Istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“ koje je sproveo Beogradski centar za ljudska prava , pokazalo je da se većina mladih u Srbiji informiše putem telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instagram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo.
Mladi su svesni da u digitalnom svetu svako može kreirati, objaviti i proširiti lažnu vest, pa imaju osećaj da su prepušteni sami sebi.
Prema rezultatima istraživanja mlade zanimaju političke teme, žele da vide debate, više izveštaja o događajima za mlade, ali i da saznaju o ekologiji, zdravlju, ekonomiji i drugim različitim oblastima.
Istraživači projekta saglasni su da je medijska pismenost jako važna u obrazovanju mladih i da su oni sve svesniji da prema svakoj vesti treba da iskažu određenu dozu sumnje i probaju da je provere.
Razultati istraživanja uglavnom se poklapaju sa problemima novinara koji se bave proveravanjem činjenica. To znači da se i jedni i drugi suočavaju sa „postistinom“, a to je kada na javno mnjenje više utiču emocije i politički stavovi nego činjenice i zato je lako manipulisati masom. Kao dobar primer može poslužiti pandemija korona virusa, kada su se ljudi suočavali sa lažnim vestima koje nisu dolazile samo sa mreža, nego i od članova kriznog štaba.
Istraživanje je ukazalo na neophodnost na značaj uvođenja medijske pismenosti u formalno obrazovanje.
E.H.
