Zabeleženo u (svakodnevnom) prolazu: „SLOMIVRAT“

  16 decembar 2016

Ako je čistoća pola zdravlja, šta je druga polovina?!

Lepo je slušati kako sitnice čine život. U vremenu u kome sve više ljudi životari, nema više vremena ni za krupnice, a kamoli za sitnice na koje bi se osvrtali u borbi za sopstveno održavanje, preživljavanje i doživljavanje. Pa, ipak, postoje sitnice koje mogu da prouzrokuju nepovoljne i opasne krupnice, što će reći da uzrok može biti „na oko“ jednostavan i banalan ali posledice prilično ozbiljne.

Istina je da vozači ne mare za pešake, a to im omogućavaju vladajuće strukture već godinama potpuno indiferentne pred činjenicom da je Prijepolje umesto grada postalo „zadnja pošta“ jer je tipično da u zaseoku ljudi mogu ostavljati svoja prevozna sredstva gde im je najlakše, gde najpre mogu „uđahati“. „Kaubojske“ navike (zna li još po neko ko behu ti kauboji?!) postale su mera ponašanja, pa po trotoarima do kasnog popodneva kad novi kauboji odjašu zajedno u noć, pečaci i ne mogu da se kreću. Kreću se kolovozom, opet izloženi gnevu vozača (opravdanom) jer niko ne očekuje da po kolovozu šetaju pečaci, a da po trotoarima budu parkirani automobili. Da li i koliko saobraćajna policija sankcioniše ovo ponašanje, teško je reči bez tačnih podataka, koji će svakako poslužiti dobro za analizu ovog fenomena. O kažnjavanju, dakle, neki drugi put, a ovoga puta o nečem drugom, dakle „sitnicama“.

Verujem da svi koji peške hodaju ulicama ovog naseljenog mesta primećuju da pored gore navedenog novog ponašanja, još jedno uzima maha i postaje uobičajeno. Naime, većina prodavnica, odnosno poslovnih prostora, što uključuje i javne ustanove, čiste se redovno. Čistačice se trude da „džogiraju“ kako valja, da bi ostala sušta čistoća kao potvrda kvaliteta njihovog rada. Šta ne valja? Pa, ne valja što većina tu prljavu vodu prosipa ispred ulaza tih objekata, odnosno „pljusnu“ je niz trotoar ili niz ulicu ili u najboljem slučaju proliju je tik pored ivičnjaka, te se ona dugo „spušta“ niz „džadu“. Tako, dok svoje „poslovne objekte“ drže čistim, ulice su zapljusnute prljavom vodom preko cele godine upravo iz tih objekata. To „polivanje“ prljavštinom uzelo je toliko maha, da je postalo pravilo. Leti je to tek ružna, primitivna pojava. Zimi je mnogo više od toga. Čistunice (pretežno u nas to je još uvek žensko opošljavanje i radni angažman za žene) i njihovi nalogodavci ( oba pola) ne vode ama baš ni elementarno računa o ljudima koji prolaze, a poenta je jasna: voda pljusnuta na ulicu, odnosno trotoar iz kofe u koju se umakao „džoger“ zaledi na minusu. Dakle, očigledna nastava: zaleđene barice po trotoarima se množe, dan kratak, mrak rano pada, ljudi žure trotoarom, na hladnoći se sve skuplja, ušuškava, zbija glavu, slabo se vide skramice leda i eto đavola. Redovno klizanje, posrtanje, psovke, držanje za zidove. I tako na svakom koraku. Inače, važeća odluka o komunalnoj higijeni sadrži i te odredbe. Vlasnici „poslovnih objekata“ u obavezi su da vode računa o higijeni ispred svojih objekata, te da se staraju da javni prostor ispred njihovih objekata bude očišćen od snega i leda. Kako da očiste kad sami prave ledene ploče opasne za pešake? Kad pešak padne, povredi se, onda traži naknadu jer je „trehno“ na javnoj površini, Advokat presavije tabak, tuži opštinu i iz budžeta se namire „oštećenja“ koja budu „vredna“ i po nekoliko stotina evra. A zašto iz budžeta?! Zašto se ne kazne vlasnici „objekata“?! Svejedno da li je reč o prodavnicama, bankama, buticima, kafanama, javnim ustanovama?! Eto finog posla za komunalnu inspekciju.

Zaista, od kada je počela ta navika „čistunaca“ da vodu kojom peru podove po svojim objektima, pljuskaju po obavljenom poslu, po ulicama i trotoarma?! Gde su naučili te manire?! Ko ih opominje da to ne samo da nije lepo, već i da je ozbiljno kršenje odluke koju je usvojila Skupština opštine?

Trotoari su slomivrati. Ozbiljna pretnja za decu, starije sugrađane i sve koji još hodaju peške, što je u gradu prilično normalna pojava. Za kauboje ne znam, oni i onako pravo iz auta parkiranog na troatoaru uskaču u „poslovne objekte“ da oposle, te nisu ugroženi od prljavih kliza.

Ipak, moglo bi se, barem malko povesti računa, jelte?! Nije primereno, nije higijenski, nije gradski, nije u skladu sa „poslovnim objektima“ i onima koji „pretenduju“. Ne može se istovremeno biti u trendu, „fensi“ i frljačiti prljavu vodurinu po trotoarima , ispred kuća i objekata. Ne ide zajedno. Ponešto se mora i naučiti. To nešto je red koji se zove kućni i urbani. Uvek je to tako bivalo. Prava slika o nekome nisu kaljave kondure, već prljave gaće. To vam je večita priča o onome: napolju „gladac“, a unutra „jadac“.

I.Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5246046
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
745
2537
745
42879
161456
5246046

Vaš IP: 3.219.167.194
2020-08-10 10:01