регионалном трансфер станицом за отпад. Два (од три) највећа комунална проблема била би решена.

Индира Хаџагић

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

oglas totaltv

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2020
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5535574
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
153
2398
18051
84229
126995
5535574

Vaš IP: 35.170.78.142
2020-10-25 02:30