Др ДАМЈАНА ЛАЗОВИЋ, потпоручник Војске Србијe: ВЕДАР ДУХ И ЧИСТО СРЦЕ СУ МОЈА УЛАЗНА КАРТА

  26 april 2019

Прва и до тада једина девојка из Пријепоља која је уписала Медицински факултет Војномедицинске академије. Како је бити међу 30 одабраних кадета од 300 пријављених талентованих и најбољих ученика који су прошли строгу селекцију. Ево зашто каже: „Моја интересовања су огромна, само небо ми је граница“.

Дамјана Лазовић ме заинтересовала када се за Дан ОШ“Владимир Перић Валтер“одазвала позиву, дошла из Београда и широког осмеха, у војној униформи која јој беспрекорно пристаје, спонтано обратила присутнима. Годинама не пропушта да упути честитку својим наставницима. Оно што сам сазнала о њој је заиста фасцинантно. Њена срдачност, њена воља, самопоуздање, радозналост, лепи манири, поетичност у изражавању и љубав према граду у коме је одрасла. Њено освајање знања, њене одлуке и интересовања су већ посебна прича. Зато и следи прича.

Наш разговор започели смо сећањима на Пријепоље, на дружење, наставнике. Већ је датум рођена био занимљив. Био је последњи дан 1993.године.

-Родила сам се у Прибоју али смо се доселили у Пријепоље када сам имала само годину дана. Отац Радоман је дипл.маш.инжењер и начелник је Техничке службе у Болници у Пријепољу, а мајка Бранка је из Мојковца, магистар је економских наука и ради ка руководилац финанансијске службе у буџетском систему и професор на Универзитету Унион у Београду. Старији брат Данило је такође завршио Војну академију, а млађа сестра Данијела је на трећој години новинарства. Преселила сам се у Београд после завршене основне школе. Поносна сам што много тога часног и поштеног, тај менталитет, па чак и правилан говор, носим из нашег Пријепоља. То је најлепши период мога живота. Никада више нисам упознала толико дивних људи. Понела сам у себи то другарство, маштовите дечје игре и интелигентне несташлуке. Сећам се својих наставника и васпитача. Тако од Рефика Мекушића научих математику, од Милке Новосел биологију, од Наде Рвовић хемију и они, верујем, одредише и мој животни циљ. Развили су моју логику и рационално размишљање, омогућили су вишегодишња такмичења и значајне резултате. Научила сам још у детињству да су школа и спорт у нераскидивом пријатељству. Није битно победити, битна је позитивна конкуренција и такмичарки дух. Завршила сам и Основну музичку школу, школу плеса, играла у фолклору, писала поезију и била поносна на прво место на Регионалном такмичењу у Ужицу у категорији духовне поезије са песмом ,,Свете воде Лима“. Мој таленат за сликарство уочили су још у дечијем вртићу, а награде су биле од дечјег часописа “Зека“ до традиционалног конкурса „Крв живот значи“. Играла сам одбојку, завршила школу скијања на Златару. А једно другарство је налик на бајку: биле једном две добре другарице Алма Солаковић и Дамјана, истог дана Алма се одсели у Сарајево, а Дамјана у Београд, даљина их још јаче споји, тако да од летовања до зимовања, дружење је све интензивније. Та и многобројна друга пријатељства искрена су и стабилна до данас.

А кад се преселила, Београд јесте била нова средина али самопоуздање јој даје „провера“ знања које омогућава да се „мала провинцијалка“ не осећа инфериорно. Супротно, истиче се. То мора да је добар осећај?

-Уписала сам једну од најјачих,  Шесту београдску гимназију. Тек тада сам била свесна свог знања које сам понела из Пријепоља, јер сам до тада имала страхове од београдских ђака. Добила сам крила и јако самопоуздање. Средња школа је била право уживање за мене. Нисам могла да одолим емоцији и послала сам своју прву честитку поштованим наставницима у „Валтеру“, у којом сам се од срца захвалила што их често „помиње“ Шеста београдска гимназија. Поред тога што сам била вуковац, била сам две године заредом међу прва три најбоља математичара у Београду и учествовала на републичким такмичењима са запаженим резултатима. То је било нешто невероватно, како су моји наставници, та школа „Владимир Перић Валтер“ и све те ваншколске активности, од мене исковали и искалили једну комплетну и у свим областима способу личност, на чему су ми завидели гимназијалци метрополе. И тако ја сва поносна започех живот у Београду, носећи Пријепоље у срцу, са убеђењем да је наша мала варош огромна ризница, образовања, науке, културе, уметности, религије и свега што краси једну цивилизацију, а често недостаје метрополама.

Као изванредан ђак, активна и доминантна, Дамјана је могла да упише факултет по жељи. Ту прича постаје још занимљивија...

-Мој брат Данило уписао је и завршио Војну гимназију, а затим и Војну академију као најбоји на смеру Телекомуникације. Његов дипломски рад је проглашен за најбољи у целој генерацији 135 класе. Уследила је десетина написаних и објављених стручних и научних радова. Завршио је мастер, а тренутно је на докторским студијама на Електротехници и најмлађи је докторант из пријепољске општине, јер је и његов пут водио од фамозне школе „Валтер“. Од ове године изабран је у звање асистетна на Војној академији, први и једини предавач на Војној академији из општине Пријепоље. Јасно је, онда, зашто је мој узор тај млади момак који је искључиво знањем, трудом и залагањем темељно утабавао стазу успеха. Управо је мој брат и животни водич, препознао у мени стабилост, одлучност и упорност која заслужује титулу доктора и официра Војске Србије. Била сам прва и до тада једина девојка из Пријепоља која је уписала Војни факултет.

jugui

Медицински факултет Војномедицинске академије је млад факултет за одабране, талентоване и најбоље ученике, који се бирају строгим тестирањем и селекцијом. Први ниво је пролазак здравственог и психотестирања, затим тестирање физичке спремности и на крају тест знања из хемије и биологије. Кад је све то прошло 300 пријављених, ја сам била међу 30 одабраних кадета. Мало одељење сложне и паметне деце, није се раздвајало шест година школовања. Слози нас је научила војска, обуке, терени и захтевно школовање. Устајања у 6 часова, јутарња фискултура, постројавања и заставе су само део обавеза које ујутру представљају загревање пред предавања на Војномедицинској академији. Да подједнако будемо добри и доктори и официри, заслужна је војна обука: гађања из пушке, пиштоља, митраљеза и бацање бомби, а Хитна помоћ, хируршке сале и амбуланте били су наша места изазова и знања.

Дисциплина, ред, знање, па звање. Пут на Војномедицинској академији, свакако престижној установи за напредовање.

-Потписала сам уговор са Медицинским факултетом ВМА- Универзитета одбране чији су услови да факултет мора да се заврши у року, нема обнављања година, нема преношења неположених испита у наредну годину. Имали смо обезбеђен смештај, храну, књиге и стипендију зависно од просека. Била сам бриљантан студент са просечном оценом 9,70 и још бриљантнији спортиста и учесник војних вежби на терену. У међувремену добијам од Владе Републике Србије државну награду ,,Доситеј“ која се додељује изузетним талентима. Дипломирала сам на Војнојмедицинској академији, са феноменално написаним дипломским радом, који је одмах комисија једногласно предложила да буде објављен у часопису Удружења анестезиолога Србије, што до сада није пракса за кадетске радове.

Наша привилегија је то што смо од првог дана школовања били укључени од најједноставнијих до најсложенијих и јако компликованих медицинских случајева, за које су студенти на цивилном школовању ускраћени. Захвална сам еминентним професорима, светског гласа, што су нас од првог дана студија бацали у научну и стручну „ватру“ у лечењу пацијената.

Професионални изазови тек предстоје. Али поред јасно постављених циљева, Дамјана има заиста бројна интересовања. Ни мало обична и свакидашња.

-Специјализације одређује тим професора, тако да не зависе од нас самих. А чекајући специјализацију, већ сам све припремила да у септембру упишем докторске студије. Усавршавања и научни радови су свакодневница успешних и упорних доктора. Жене су све присутније у војном систему тако да ме то радује, јер смо заједно јаче међу колегама „мангупима“, који нам тешко праштају спортске успехе. Моја интересовања су огромна, само небо ми је граница.Скоро целу Европу сам пропутовала, бавим се скијањем, сноубордом,бициклизмом, планинарењем, коњичким вештинама, рафтингом, фератама, једриличарством, авантуристким роњењем, кајт сурфингом и уопште, привлаче ме авантуристичке активности. А за смирај дана похађам школу гусала, онако за своју душу.

Дамјана из Дамјаниног угла...

-Одлучност, упорност, поштење и религиозност сам понела из куће, а учврстила школовањем. Ведар дух и чисто срце су моја улазна карта. Моја парола водиља је:“ Препреке и проблеми су ту да се реше и победе. Нема одустајања и кукања.“ Здравим одрастањем у природним лепотама Пријепоља , са дивним друштвом и породицом , научила сам да је срећа свуда око нас. Чест боравак у природи је мој пуњач батерија, а свестраност и креативност ми чине сваки дан занимљивим и посебним.. Потребно нам је мало, да би добили много. Видим себе исту, искрену, поштену, широког срца, са највишим светским и државним признањима у одређеној области. Јер су највиши врхови резервисани само за нас.

Индира Хаџагић

                    

                                          

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4023799
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
498
3308
12405
95385
141130
4023799

Vaš IP: 3.227.3.146
2019-11-21 06:52