„ПОЛИМЉЕ“ КОД МАТИЧАРА - МИРА ДИВАЦ: НЕВИДЉИВИ ПРАТИЛАЦ НАШИХ ЖИВОТА

  25 jun 2019

Све промене које се дешавају у животу, рођење, брак, смрт, развод, промена презимена, имена, признавање очинства... све мора бити проведено кроз књиге. Ту грешке нису дозвољене.

Прва асоцијација на посао матичара су они најрадоснији догађаји. Тада сви, и младенци и свадбари, матичара виде у репрезентативном издању и сви с пажњом и нестрпљењем слушају док изговара слово закона и лепе жеље из пера Душка Радовића. То је онај дан када матичар у чину венчања споји две реке живота које настављају да „дубе“ заједничко „корито“. Без његовог потписа сваки брак је ништаван.

Међутим, најважнији део посла матичара нису венчања већ оно што, обично, следи након тога и чему се матичари највише радују - то је упис у матичну књигу рођених, каже Мира Дивац, матичарка са најдужим стажом у пријепољској локалној управи:

„То је основа за упис у све друге матичне књиге јер се њиме поставља камен темељац за издавање осталих извода, уверења, докумената...Зато наш посао мора бити без грешке. Ми смо на важном, одговорном и комплексном задатку јер матичне књиге садрже и све остале драгоцене податке о појединцу“.

А да је то тако знају најбоље они који су прошли административни ход по мукама јер им је матичар нешто погрешно или нечитко уписао.

„Све што прати наше животе мора бити уписано у одређене матичне књиге. Матична књига рођених, венчаних, умрлих...Такође и све промене које се дешавају у животу рођење, брак, смрт, развод, промена презимена, имена, признавање очинства... све мора бити проведено кроз књиге или кроз електронску форму. Ту свака грешка, чак и једног слова, има последицу и људе излаже разним проблемима који могу бити врло непријатни и мучни. Када крену да решавају неке виталне проблеме или да остварују своја права може да се испостави да, због грешке матичара, „он није он“. Дешава ми се неретко да се ван радног времена запитам да ли сам нешто добро уписала, да нисам направила грешку. Тако да у послу матичара нису најважнија венчања, како се обично мисли“.

MC Matičarka Mira 2

Некоме ипак јесу. Док матичарка Мира ово изговара, живот је помало демантује. На вратима се чује куцање и упада тек венчани млади брачни пар Томашевић, који тражи њена два минута. Насмејани младенци, са чијих лица се чита срећа, нису хтели да отпутују док се не поздраве са својом матичарком и захвале јој.

Ако нису најважнија, венчања су ипак, најлепши део посла сваког матичара а Мира Дивац је за 36 година колико је матичар, венчала, по грубој процени, скоро три хиљаде парова. У просеку, по сто годишње:

„Па јесте! Лепо је када испред себе имате, углавном, двоје младих који кажу судобоносно „да“, окупе родбину и пријатеље, праве весеље, радују се заједничком животу. Онда се кроз живот дешава да уписујем у матичне књиге и њихове потомке, издајем им изводе за школовање, за личне карте... а потом и да будем на њиховом венчању у истом својству и да упишем у књигу рођених и њихове потомке...Тихо, из прикрајка ми пратимо њихове животе и драго нам је када се одвијају узлазном линијом, прича са осмехом Мира“.

Дешава јој се понекад, наводи, да у једном дану каже „добар дан“ неколицини парова које је венчала. Као да су се договорили да се баш тог дана нађу на истом месту. Наравно да постоји и она друга ни мало лепа страна, када се отвара и матична књига умрлих међу којима су и они које је венчала. Има и развода бракова. Изненадим се кад се сетим како су били срећни на дан венчања. Све је то живот...у који је матичар „увучен“ природом посла и све емотивно преживљава на неки начин.

У пракси матичарке Мире Дивац није забележен случај одбегле младе или младожење, а колико је служи сећање то се није десило ни њеним колегиницама. Такође, није јој се учинило да се неко венчао под притиском, мимо своје воље и углавном не препознаје бракове из интереса. Не бележи ни неке посебне захтеве младенаца, ништа што што одскаче из уобичајеног. Можда само пар случајева изненађења око новог презимена младе:

РЕЗИМЕ ЗА ПРЕЗИМЕ

„Пре венчања младенци дођу да закажу термин тако да сам имала пар случајева да се младожења запрепасти када невеста изјави да ће задржати своје презиме или да ће свом додати ново. Ја им тада предложим да мало прошетају и да дођу касније. Они то сами изрегулишу. Ја то морам да знам како бих припремила извод из књиге венчаних који им уручујем после венчања. Дешава се, у последње време све чешће, да се млада одлучи за два презимена, да свом дода мужевљево или обратно. Да не би било изненађења код фамилије, у том случају, са младенцима резимирам договор: не постављам уобичајена питања у вези презимена, већ само питам да ли остају при ономе што су рекли. Неки младенци су толико нестрпљиви да стану на луди камен па ме замоле, да скратим чин читања закона, кроз смех прича Мира Дивац.

Наша саговрница подсећа да се суштина послова матичара с временом осавремењавала. Матичар је представник државе тако да мора да влада прописима не само своје већ и других држава, да познаје споразуме, конвенције и да непрестано учи јер се стално мењају.

„Добар матичар мора да буде комуникативан, добро расположен, да изнад свега има разумевања и стрпљења за све који дођу по неки папир. Свакоме треба омогућити да добије шта тражи а то значи да некада, са колегама из других градова обавимо низ послова од интереса за странку а да они то уопште не знају. Када сам се запошљавала било је „дај шта даш“ али после сам овај посао истински заволела и радим га са пуно пажње и љубави“.

То и младенци осећају. Да није тако, не би млади Томашевићи специјално дошли да се поздраве са својом матичарком. Као и многи други, сами су је увукли у свој живот уверени да им добар матичар носи срећу.

М.Ц.

антрфиле

КАД СУ СВЕШТЕНИЦИ БИЛИ МАТИЧАРИ

Прве државне матичне књиге устројене су законом који је донет 9. маја 1895. године. Њиме су утврђена правила вођења матичних књига која су остала у основи садашњег система. Овај дан слави се као Дан матичара Србије. Јединствен начин вођења матичних књига на теритрији Србије установљен је Законом о државним матичним књигама 1946. године. До тада су матичне књиге водиле верске зједнице и цркве а свештеници су били уједно и матичари. Они су, баш као данас, водили евиденцију рођених, венчаних и умрилих.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3982936
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1942
3279
5221
54522
141130
3982936

Vaš IP: 3.91.106.44
2019-11-12 12:25