Na putu: Čarobna jesen u Toskani LEPOTA UMETNOSTI I UMETNOST LEPOTE ŽIVLJENJA

  14 novembar 2016

U Bolonji na najstarijem univerzitetu. Kako je nestalo more iz Pize, a ostao krivi toranj. Montekatini, nostalgija uz zvuke Verdija i Pučinija. Čarolija zvana Cinque terre. U selu tornjeva i „kjantija“. „Palio“ u Sijeni. Firenca ili smisao života

Magična i dramatična. Uzlet ljudskog duha. Strast i razigranost svih čula. Uzbuđenje. Jesen u Toskani. Sunce. Njegovi izlasci, toplina i spektakularni crveni zalasci. Do toskanske regije stižemo preko Bolonje, jednog od najbogatijih gradova Italije, sa najstarijim univerzitetom u Evropi koji datira iz 11.veka. Bolonja je zapanjujuće divna. Ima najveći u potpunosti sačuvan stari grad u Italiji i jedinstvena je sa svojim kolonadama, natkrivenim prolazima sa arkadama čija je dužina preko 45 kilometara. Gde god da se okrenete su izvanredne građevine, gde god da pogledate je mladi svet jer i danas, četvrtinu stanovništva ovog izvanrednog grada čine studenti.Tornjevi Azineli i Garisenda su dva glavna simbola Bolonje, sagrađena u 12. veku. Prvi toranj je visok 97 metara, nakrivljen je preko 1 m od osovine. Garisenda je visok 47 metara, a nakrivljen je preko 3 metra. U Bolonji je jedna od pet najvećih katedrala na svetu. Bolonju zovu i “obrazovana”, zbog prestižnih fakulteta ali i “debela” jer je centar prehrambene industrije i čuvenih “taljatela” koje mi zovemo pogrešno “špagete bolonjeze”. Bolonja je i “crvena” jer je oduvek bila liberalan i slobodouman grad, pa je jedini značajniji grad u državi gde je tokom proteklih pola veka vlast stalno bila u rukama “komunista”.

Iz zapanjujuće otmene i pune života Bolonje stižemo u Montekatini Terme, jednu od najelegantnijih banja Evrope. Kraj je oktobra, sunce obasjava stari deo grada na brežuljku do koga vodi najstrija žičara u Evropi. Od 18.veka je stecište mondenskog sveta, poseti je million turista godišnje, a njena istorija su priče u kojimja su glavne ličnosti veliki kompozitori Verdi i Pučini, dramski pisac Pirandelo, u njoj je umro modni mag Dior.

Tog ranog oktobarskoj jutra prvo sunce me je obasjalo na Trgu čudesa. To je jedinstveni kompleks koji je od Pize načinio jedno od najposećenijih mesta. Ne samo zbog tog neverovatnog krivog tonja, odnosno zvonika svog u belom, toskanskom mermeru. Ta belina i elegancija su, uostalom, odlike toskanske arhitektonske i skulptorske raskoši satkne od najcenjenijeg kararskog mermera. Piza je nastala na mestu gde se reka Arno uliva u Ligurijsko more i u srednjem veku je bila bogata luka i jedini takmac bila joj je Venecija. A, onda veliku luku počinje da zatrpava mulj i Piza gubi primat koji joj preuzima Đenova. U 20.veku ušće reke je pomereno, a luka je potpuno nestala. Ostao je Trg čudesa i skulptura palog andjela, tako dramatična i potresna metafora.

Ih Toskana 2 Manarola

Jedna od najvećih atrakcija Italije danas je Nacionalni park Cinque terre, pet sela izgrađenih na nepristupačnim liticama uz more do kojih se može doći ili brodicama ili železnicom. Udaljeni su po nekoliko minuta vožnje. Taj jedinstveni doživljaj kao što su i prizori tih sela jedinstveni, zauvek će se urezati u sećanja onih koji su imali sreću da ih vide. I eto me na kraju oktobra, bosonoga šetam duž šljunkovite plaže seoceta Monteroso, koju zapljuskuje Ligurijsko more i sušim noge na drvenoj klupici “đelaterije” ližući sladoled od limuna koji je specijalitet tog kraja. Vernaca je uzbudljivo ribarsko selo, sa uskim uličicama načičkanim dućanima i restoranima, koje se spuštaju u malenu marinu. Kornilja je na litici do koje se valja uspeti uz 400 stepenika ali je pogled zapanjujući, a kaktusi rascvetali imaju veličinu stabla. Rio Mađore je najveće naselje, puno murala koji pričaju o nekad siromašnom životu meštana. Ali daleko najveća atrakcija je Manarola. To je naselje šarenih kućica na litici, koju sunce obasjava preko celog dana, a onda u smiraj turisti trče da zabeleži spektakularno razlivanje zraka sunca na zalasku, što čini prizor potpuno nestvarnim. I sedimo kraj mora, obasjani tim suncem na zalasku, jedemo tipičnu domaću testeninu sa ribljim umakom uz belo vino iz tog mesta koje se i zove “ćinkve tere” ili “pet zemalja”. Shvatam zašto ovo zovu i “put ljubavi”. Nije li I Crnjanski svoj putopis nazvao “Ljubav u Toskani”.

Ih Toskana 3 Sijena

Toskana. Sa predelima toliko tipičnim da su zaštićeni deo svetskog kulturnog pejzaža.U srcu smo oblasti “Kjanti”, iy koje je jedno od najcenjenijih vina na svetu. Idemo do brežuljka samo da bi posetili enoteke u srednjovekovnom San Điminjanu čiji je ambijent nepromenjen od 14.veka. To je selo tornjeva ili kula koje su gradili bogataši takmičeći se u visinama. Nekad ih je bilo 72, a danas je ostalo 14, izvanredno očuvanih. I još jedan nestvaran prizor koji ispunjava moj život: jutro u San Điminjanu, doručkujemo “mocarelu”, ukus kapi “kjantija” u ustima, toplima sunca nas miluje dok pogled pune smokve, maslinjaci, stare toskanske kamene kuće na brežuljcima u senci čempresa koji se gube u daljini ponirući u ravnicu nepreglednih vnograda. Kao san. Kao lepota. Kao život koji valja ispuniti još jednim prizorom koji tom životu daje ram. A ram je Sijena. Savršeni sklad toskanskih predela i grada koji je kao celina spomenik. Njena istorija je istorija viteštva, prkosa i buntovništva. Odrekla se crkvene vlasti, imala je svoj ustav, tu je najstarija banka koja radi u kontinuitetu. I danas, Sijena sebe smatra državom koju čini 17 kontrada. To su gradske četvrti koje imaju posebna imena (zmaj, puž, pantera, gusenica, slon, orao…). Preko hiljadu godina traje jedna od najvećih svečanosti koja se zove “palio”. To je trka konja na glavnom gradskom trgu u kojoj učestvuju predstavnici svih kontrada i bore se za čast i slavu. Do danas je sve ostalo nepromenjeno, simoboli četvrti, srednjovekovni kostimi, a samo u Sijeni na dan trke dozvoljeno je da u crkvu uđe konj kako bi bio blagoslovljen od strane sveštenika. Sve se sliva na taj trg Kampo koji je u obliku školjke, a na njemu je čuveni vitki zvonik od crvene opeke ukrašen belim mermerom sa satom koji je jedan od najfotografisanijih na svetu.Privlačnost Sijene je začuđujuća. Sunce zalazi, mnoštvo sveta sedi ili leškari po trgu, a nas dvoje, sedimo u kafeu koji se zove “Palio”, pijemo pravi talijanski kapućino. Sve oko nas je u boji purpura. Nebo, trg, i taj sat i te fascinantne palate. Kao vrteška. Ima trenutaka kada nemate više reči. Ima trenutaka kada vam suza krene od čiste lepote i od navale osećanja zbog tog doživljaja lepote…

Ih Toskana 4 Firenca

Uvek sam želela da vidim Firencu jer je ona podarila svetu renesansu, čoveka u središtu, umetnost kao život, stvaralaštvo kao smisao života. Evo me ove jeseni kraj reke Arno, na jednom od najčuvenijih mostova na svetu. Ponte Vekio je sagradjen 1345.godine. Smatra se da su draguljarnice tu od samog početka jer su vlasnici tako izbegavali plaćanje poreza pošto su bile na “ničijoj zemlji”. Ali i reč “bankrot” nastala je tu jer kada vlasnici koji su robu prodavali na tezgama (“banko”) nisu mogli da plate dugove, tezgu bi policija uništila (“rotto”) i eto naziva “bankrot” (“polomljen sto” ili propast). Firenca je sve. Ona ima jednu od najveličanstvenijih sakralnih građevina, katedralu Duomo, sa jedinstvenom kupolom koju je smislio genijalni arhitekta Brunoleski. Veličanstvenost Firenci su dali članovi porodice Mediči, koji su umetnost uzdigli do neslućenih visina, a stvaralaštvo izjednačili sa božjim delom. Mikelanđelo je ostavio na trgu skulptura svog Davida ali je stvarao remek dela svuda po Firenci. Jedan od Medičijevih naručio je Leonadru Da Vinčiju da naslika gospu Đokondu. Umro je, nije preuzeo portret ali je Mona Liza jedino završeno delo genija. U Firenci je Donatelo stvorio svoj kip Davida, meni omiljenu skulpturu. U Firenci su stvarali Petrarka i Bokačo, Galileo Galilej je živeo. Tu je Ufici, najveći muzej renesansnog slikarstva u svetu. Slike Botičelija i misterija Karavadja.

Trg Republika, kojim je u 15. veku prvi put prošetala štikla- istina muška, da plemićima pruži šansu da se uzdignu iznad običnog sveta.Ovaj grad nije nikada bio običan grad. Ovo je oduvek čarobna Firenca, mesto gde se stvarala lepota umetnosti i umetnost lepote. Negde sam prošitala da je na salveti uglednog hotela ispisano: “Učini nešto prvi put i učini nešto ludo ali ne zaboravi, u Firenci učini nešto zauvek”. Ali moja najveća ludost je što sam dovoljno luda da budem tu u gradu nesputane mašte.Ne čudi da su ovde prvi put predstavili vrtešku na kojoj su se građani i deca vrteli ukrug uz note muzike sa muzičkih kutija. Oko vrteške su se vrteli i smešno obučeni zabavljači. Njih su nazivali pajacima. Srednjovekovni car sa područja današnje Bavarske odveo ih je u centralnu Evropu. Njemu najdraži pajaci dobili su titule dvorskih luda, a najdosadniji bivali su izbačeni na ulicu. Odbačeni pajaci su u borbi za preživljavanje podizali šatore koji su ličili na firentinski ringišpil. I tako su nastali cirkusi, klovnovi, ringišpili i svet je počeo da se vrti oko zabave. Prošetali smo do trga ispred bazilike Santa Kroče u kojoj blistaju Đotove freske i gde su sahranjeni Galilej, Makijaveli i Mikelanđelo. Unutra je i lažni Danteov grob jer je Dante prognan iz Firence. Arhitektu Filipa Bruneleskija je nakon podizanja čuvene kupole na katedrali jedan od radnika upitao: „Šta dalje, majstore?” „Život ide dalje”, odgovorio je slavni arhitekta, a izgovoreno će postati jedina rečenica koja je ispisana na unutrašnjoj strani kupole ali- zauvek!

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4675758
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
5416
5270
32834
23263
151646
4675758

Vaš IP: 3.233.215.196
2020-04-05 18:26