Bez terenskog vozila nemoguće je džombastim putem stići do Zlatara, a nakon svakog metra pređenog puta sve je jači utisak da Kosaćani žive „bogu iza nogu“, iako ih od Prijepolja deli samo pet i po kilometara.

 Kakvi smo zaista i koliko vodimo računa o higijeni grada, možda najbolje ilustruje deo ulice Sandžačkih brigada, preko puta dva ugostiteljska objekta koja se bave prodajom brze hrane.

 Na turističkoj mapi Srbije Prijepolje je prepoznato po zanimljivim i atraktivnim destinacijama poput Kamene Gore ili Sopotnice gde lokalna samouprava kroz razvoj seoskog turizma pokušava razviti ovu granu privrede. Ako je suditi po broju noćenja, koji su evidentirani prethodnih godina, lepote prijepoljskog kraja su i dalje „neistražena teritorija“. Turisti Prijepolje obilaze uglavnom na proputovanju a oni koji bi da duže borave u gradu gube interesovanje zbog nedostataka adekvatnog smeštaja. Ovaj elementarni nije rešen uprkos činjenici da je turizam prepoznat kao veoma važna strateška grana u koju vredi ulagati i koju treba razvijati. Ipak, za one koji vole prirodu i spremni su za izazove, Prijepolje itekako ima šta da ponudi. Jedan od načina da se lepote Srbije, pa i Prijepolja, približe turistima jesu organizovana kampovanja, bicikslitičke ture ili festivali koji okupljaju ljude sa svih meridijana u nadi da će svoje iskustvo i priču o lepoti grada na dve reke preneti drugima...Kako nas drugi vide i doživaljavaju i koliko smo zaista primaljivi turistima?