Ruiniranje još jednog prijepoljskog simbola:KO ĆE ZAŠTITI KATOLIČKU ?

  20 jul 2019

Poslednji put kapela je okrečena, prozori zastakljeni, a vrata zatvorena pre 19 godina. Učinio je to tadašnji episkop Mileševske eparhije gospodin Filaret, neposredno pošto je otvoren Vladičanski dvor. Ključeve katoličke kapele preuzeo je zvanično januara 2012.godine beogradski nadbiskup Hočevar. Ruiniranost malog arhitektonskog bisera sve je uočljivija

Malu katoličku kapelu sagrađenu 1887.godine Prijepoljci od uvek smatraju jednim od svojih simbola. Ona je zaista pravi mali arhitektonski biser, sagrađena na steni iznad Lima, svojom belinom podseća na labuda, a svedoči i o vremenu kada je Lim bio granica dva najveća tadašnja carstva. Kapela je sagrađena za potrebe austrougarskih vojnika i celi vek ne služi kao verski objekat ali je jedini objekat katoličke kulture na širem području Polimlja.

U vreme SFR Jugoslavije bila je uređena teritorijalna pripadnost verskih objekata i prijepoljska kapela pripadala je Skopskoj biskupiji. Posle formiranja samostalnih država, briga oko objekata koji su bili van teritorije tih država bila je često nemoguća ili veoma teško ostvariva. Tako je kapela nad Limom bila prepuštena vremenu i kraj devedesetih godina prošlog veka je dočekala ruinirana, devastirana, bez stakla na prozorima, bez vrata, obrasla u šiblje,dotrajalog krova, bez valjanog pristupa, sa naherenim „križom“ . Bile su teške godine, prijepoljska opština je bila i sama siromašna i jedva je „krpila“ najnužnije.

Kada je sagrađen Vladičanski dvor, episkop Mileševske eparhije gospodin Filaret je u septembru 2000. godine javno izrekao da je „sramota za naš grad jer je dovedena u nedostojno stanje za ma kakav, a ne takav objekat namenjen za molitvu“. Godinama pre toga Prijepoljci su pričali slično, kako valja da se nešto učini, kako je sramota za grad da Katolička, kako su je uvek zvali Prijepoljci, tako propada, a svi koji prolaze magistralom za more vide tu bruku. Zapuštena i napuštena postala je ruina, a stanje kulturno istorijskih objekata u jednom gradu govori o ljudima toga grada i njegovom odnosu prema nasleđu i poštovanju toga nasleđa.

Ih Katolička 2000. godine

Još pre skoro pola veka napisan, jedan tekst svedoči o tužnoj činjenici da je kapela bivala često zanemarena i na meti raznih varvarskih divljanja.

„Kada je hteo da se javi svom poslovnom prijatelju u Šabac jedan Prijepoljac poslao je razglednicu na kojoj je katolička kapela. Kad je taj poslovni partner došao u Prijepolje zamolio je da vidi taj zanimljivi arhitektonski poduhvat. Prijepoljac je odgovarao gosta jer je znao u kakvom je stanju. Ipak, kapela se ne može tek tako zaobići i kad se vratio u Šabac, poslovni partner vratio je razglednicu Prijepoljcu napisavši:“ Zar ti, druže, nisi imao ništa da mi pošalješ nego razglednicu prijepoljskog klozeta“? Tako ostala ta beleška napisana pre skoro pola veka. Ružna beleška.

Gospodin Filaret brinući se za okolinu i sjaj sopstvenog verskog doma, rekao je te 2000.godine da je ružno da katolička kapela stoji onako u zaraslom šiblju jer za to barem ne trebaju pare. I odmah je dao da se poseče ta travuljina oko kapele. Mesec dana nakon javno datog obećanja, promenjen je krov na kapeli, omalterisana je i okrečena posle mnogo godina, postavljena su stakla na prozorima, vraćena su vrata i zaključana. Bio je oktobar 2000.godine.

Beogradski nadbiskup monsinjor Stanislav Hočevar posetio je 3.januara 2012.godine Prijepolje. Tada je od zamenika predsednika opštine Dobra Lazarevića primio ključeve kapele o kojoj su brigu vodili opština i Mileševska eparhija.

„Nakon što su se uređivale republičke, odnosno državne granice na području nekadašnje Jugoslavije, došlo je i do uređenja teritorijalne pripadnosti verskih objekata. Pošto je Sveta stolica razgraničila Skopsku biskupiju, ova crkva je pripala konačno Beogradskoj nadbiskupiji“, rekao je tada monsinjor Hočevar. Javno je izrazio i zahvalnost eparhiji i opštini Prijepolje na brizi i održavanju kapele.

Od tada ništa se više nije čulo o eventualnim posetama ili obilascima ovog objekta. S godinama, bela fasada postaje sve sivija, kruni se, polako nestaje sjaja. A da sve bude još ružnije i tužnije:postavljena je i tabla na kojoj zainteresovani mogu pročitati o kakvom je objektu reč i da predstavlja kultuno istorijski spomenik.

IH Katolicka 332

Više se pitanja može postaviti. Biće i spremnih odgovora o nadležnosti.

Da li bi Prijepolje ponovo trebalo da reaguje i obavesti nadležnu nadbiskupiju da kapela tone u ruiniranost I da je to zajednička bruka? Postavljaju se po raznoraznim mestima klupe, žardinjere, travnjaci, česme...Zašto ne bi tu, pored kapele koja je ukras grada?

Krečenje i održavanje možda jeste formalno u nadležnosti Beogradske biskupije ali nekako Prijepoljci su uvek verovali da je kapela njihov obraz.

Dobro bi bilo pogledati, doneti neki mali plan izgleda prilaza kapeli i onog oko nje, a i informisati nadležne u Beogradskoj nadbiskupiji. Pa, ako oni ništa, mi ćemo okrečiti. Prošle su skoro dve decenije od poslednjih neophodnih radova na održavanju. Kapela je odavno simbol Prijepolja. Baš kao i most u Šarampovu.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

decembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4103542
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
646
5062
646
38570
136558
4103542

Vaš IP: 3.215.182.36
2019-12-09 05:26