donacija

PENZIONERI KAO SOCIJALNI SLUČAJEVI:KAD RADNI VEK STANE U JEDNU “CRVENU”

  29 novembar 2021

Od 8200 penzionera u Prijepolju,  bezmalo trećina, ili 2300,  ima penziju manju od 16.000 dinara a mnogo je onih među njima čiji   su penzioni čekovi ispod  10.000 dinara.

 Neki penzioneri u našem okruženju spadaju u  jako ugroženu kategoriju stanovnika i nije malo  koji onih žive na granici egzstencije. Do poražavajućih podataka došlo je Udruženje penzionera u Prijepolju koje je  pre dve godine počelo da pravi socijalnu kartu svojih članova a potom i svih ostalih “uživalaca” penzije.  Prema rečima predsednika Udruženja,  Ljubiše Vukovića,  veoma je značajno imati socijalnu kartu da bi se videlo ko od penzionera  ima prioritet prilikom dobijanja raznih popusta pri raspodeli namirnica. Jer kada se Udruženje penzionera bavi deljenjem socijalnh paketa ono to ne radi samo za članstvo već za sve penzionere.

Izrada socijalne karte je danguban i mukotrpan posao za Udruženje, posebno što im podaci iz PIO Fonda   nisu dostupni ali su, potragom na terenu, preko mesnih zajednica,  i drugih manje ili više dostupnih izvora, uspeli da naprave neki presek  socijalnog stanja kod penzionera. Ova socijalna karta je više za internu upotrebu i  ne sadrži baš sve elemente ozbiljnh studija ali su podaci sa kojima raspolaže Udruženje tačni i pedantno zabeleženi.

Prema njihovim saznanjima,  od 8200 penzionera u Prijepolju  bezmalo trećina njih ili 2300,  ima penziju manju od oko  16.000 dinara a mnogo je onih među njima čiji  su penzioni čekovi sa iznosom penzije ispod 10.000 dinara. Na prioritetnom spisku za socijalne pakete  Udruženja penzionera pod rednim brojem 1 nalazi se penzioner koji je za rad u Srbiji ostvario  penziju od 994, dinara a potom slede oni sa penzijama  od 2.500 do 8.800 dinara…spisak je baš dugačak.

Kakva su to penzije? Porodične, poljoprivredne…

Ako se zna da je za odlazak u penziju neophodno najmanje 15 godina radnog staža pitanje je koliko su oni kao zaposleni zarađivali i kako smo došli do toga da penzije iznose manje od propisanog nivoa socijalne sigurnosti  koji je trenutno 9.115 dinara. To znači da penzioneri sa ovakvim primanjima mogu slobodno da budu na listi korisnika socijalne pomoći.  U Centru za socilani rad kažu da to zavisi od brojnih drugih faktora, od starosti, od toga da li korisnik živi sam, da li ima srodnike, odnosno decu koja su po zakonu dužna da ga izdržavaju, da li su deca u mogućnosti da to urade... Ako se pokaže da nemaju ili da ne mogu, što se dokazije pred sudom pošto roditelj tuži decu i traži izdržavanje, onda on, na osnovu presude suda,  ima pravo na socijalnu pomoć od 3000 dinara a ako ima u vlasništvu više  zemlje od 50 ari, onda se ona stavlja pod hipoteku…Uglavnom komplikovano je  od države “iščupati” parče  pomoći pa mnogi tome ne pribegavaju snalazeci se kako znaju i umeju.  Ne ulazeći u detalje postoji li neki drugi izvor pomoći, ili žive u domaćinstvu sa više članova koji privređuju ili je nešto treće u pitanju,  tek penzioni čekovi govore za sebe.

Garantovane penzije

Prema saznanjima Udruženja penzionera u Prijepolju ima popriličnan broj penzionera čije penzije su iznad 50.000 i više dinara, ali je najviše onih koji se nalaze između ove dve kategorije. Ipak, preciznih podataka nema zbog zatvorenosti PIO Fonda za davanje ovakvih informacija.

U Srbiji gotovo million penzionera  mesečno prima  manje od 30.000 dinara ali je mnogo onih iznad 65 godina koji nemaju nikakva primanja. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je svaki peti stanovnik Srbije iznad 65 godina u riziku od siromaštva. Mađu njima je najviše žena čiji rad država nikada nije priznala.U Ministarstvu za brigu o selu je, po ugledu na zapadne zemlje,  pokrenuta  ideja o uvođenju garantovane penzije  za one koji su ceo vek radili, išli u nadnicu ili se bavili sezonskim poslovima a kojima nisu uplaćivani doprinosi. Ova takozvana socijalna penzija  bila je planirana i Strategijom o starenju iz 2006. godine  ali nikada nije zaživela. Prema procenama Ministarstva  u Srbiji ima oko 230.000 ljudi koji nemaju u knjižicama upisan radni staž a koje bi trebalo nazvati penzionerima. Okvirno je dat iznos od 12.000 dinara socijalne penzije. Iznos te garantovane penzije zavisiće od njihovog broja ali i od sredstava budžeta pošto se nebi  obezbeđivala iz penzionig fonda. Prema sadašnjim proračunima to bi budžet stajalo 20 miliona evra mesečno.  Prepreke za garantovane penzije  su brojne  jer bi pre toga trebalo povećati poljoprivredne i porodične penzije koje su ispod tog iznosa.  Nije logićno da neko ko sam sebi uplaćuje staž 15 godina  ima istu penziju kao onaj ko nikada nije radio jer bi država destimulisala  ono malo poljoprivrednih penzionera  koji sebi uplaćuju doprinose.

U Severnoj Makedonije je zaživeo ovaj koncept i  takozvana državna penzija iznosi oko 100 evra i usklađuje se jednom godišnje sa troškovima života. Od ove godine nacionalnu mirovinu imaju i hrvatski građani starji od 65 godina i ona iznosi 105 evra. 

M.C.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

januar 2022
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

Broj poseta sajta

8948255
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1633
3337
23037
116374
212141
8948255

Vaš IP: 54.92.164.9
2022-01-27 17:46