SAMEDIN ROVČANIN – OMLADINSKI DELEGAT SRBIJE U UJEDINJENIM NACIJAMA: POGLED KROZ REČI

  20 Septembar 2017

Od dva studenta koji će kao omladinski delegati našu zemlju do juna naredne godine predstavljati u Ujedinjenim nacijama, jedan je Prijepoljac - Samedin Rovčanin, apsolvent Filološkog fakulteta u Beogradu na grupi za engleski i portugalski jezik.

Malo upućenijim u problematiku mladih i incijative koje su preduzimali poslednjih godina, sanjareći o lepšem Prijepolju i boljem položaju njhove populacije u ovoj maloj, „učmaloj“ sredini, ime Samedina Rovčanina nije nepoznato.

Još u srednjoj školi bio je aktivista različitih incijativa, omladinskih organizacija i institucija kao volonter. Jedan je od osnivača i predsednik omladinske organizacije „Mladi i talentovani“, koja podržava kreativne omladinske inicijative u oblasti kulture. Učestvovao je na više skupova u zemlji i inostranstvu, a kao deo zvanične delegacije Srbije, pre dve godine bio je učesnik u zasedanju Kongresa lokalnih i redionalnih vlasti Saveta Evrope u Strazburu, gde je govorio o izazovima i poteškoćama sa kojima se suočavaju mladi sa prostora Balkana.

Sa nama je pričao o poteškoćama mladih u Prijepolju, „MIT“ –u, izazovima koji ga čekaju kao omladinskog delegata Srbije u Ujedinjenim nacijama, svojim ambicijama i ...Prijepolju.

„ Nezaposlenost je gorući problem mladih u Prijepolju i tu već duže vreme nije bilo ozbiljnijih rešenja. U krizi je i lokalni aktivizam jer sve manje i manje mladih ima želju da se volonterski uključuje u različite aktivnosti. Ovo je povezano sa krizom solidarnosti i entuzijazma kod mladih koji su previše okrenuti kulturi individualnog pa često ne osećaju potrebu da se angažuju u sredini u kojoj žive. Osim toga, veliki problem za mlade je zamagljena i mutna perspektiva ostanka u Prijepolju koja nikako da se razbistri.

Omladinska organizacija “MiT” imala je poslednjih godina zanimljive inicijative. Koju bi istakao?

„MiT“ je imao odlične inicijative i bio je velika škola i podsticaj za sve nas koji smo prošli kroz njega. Bavili smo se najviše razvojem programa u oblasti kulture: festivala i škola fotografije, pisanja, slikanja, ali i omladinskim aktivizmom: promocijom volontiranja, realizacijom različitih ekoloških, obrazovnih i humanitarnih inicijativa. Kroz naše projekte je u različitim svojstvima prošlo preko 150 mladih. Najponosniji sam na volonterski servis „Mladi za stare“ koji je funkcionisao pune dve godine, putem koga je 10 naših volontera obilazilo najstarije sugrađane i plaćalo im račune, zakazivalo preglede kod lekara i dr. „MiT“ i dalje postoji i radi ali u poslednjih dve godine najviše sa studentskom populacijom u Beogradu.

Utisak je da mladi u Prijepolju nemaju dovoljnu energiju, a nekad ni incijativu, da se izbore sa poteškoćama koje ih prate?

“Mislim da mladi imaju snage ali da im fale prilike i podrška.Ne ogleda se briga države ili lokalne samouprave o mladom čoveku u bespovratnom kreditu od 1000 evra da započne sopstveni biznis, iako se kod nas slični kratkoročni programi neukusno promovišu kao najveći uspesi brige o mladima. Mladom preduzetniku i ideji koju pokreće je potreban drugačiji pristup: kontinuirana i beskompromisna podrška u višegodišnjem trajanju pa i ako pogreši i propadne, opet ga iznova treba podržavati do konačnog uspeha. Što se Prijepolja tiče, mladi su u tragičnom neskladu između želje za obrazovanjem, usavršavanjem, ali i želje za novim, i ograničenih mogućnosti Prijepolja kao male sredine. Taj nesklad rađa nezadovoljstvo koje svoje pogubno delovanje raspoređuje tokom godina sazrevanja i obično se završava odlaskom mladih. To je prirodan proces ali smatram da je još prirodnije, na stranu što je ekonomski opravdano, vratiti se u svoj grad. E tu škripi jer bi se mnogi koje znam rado vratili, ali nemaju za šta da se uhvate. A nije da traže mnogo.

Našao si se medju 400 mladih ljudi koji su konkurisali za mesto omladinskog delegata Srbije u UN. Kakva su bila očekivanja?

“U proces selekcije sam ušao bez ikakvih očekivanja i nada. Prošao sam više krugova intervjua, ispitivali su naše znanje stranih jezika, poznavanje sistema UN i slično. Upozoreni smo da će poslednji intervju biti svečane prirode, no, moji nisu stigli da mi pošalju odelo iz Prijepolja na vreme, pa sam otišao u šorcu i majici. Delimično zbog toga, a delimično i zbog izvanrednih i kvalitetnih mladih ljudi koji su mi bili konkurencija, sam bio sasvim ubeđen da neću postati prvi omladinski delegat Srbije u UN.

Šta je zapravo tvoj zadatak i kako misliš da ga sprovedeš?

“Uloga omladinskog delegata u UN je da bude glas svoje zemlje ili regiona u tom važnom međunarodnom telu. Do početka Generalne skupštine UN putovaću Srbijom kako bih se detaljnije upoznao sa različitim perspektivama života mladih i to uporedio sa dostupnim istraživanjima. Zatim se, u koordinaciji sa Ministarstvom spoljnih poslova, sastavlja platforma odnosno pišu besede kojima ću se obraćati različitim forumima u okviru UN-a.

Moja ideja za sada je da centralni deo platforme bude vezan za nemogućnosti pronalska dostojanstvenog posla, što je inače jedan od strateških ciljeva održivog razvoja UN do 2030. godine, i aktivnu briga o mladima iz osetljivih društvenih grupa o čemu kod nas malo ko vodi računa. “

Koliko studije i aktivizam ostavljaju prostora slobodnom vremenu i kako ga koristiš?

“I kad ne radim orijentisan sam na jezik: slobodno vreme koristim da se vraćam piscima koji me dozivaju i pomažu mi da lakše podnesem sadašnjost kao što su Kiš, Džojs, Oster. Povremeno i pišem pa upijam svet oko sebe i stalno taložim u sebi iskustva i ideje koje će možda jednom isplivati u nekoj kratkoj priči ili romanu. U međuvremenu sam naučio i četvrti strani jezik. Sviram klavir i gitaru, aktivan sam biciklista, smišljam ideje za aplikacije, maštam da ću se jednog dana baviti pisanjem scenarija za filmove. Izdržavam se radeći prevodilačke poslove od svoje 20. godine. O mom, boljem Prijepolju razmišljam i maštam često. Poslednji put sam recimo zamislio kako sam milijarder koji je odlučio da potpuno obnovi svoj grad. Sve sam stavio na papir, od konačnog rešenja za deponiju do bazena u novom delu grada.”

Ambicije?

“Da u nekoliko narednih godina izbrusim svoj zanat na master studijama u inostranstvu, najviše iz možda iracionalnog straha da ne zaboravim jezike koje sam učio. Takođe ću probati da priliku koja mi se ukazala za odlazak u UN, iskoristim da se u toj organizaciji zadržim duže nego što program predviđa jer me je oduvek zanimala diplomatija. Ultimativni cilj mi je pomalo penzionerski, da se vratim u Prijepolje, radim u sektoru kulture i …pecam na Limu.

J. Beganović

ANTRFILE

Mandat omladinskih delegate podrazumeva učešće na događajima u UN i to na Generalnoj skupštini UN (prisustvo plenarnom zasedanju i učešće u radu Trećeg komiteta) , učešće na Omladinskom forumu Ekosoka, u Komisiji za održivi razvoj i Komisiji za socijalni razvoj UN u Njujorku, ali i učešće u Omladinskom forumu Uneska u Parizu.

Status mladih delegate je u nivou savetnika za pitanja mladih, a platforme pripremaju u konsultacijama sa subjektima omladinske politike i u dijalogu sa vršnjacima širom zemlje, kroz učešće na različitim događaj.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Oktobar 2017
NPUSČPS
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

1735989
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
337
2119
337
50684
57657
1735989

Vaš IP: 23.20.120.3
2017-10-23 06:25