Послодавци жене старије од 45 година виде као престаре и неприлагодљиве променама у сфери рада и заобилазе их као непожељну радну снагу, закључак је студије “Економски ефекти услед мањег учешћа жена на тржишту рада“.
Од милион радно способних жена, старосне доби од 45 до 64 године, готово половина нема запослење и приходе, што их чини једном од најугроженијих група на тржишту рада. Дискриминисане су по два основа – по основу рода и година. Према истраживању, послодавци су у 68 одсто случајева, између два кандидата истих квалификација и способности, одабрали особу млађу од 45 година.
Незапослене жене старије од 45 година у просеку су имале 19,9 година радног искуства, а око 300.000 их није остварило право на пензију за коју је потребно 15 година уплаћивања доприноса, што је последица неповољних уговора и неформалних услова под којима су радиле.
Међу женама које траже посао највећи је број оних са средњим образовањем, док највећи број незапослених и неактивних жена живи у региону Западне и Централне Србије где је родни јаз између запослености жена и мушкараца највећи.
Према подацима филијале Националне службе запошљавања у Пријепољу, на крају прошле године, од укупно 14.012 незапослених лица, евидентираних у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници, 7.276 биле су жене. Њих 3.323 спадају у групу незапослених жена старијих од 45 година. Без евидентираног радног искуства их је 1.554, док је њих 1.769 у неком периоду било формално радно ангажовано и има уплаћен стаж.
У општини Пријепоље, у истом периоду, од укупног броја незапослених, жена је 53 одсто, њих 2.004. У категорији преко 45 година живота, евидентирано је 923, од чега њих 333 без радног стажа и 590 које су биле у радном односу.
Како се у студији наводи највећи број жена старијих од 45 година, изгубиле су посао кроз процес приватизације, стечајне поступке и услед мера штедње уведених у јавном сектору. Мерама штедње највише су обухваћени администрација, сектори здравства, образовања и социјалне заштите, у којима су већину запослених чиниле жене. Оне су поднеле највећи терет отпуштања, па је јаз у запослености између мушкараца и жена повећан, тако да на 100 запослених, 57 су мушког, а 43 женског пола.
А.Р.
