ВЕРНИ ЧИТАОЦИ „ПОЛИМЉА“: ИЗДАЛЕ МЕ ОЧИ ИЛИ МИ НЕ ВАЉАЈУ НАОЧАРИ

  13 februar 2021

"Што сам знао, знао сам, што нисам, читао сам у новинама", каже 91. годишњи Халит Мемовић.

На надморској висини од 199 метара изнад Пријепоља, окружен снегом, који је „доле“ већ окопнио, живи Халит Мемовић, један од најстаријих житеља Пријепоља. Увелико гази 91. годину а своје старачке дане проводи у домаћинству са четири генерације Мемовића, са сином, унуком и праунучићем.

А ово са надморском висином је, каже Халит, тачно и проверено још пре 50 година. Тада је „ухватио задњи воз“ да се досели из Матаруга и да у врху Душманића, сагради ново огњиште и свије гнездо за своју бројну, још нејаку породицу. Но, Халита од других пријепољских старина не издвајају године „трајања“ и живота у Душманићима, већ године верности листу „Полимље“ и навика да се са тих страница информише о збивањима и догађањима овдашњим.

„Што сам знао, знао сам, што нисам, читао сам из новина, каже Халит и приповеда како је, у његово време, било срамота ако ниси био упућен у ствари. Посебно он који је, сматра, био утицајан у свом селу јер је био у партизанима примао је плату из државне касе, као домар у сеоској школи,   био у форумима, месним одборима...слушала се његова реч у Матаругама. Био је у режиском одбору за изградњу школе, а то је значило нешто у то време. Школа, знање, образовање и учење велике су то ствари. И информисање! Увек знаш више и тачније од осталих.

А он, редовно је читао новине, купио је први послератни број 50 и неке године и никада није престао да их чита. Никада није био претплатник, али их је куповао . Додуше, исправља се Халит, има неко време, откако више не може да чита новине.

„Нешто јес`, или су ме издале очи, или ми не ваљају наочари, никако да их заменим“ износи своју дилему кроз смешак. Али каже својима повремено, кад силазе у Пријепоље, да му купе новине, па неко ће му већ прочитати понешто код узмогне од обавеза.

Халит сматра да му је најбољи потез у животу био, када је седамдесетих година доселио у Душманиће. Није веровао када му је, као младом, ђедо Мулко причао да ће доћи вакат када ће Матаруге да опусте.

„Ко би то повјеровао, каже, јер је тада село врвело од живота, свака кућа имала по десеторо и више дјеце, а школа била пуна ђака к`о шипак. Он сам изродио 7 синова. Али времена су се заиста променила и он се морао приближити граду, ту му се родио осми син. Био је пре три године у Матаругама. Остале још три куће у засеоку Крајева. Пустош и туга.

„Приближити се“ су речи које изазивају чуђење код некога ко је навикао на асфалт, јер по чаршијским аршинима, Душманићи су подалеко и повисоко. Чак толико да се град и не види од силних окука, успона и шуме.

„Ма зачас је то, укључује се у причу његов син Фадил. Чим можеш из пекаре донијети хљеб а да се не охлади и не стврдне, близу је. Слободно то запиши“, сугерише Фадил.

Старина Халид, у својој 91. години, ретко силази у Пријепоље. До болнице би ишао раније а од како је корона, ни то. Неће да ризикује. Цени оно што има. Прво, своју поштено зарађену пензију коју ужива 30 година. После , слободу, чист ваздух, осунчане пропланке а на јесен оно мало воћа које, каже више не рађа као некада, када је знао да прода по 30 товара шљива..

Старац ме, као добар домаћин, прати до прве окуке, неравним путем, клизавим од тек растопљеног снега. Корак му је спор али сигуран. Мој баш и није. Спуштам се солидним али стрмим асфалтним путем, оних 199 надморских метара до Пријепоља.

М.Ц.

 

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2021
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6522128
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3880
13002
31899
98111
192867
6522128

Vaš IP: 3.235.41.241
2021-04-15 19:57