UMESTO MUSALE: DIVLJI AZIL ZA PSE?

  28 novembar 2020

Ko je obio vrata na objektima nekadašnjeg preduzeća „Svetlost“ i ko je ušao u ograđeni prostor kojim upravlja država? Ko su pojedinci koji lokalitetu Musala na kome je planirana rekonstrukcija jedinstvenog verskog objekta, prave divlji azil, organizovano hraneći pse lutalice bez ikakvog nadzora? Šta rade političari, nacionalni savet, komunalna inspekcija i policija?

Pre tačno deset godina obavljeno je prvo i jedino arheološko istraživanje na lokalitetu Musala i pronađen je mihrab kao krucijalni element. Svrha istraživanja je i bila pronaći osnovne arhitektonske elemente koji bi mogli biti očuvani za sticanje slike koja bi pomogla rekonstrukciji ovog islamskog verskog objekta, koji se nalazio na mestu gde je izgrađeno preduzeće “Svetlost”. Tada su definisani i gabariti jer je jugoistočni zid bio zatrpan, a očuvan je u potpunosti sa desne strane mihraba do njegovog spoja sa južnom stranom musale koja je vidljiva. Upravo na toj strani je još jedan bitan element ovog verskog objekta, a to je mimbera.Za samo jedan dan iskopavanja, nađeno je i pokretnog materijala, između ostalog i “zeleno gleđosana osmanlijska keramika koja je bila nepromenjena u periodu od 16 do 19.veka”.

Ih Musala azil za pse 1

Prema dosadašnjim saznanjima može se pretpostaviti da musala datira iz 16.veka. Naime, već je putopisac Evlija Čelebija u 17.veku prijepoljsku musalu opisao kao “stariji objekat”. Po karakteru, musala je verski objekat za masovna okupljanja vernika. Prema popisima stanovništva i drugim podacima, moglo bi se reći da je izgrađena oko 1530. godine i pošto je u Prijepolju župski klimat, odnosno relativno prijatna klima, musala je okupljala i po dve stotine vernika u isto vreme, jer je najverovatnije služila i kao dovište.

MUSALA SAMO PRIČA

Iako se sve zna, iako su živa sećanja Prijepoljaca na održavanje verskih molitvi na tom mestu i kako je i kada sve to „ukinuto“, ipak, prijepoljska musala već celu deceniju ostaje samo predmet verbalnih iscrpljivanja odbornika u zavisnosti, pre svega, da li su u poziciji vlasti ili u poziciji „opozicije“. Uglavnom to boji i retoriku. Od 2013.godine postoji zaključak Skupštine opštine da se pokrene inicijativa kako bi se sve pomerilo sa one tečke na kojoj je ostalo. Ko bi trebalo ovim da se bavi?

Ih Musala azil za pse 1 b

Muzej u Prijepolju nije nadležan. Jeste Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Da li je opština pokrenula inicijativu da se ovo pitanje zaista reši? Pre sedam godina rečeno je da jeste. Preko imovinsko-pravne službe kontaktiran je Republički javni pravobranilac iz Užica. On je kazao da je potrebno da pravno lice pokrene inicijatuvu, da se ispoštuje procedura jer je preduzeće „Svetlost“ čiji su objekti izgrađeni na mestu musale u međuvremenu likvidirano, a imovina ovog preduzeća pripala je državi. Mogla bi Islamska zajednica, ali koja?

Da li je podnela takav zahtev svojevremeno jedinstvena Islamska zajednica, to će reći u vreme kada je donet Zakon o restituciji i vraćanju imovine verskim zajednicama, a to je bilo 2006.godine, dakle pre raskola u Islamskoj zajednici? Na ovo pitanje nismo dobili precizan odgovor u opštinskoj službi, a tada odgovorni predstavnici Odbora Islamske zajednice Srbije bili su izričiti da su sve na vreme uradili, da je sva dokumentacija upravo predata pravnoj službi prijepoljske opštine, kao i da su na vreme predali popis imovine Islamske zajednice jer je krajnji zakonski rok bila 2008.godina.Međutim, ništa od te imovine do sada nije vraćeno.A upravo je 2006.godine osnovan Odbor za zaštitu musale u kome su bili ne samo ugledni građani, već i stručni ljudi raznih profila, od istoričara, teologa, do arhitekti i pokrenuta je ozbiljna inicijativa da se ovaj objekat stavi u funkciju kao redak islamski spomenik ne samo na ovim prostorima već na celom Balkanu, odnosno Evropi. Uostalom, takvu musalu osim Prijepolja imala je samo Foča, a danas se na celom Balkanu samo u Bugarskoj nalazi sličan objekat. Na čelu ovog Odbora bio je arhitekta Mehmed Hadžišehović, koji je preuzeo sve aktivnosti vezane za musalu. Dokle se stiglo?

Odbor za zaštitu musale je poslao zahtev regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva da proglasi musalu kulturno-istorijskim spomenikom ali je posle izlaska stručnjaka Zavoda iz Kraljeva na lice mesta konstatovano da je prostor dosta devastiran i da nema elemenata za tako nešto ali da je ova stručna institucija saglasna sa rekonstrukcijom stare musale, uz detaljnu razradu idejnog rešenja njenog prvobitnog izgleda ali tek posle rešavanja imovinsko pravnih odnosa. Musala je bila u funkciji kao verski objekat gde su se klanjale dženaze sve do 1957.godine kada je Narodni odbor opštine Prijepolje zabranio upotrebu. Tada je uklonjeno i nekoliko mezara sa velikim nišanima pored nje i u njoj samoj. Narodni odbor, bez saglasnosti vlasnika, od Islamske zajednice je izuzeo zemljište na kome se nalazila musala i ustupio ga „Elektromontaži“ za izgradnju magacina i radionice. Nije beznačajno dodati da se upravo u ovo vreme, a rekosmo da je ceo postupak vraćanja musale pokrenuo Odbor za zaštitu musale 2006.godine, događaju podele u Islamskoj zajednici. Ista takva podela nastaje i koju godinu kasnije posle izbora za Bošnjačko nacionalno vijeću. Sve je to postavilo i pitanje ko je legitiman da preuzme na sebe pokretanje ozbiljnog postupka pred nadležnim državnim institucijama da se velika vakufska imovina Islamske zajednice u Prijepolju vrati vlasniku.

Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva evidentirao je musalu kao nepokretno kulturno dobro što je bio prvi značajan institucionalni korak. To je podrazumevalo da niko ne može da izvodi radove bez uslova koje propisuje nadležna služba , pa ni vlasnik parcele. Ostavljen je rok od 2 godine da se dostavi sva potrebna dokumentacija, da se obave istraživanja kako bi se sačinio projekat restauracije.

Gordana Tošić, direktorica Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva izjavila je tada da se posao ne može završiti bez tesne saradanje sa lokalnom samoupravom. Naime opština je ta koja je svojim rešenjem iz 1960.godine izuzela pravo korišćenja kat.parc. 257 upisane u posedovni list br.544 KO Prijepolje i ustupila ga preduzeću čiji je pravni sledbenik „Svetlost“. Te 2009.godine Odbor za zaštutu musale u javnosti tvrdi da je arheološka istraživanja moguće uraditi bez problema jer „Svetlost“ kao preduzeće ne radi. Od te godine većinski vlasnik preduzeća u stečaju postaje država. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva u skladu sa svojim ingerencijama kao regionalne institucije i Zakonom o kulturnim dobrima evidentirao je islamski verski objekat musalu kao nepokreno kulturno dobro.

Ih Musala u Prijepolju 5

Ostali su tek mali koraci do dobijanja građevinske dozvole za izvođenje radova na obnovi musale, a to su: završavanje već pokrenutog imovinsko-pravog postupka pred nadležnom opštinskom službom za deeksproprijaciju lokaliteta i uklanjanje dotrajalih i devastiranih objekata likvidiranog preduzeća „Svetlost“. Sledi izrada projekata konzervatorsko-restauratorskih radova rekonstrukcije, odnosno obnove musale, a prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva. Ovaj projekat postoji, uradio ga je arhitekta M. Hadžišehović i priložen je nadležnoj ustanovi.

Za to vreme devastirani, ružni, odavno napušteni objekti likvidiranog preduzeća vidno propadaju i urušavaju se. Ruglo u sred grada, u jednoj od najstarijih mahala kakva je upravo vakufska Musala.

Ih Musala azil za pse 4

UPAD U DRŽAVNI POSED I DIVLJI AZIL ZA PSE

Međutim, već nekoliko meseci ulaz u prostor „Svetlosti“ više nema katanac, a na objektima su sva vrata obijena. Ulaze razne osobe, među njima i maloletnici, posebno noću. Jedan broj, da li organizovanih osoba, ovaj prostor koristi za skupljanje i hranjenje pasa lutalica, bez ikakvog nadzora, kojima stavljaju i posebno napravljene ogrlice. Širi se nesnošljiv smrad u sred grada, a preko noći neprekidni lavež odjekuje Vakufom jer se sada ovde skupljaju brojni psi lutalice sa obe strane ograde. Desetine pasa iz ovog prostora iskače i napada prolaznike.

Ih Musala azil za pse 3

Pitanja je više. Ko može da uđe u državni posed? Ko je obio vrata na prostorijama objekata? Ko su osobe koje ulaze u objekat, šta rade, čime se bave, imaju li dozvole? Da li je neko nadležno lice „ohrabrilo“ neke pojedince ili organizovanu grupu da pravi azil u sred grada, umesto musale? Pošto se sve to događa već poduže, kako je moguće da ne reaguje komunalna inspekcija ili policija?

Ih Musala azil za pse 2

Možda rekonstrukcija musale više nije prioritet brojnih bošnjačkih stranaka jer su izbori prošli? Većina onih koji se „busaju“ malo šta i znaju o tom delu grada.

Ali, ako se i odustalo, zašto opština ne pokrene inicijativu da se objekti „Svetlosti“ koji već skoro dve decenije nisu u upotrebi i samo što se nisu srušili i nekoga ugrozili, ne uklone, a prostor ne kultiviše?

Gde će ono, kako rekoše nedavno, graditi azil za pse tri opštine?

Da nije na Musali?!

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Polimlje 2021 FTN 300x300

Novogodišnje čestitke

Marketing

petar pan markica

panama markica 1

visus markica

soni markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

januar 2021
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5974049
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1428
6458
33151
89827
162833
5974049

Vaš IP: 3.239.40.250
2021-01-17 09:36