Дан кад се прича о љубави :“HUGS AND KISSES”

  14 Februar 2018

Један од највећих песника љубави, персијски песник Шемсудин Хафиз збораше:”Када се разбије моје срце у хиљаду комада, видећеш драга да сваки од њих љуби као хиљаду неразбијених срдаца”.

Ламартин, песник љубави, крикнуће:”Па, волимо се! Брзо, док сасвим не занеме ти часови јер за људе нема луке, јер обале немају време. Оно тече и недостајемо – ми”.

Уз Моцартову музику, песник Мисе оставио је стих:”Шта су простор и време кад се воли”?!

Зар Мајаковски рекао није: “Само љубав гори као света ватра“.

Писали су и писци. Од безброј књига које људи прочитају остају по правилу приче о љубави. Ма каква та љубав била. Љубав Ане Карењине. Љубав у „Белим ноћима“ Достојевског. Забрањена љубав Леди Четерли. Љубав великих очекивања Мадам Бовари. Маркесова љубав у „Сто година самоће“. Одрицање љубави у причи “Вита бревис”сјајног Норвежанина Гордера. Или урањање у љубав у “Богу малих ствари” индијске књижевнице Арундати Рој. Памуково “Зовем се Црвено”, или Муракамијева „Норвешка шума“.

Можда треба потражити и књигу “Романса руже – у сликарству и стиховима”. Ева Розенкранц изабрала је 56 љубавних поема које су илустроване са исто толико репродукција слика на којима је мотив - ружа, као симбол љубави. Међу ауторима тих слика кроз историју уметности су: Ван Гог, Шагал, Реноар, Моне, док се међу стиховима налазе они: Шекспира, Киплинга, Фроста...

Тако се данас може размишљати о љубави, а уз њу иду и пољупци.

Једна француска пословица каже:”Љубавници могу да живе од пољубаца и воде”. Али истраживања тврде да човек током живота проведе само две седмице размењујући пољупце... Премало за тако узбудљив начин комуницирања! Али они који се чешће љубе, мање су подложни стресу. Психолози кажу да они који своје супружнике љубе свако јутро кад крену на посао, продуктивнији су на послу за 20 до 30 одсто.

Пољубац је познат у свим културама али има различите облике и симболику. Ескими, Маори и Полинежани љубе се трењем носа о нос. За Кинезе и Јапанце пољубац је врло интиман, готово сексуални чин и дозвољен је само далеко од радозналих очију. Такозвани “европски пољубац” за многе народе је непознаница. Или је забрањен. На Балију је врхунац интимности приближавање лица и упијање мириса и топлине додирима. Код Папуанаца пољубац је непознат. Они знају за грицкање трепавица вољене особе. За нека афричка племена уста представљају излаз, па се страхује да приликом љубљена не нестане душа. У Нигерији љубљене сматрају актом канибализма и кажњавају оне који се усуде на пољубац бичевањем.

Французи су први љубљење прихватили као уварање. Приписује им се да су измислили “француски пољубац” али они тај чувени “пољубац с језиком” називају енглески!

Келти нису имали реч за пољубац. Али су зато уснама придавали велику важност. У древном Риму, пак, пољубац је имао јаку симболику. За поздрав су једни друге љубили у уста или у очи. Један император је рангирао важност особа по томе који део тела им је дозвољавао да му пољубе. Најважнији племићи љубили су га у уста, они средњи у руке, а они без значаја у – ноге. Римљани су имали и посебне речи за врсте пољубаца, јер су разуликовали пријатељски, страствени и дубоки!

Енглези 16.века увели су церемонију љубљења као друштвену забаву. Уосталом и савремени теоретичари тврде да “пољубац мора бити нека врста уметничког чина”. И док су се Енглези елизабетанске епохе љубили као луди, напуљска влада је забранила љубљење као увредљиво и то под претњом смртне казне. У Финској су вековима жене и мушкарци упражњавали заједничко купање и боравак у саунама али су пољубац сматрали непристојним и неприличним.У Русији је највећа почаст била пољубац цара.

Католичка црква је у средњем веку љубљење прогласила за смртни грех.

У индијској књизи “Кама сутра” побројано је 30 различитих врста пољубаца.

Тако су пољупци у ствари постали састављни део приче о исказивању и казивању љубави.

Код нас реч пољубац(“додир уснама као знак љубави, пријатељства, нежности, поздрава”) има исти корен као и реч љубав. Реч љубав, међутим изгледа да има корен у речи луб или ивица, на шта упућује реч приљубити у значењу наслонити, сјединити. Смисао љубави као Ероса, уосталом, одредио је и Платон у “Гозби”.

Наравно, могли би посегнути и за историјом ликовних умености и причати о делима која славе љубав. Тешко је то испричати, а не видети дело. Па, ипак, једна занимљивост: чувена скулптура француског вајара Огиста Родена, која се зове “Пољубац”, настала је 1886. године. Постоји седам идентичних примерака изливених у бронзи, а пре неколико година на аукцији у Цириху за више од милион и по евра продат је онај из 1916. године.

Но, када је Џон Рајс пољубио Меј Ирвин 1896. године, њих двоје су постали први пар чији је пољубац забележен на филмској траци. И филм се зове “Пољубац”. Значај пољупца истиче и са појавом филма. У филму “Дон Жуан” главни глумац је пољубио различите жене чак 191 пут. Најдружи пољубац снимљен је 1941. године и трајао је 3 минута и 5 секунди.

Америчка филмска академија направила је своју листу најлепших љубавних прича на филму.Највише гласова дато је филму “Казабланка” снимљеном 1942. године, оном у коме Ингрид Бегман од свих барова на свету баш улази у онај Хемфрија Богарта. Следи филм “Прохујало с вихором” који је снимљен 1939. године, а у коме су пољубци Клерка Гебла и Вивијан Ли проглашени за најеротичније. Међутим, сведоци смо да се људи међусобно не зближавају, већ се удаљавају. Можда ће будуће генерације, у култури која је опчињена моћима технологије и императивом електронског умрежавања, стварни пољубац постепено заменити виртуелним и тиме заправо заборавити да се љубе?!

Бити љубљен, значи бити вољен, а понудити пољубац значи пружити љубав. Значење пољупца као сједињавања, уцеловљења, потпуности, садржано је и у нашем глаголу “целивати”, односно у именици “целов”. Тако се и љубав може означити као “жудња за целином”.

Моћ пољупца истицале су и бајке. Једна од најпознатијих бајки у којој пољубац игра назаменљиву улогу јесте “Успавана лепотица”,а пољубац је и кључна тема бајке ”Принц жабац”.

Пољубац је до данас остао један од најбоље продаваних продуката. Једна од првих идеја у том смислу реализована је још 1907.године када је америчка фабрика чоколаде понудила тржишту чоколадне бомбоне под називом “Kiss”. Тим именом названа је и једна од најпознатијих фотографија прошлог века. Снимљена је 1950. године на сред паришког трга. Потпуно несвесни гужве и људи који пролазе, двоје заљубљених се страсно љубе. То је био део пројекта који је требало да представи Париз као град заљубљених. Актери који су пристали да “изведу” пољубац добили су симболичан хонорар али је оригинал фотографије, пола века касније, продат на једној аукцији за невероватних 155.000 евра!

Да ли је пољубаца све мање? Ипак, нешто писменији, SMS порукe или E-mail преписку завршавају знацима”X ili “O” што представља прва слова речи”Hugs and Kisses”(загрљај и пољупци) и тиме љубавници изражавају своју симпатију. Искуство милиона корисника Интернета, представља својеврстан психолошки простор јер људи, осим информација размењују мишљења, ставове, жеље, стрепње, укус, интересовања, пружају подршку, изражавају наклоност, оговарају, стварају пријатељства, флертују, воде расправе и заљубљују се. Стручњаци сматрају да корисници савремених технологија постају неспособни за стварну комуникацију са другима без технолошке подршке. Тако присни контакти, гледање у очи, љубљење или пипкање све више представљају неку врсту заборављеног или архаичног доживљаја света.”Опозив” комуникације “лицем у лице” постао је чак и стандард нашег доба. Иако изгледа да свет непрестано комуницира јер сви држе мобилне телефоне, управо је супротно. Наше очи се више не задржавају на људима које срећемо, поред којих пролазимо или седимо, већ на електронском екрану мобилног телефона или “лап топа”. Кафићи су пуни усамљених људи који уместо да размењују погледе, флертују, контактирају са другима, љубе се или додирују, проводе сате задубљени у своје телефоне, шаљући поруке или разговарајући са одсутнима. Тако, уместо парова који се љубе, гледају заљубљено или се држе за руке, све више имамо усамљене солере, па чак и кад су у пару, који грле, милују и стишћу свој мобилни телефон.

А шта може заменити пољубац? Ништа! Зато се можемо запитати:шта остаје тамо где га нема? И хоћемо ли, у евентуалној оскудици блискости, ипак нешто учинити да дистанце смањимо или ћемо се упркос жељама, препустити “клими кулирања и претећем тренду доба без пољубаца”?

Азијати веле:”Ако желиш да чујеш вести из срца, погледај своје лице”.

Арапи овако кажу:”Потребан је сунђер да би се избрисала прошлост, руже да би смо заледили садашњост и – пољубац да би смо поздравили будућност“.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Septembar 2018
NPUSČPS
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
30

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2463954
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
240
1829
240
72736
85985
2463954

Vaš IP: 54.198.52.82
2018-09-24 05:50