Imamo pasa svih rasa:PIK NA DRAFTU

  17 jul 2019

Jutranji basket u parku.

Inače, malo koga ima više da prolazi ujutru parkom. Tek radnici JKP“Lim“ čekaju radnu maršrutu. Stalni šetači svojih ljubimaca svedeni su na dvoje: jedan rotvajler i jedna pudlica. Poneko još, kad nema škole, ko se vraća iz Bolnice peške, a tih je sve ređe...Igralište u parku mahom se „popunjava“ popodne.

No, od kako je krenulo leto, Prijepolje je prepuno putnika-namernika, stranaca, gostiju koji se lako „privikavaju“ na komforne uslove pustih sokaka i ulica. Psi. Nekada su avlijaneri ili kanare bili sastavni deo odrastanja mnogih klinaca. Bio bi uvek po neki omiljeni u svakom kvartu. Rekoh „po neki“. Sada su to čopori. I više nisu ni kanare, ni avlijaneri. Još manje omiljeni. Mahom su rasni ili mešanci koje su neodgovorni vlasnici jednostavno pustili da „hokaju“ iz ma kog razloga: nemaju vremena, ne umeju da se staraju, nemaju uslova, nemaju para za hranu, vakcinaciju, negu... I tako gomila pasa raznih rasa hara. Noću strahoba. Lavež, strka, režanje, kidisanje, raznorazna“zapišavanja“ teritorija, obračuni po sokacima, ćerancija biciklista i motociklista... Čuje se sve češće obraćanje sa „mrš“ i „šibe“ koje izgovaraju zaplašeni roditelji terajući kerove od klinaca ili usamljeni prolaznici.

I tako u atmosferi kereće mafije, koja sve više osvaja teritoriju, u posed je pao i vakufski košarkaški teren. Hladna letnja jutra koja ne dobacuju ni do 15 stepeni što je još jedna „uš na fukaru“, okupljaju pse na košarkaškom terenu jer je obasjan suncem. I kad završe svoja jurcanja u svim pravcima, čopori se razbaškare. Vežbaju, razgibavaju se, protežu, češu. Sportski nadmeni, ispod koševa, kao pravi profesionalci. Čekaju draftove.

20190717 075155

Priča bi mogla da bude alegorijska i zabavna kad ne bi vrebala opasnost. Nisu miroljubivi. Kad je u istom čoporu mnogo pasa raznih rasa bude i nevolje. Zaletanja, lajanja, a posle toga „može da bidne“ i ujedanja.

Psi su se odomaćili odavno. Kereća mafija se raspištoljila. Ujedi se naplaćuju, pa su odavno nazvani „ujedima zadovoljstva“. U gluhoj palanci leto prolazi brzo. Nekako je jezovito, hororito. Nekako je baš, baš. Zašto tako laju psi po našim mračnim noćima?

I setim se tada velikog Krleže i te njegove pesme „ Noć u provinciji“:

„Sve je gluho. Potom opet lavež počima.
Psi laju. Laju bijesno, bezumno i suludo,
psi laju glupo, krvavo i uludo
na sve što se krene: na svjetiljke, na glasove i sjene,
na mjesec, slutnje i nepoznate ljude,
psi pasji laju pjesme pasje lude,
psi laju noći i noći, tamne i vjetrovite,
a te su pjesme pasje jalove i prokletstvom ovite.

O, pasji sabore, ti laješ, a karavane idu,
i čuje se zveket orme, kopita i točkova škripa.
Zaludu lavež tvoj svu pasju mržnju na prolaznike sipa,
svi prolaze i nestaju, a ti na lancu, kao sijena slijepa,
sudbinu čekaš da s tobom tu pod plotom pasji krepa”.

Ali tada su kere bile vezane. Psi na lancima bavali. Sad su bogme pušteni.

Eno ih trče na sve strane.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

decembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4103550
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
654
5062
654
38578
136558
4103550

Vaš IP: 3.215.182.36
2019-12-09 05:27