Tragom fotografija-Lim:TO SAMO TEČE REKA MEĐU OBALAMA PUSTIM

  27 jul 2019

Lim je imao svoje čuvene plaže. Imao je i svoje plivače, šlaufe, svoje bukove, svoje brzake i tišake, svoje skakače. Imao je svoje Prijepoljce koji su leti bili uz svoju reku. Imao. Sada nema ništa od toga. Samo tišina.

Podrazumevalo se da najhrabriji zaplivaju već u maju. Onda bi leto bilo svo u Limu. Pričali su mi kako bi za vrelih večeri, posle bioskopa, plivali niz Lim jer je bilo prijatnije. Bivalo. Sada nema ničega od toga. Duž Lima nema kupača, nema graje, nema nikoga. Čak ni dece. I tako, tragom nekih fotografija, evo nas na Limu. Ta, leto je, zrikavci, omorina, dan dug...Leto i lubenice kraj Lima. Listanja sećanja...

IH Lim 3

Nekako na samom početku 20.veka ostala je zapisana ta pričica. Užeglo sunce. Na Lim je izašlo i muškinje i ženskinje. Samo što se kupa odvojeno, te svako ide na svoju stranu. Ako je porodica skupa, onda prelaze u „Milet baštu“ punu klupa, drveća i hladovine. Prostirala se od Visećeg mosta do potoka. Muška plaža kod Katoličke, a ženska čak dole u Hašimbegovića Polju. Muški se kupaju u podužim gaćama, žene u haljinama, krijući se. Plaža kod Katoličke je najlepša i najživlja. Tu je i velika dubina. Odrasli bi skakali u Lim sa „velikog klika“, a deca i oni manje vešti sa „malog klika“. Veliki bi skandal izbio kad bi se neka devojka usudila okupati u Limu u sred grada, čak i noću, čak i krišom. Ču u Prijepolju nekad da nešto bude „krišom“!. Dobijele su reziluk od sveta. I „one“ etikete. Zabeleženo to pre skoro pa i 100 godina.

Prolazile su godine. Lim je bio nešto što se podrazumevalo, sigurno, neprolazno. Na drugu stranu reke prelazilo se čamcima, svuda su bile „rakite“, odnosno vrbe, pa su obale bile skrivene. Žene su izlazile na reku da peru veš, sve sa prakljačama. Ostalo je zapisano i kako se kraj Lima sušila vuna, pa je izgledalo da je sneg pao kad mu vreme nije. Svoje poslove kraj reke obavljali su oni koji su zanatom bili vezani za reku, to jest kožari i oni koji su se na bilo koji načim bavili obradom kože. I kovači su imali svoje radnje blizu reke. Za svaki slučaj jer kovačnice behu od drveta. Gotovo da nema ni jednog sećanja koje datira između dva velika rata a u koja Prijepoljci ne sabiraju uspomene s reke. Priče o splavovima, skeledžijama, balvanima i klamfama postajale su legendarne.

Prijepoljci su Lim uvek smatrali izuzetnom rekom. Pedesetih godina prošlog veka, počinju veliki planovi, pa i oni „turistički“. Tako čitamo:“Prijepolje ima dobru klimu, dobru pijaću vodu, plažu za kupanje u Limu, čija je obala bogata terenima za sunčanje, sa većom količinom peska i kuma. Hotel „Polimlje“ sa restoranom, odmah pored Lima, snabdeven je potrebnim komforom, dobrom kuhinjom i dvema terasama, od kojih jedna gleda prema Limu. Zar se može zamisliti bolje mesto za korišćenje godišnjeg odmora?“. Pitanje je bilo na mestu jer odmah sledi još jedna beleška:“Ovo što vi imate, nema ni jedna varoš. Vi ne znate da cenite ovo što imate!“. Tako ostalo zapisano u vreme kada je 1953.godine Sekretarijat za poslove privrede Narodne Republioke Srbije doneo rešenje kojim se Prijepolje proglašava turističkim mestom. U svrhu ostvarivanja ambicioznih turističkih planova pokrenuta je i inicijativa, baš te 1953.godine da se klanica izmesti sa ušća. U grad se stizalo preko Prla. Klanica će ostati netaknuta sve do kraja sedamdesetih iako je baš tu bila jedna od najomiljenijih gradskih plaža. Ovde se sporo dela čak i kad se „namisli“.

I narednih godina u mestu proglašenom turističkim, govorilo se o idealnim mogućnostima za razvoj turizma. D.Dobrašinović ovako zapisao.“Turizam je nova privredna grana koja iskorišćuje naše prirodne, istorijske i umetničke ali i druge privlačnosti i iz toga izvlači mnogobrojne i raznovrsne privredne, zdravstvene, kulturne i političke koristi. Mi imamo prirodne lepote, imamo planine i šume, imamo reke ali nemamo saobraćajne veze, a zaostajemo i u ugostiteljstvu. Zlatar, Poribojska Banja, manastiri Mileševo i Davidovica, izvor Seljašnice sa voćem, Jabuka sa okolinom, Kamena Gora, Šerbetovac, Lim sa plodnom dolinom, sve to treba iskoristiti. Ide nam na ruku i skora izgradnja pruge Beogad-Bar. Treba podizati turističke objekte. Otuda i inicijativa da se podigne kamp-odmaralište na Jabucu, s jednim manjim veštačkim jezerom, za sportove na vodi, kao i da se nabave autobusi za izletnike“. Bilo to planirano pre tačno 65 godina. A Lim? Lim je tekao, kupalo se u raznim kupaćim rekvizitama, najčešće dugačkim porhetnim gaćama. Bikini još nije bio izmišljen, pa su se drugaric ekvasile kako su znale i umele. Spuštalo se niz brzake, lovila se riba na trsku. Kajakom se spuštaju nestašni mladići koji prate čak i štafetu mladosti sve do Drine. Prijepoljci vole svoju reku, neplivači se ne uzimaju za ozbiljno, igra se odbojka na obali, baca ploja kako bi se nadmetalo u „žabicama“.

Ih Lim 2

Svi mole majstore u Autotrasportnom za gume. Tako će Limom ploviti čuveni „šlaufi“. Skakalo se sa stena, dole u Tavniku se „rahatilo“ po celi dan, u tišaku se sedelo, nosili se ručkovi sve sa tepsijama i tendžerama, pa onako na ćebetu se opružalo, lubenica se lepila za prste, pa se u Lim skakalo da se „splače“. Grad je ulazio u šezdesete godine, rastao je sa obe strane reke i počelo se zapažati da se obale prljaju, da se u Lim svašta baca. Zato ne čudi jedna neobična novogodišnja želja:“Želim da Trgovinsko preduzeće „Zadrugar“ servira ribama u Limu dobar ručak kao što je to učinilo 1958.godine kada je u Lim bačeno preko 100 konzervi goveđeg gulaša, sardina i pašteta koje je zaplenio inspektor jer im je prošao rok upotrebe“. I kolari, koji su tada „deponovali „smeće, viđeni su kako kipuju otpad sve sa staklom na plažu na ušću koja je „najživlja u gradu“. I mesari su bili „čudna sorta“. Kad je inspekcija našla u kobasičarsko-mesarskoj radnji Dragana M.koji ovde dođe iz Leskovca 20 kila pokvarene salame, 39 kila ucrvljanih crevaca i još tele koje je imalo bobičavo meso, naredila mu je da sve to pospe kreolinom i zakopa pored Lima. Majstor to učinio sve proklinjući ali u gluho doba noći, milicija je ugledala mesara i ženu mu kako otkopavaju zaraženo tele kako bi ga vratili u radnju. Horor sličice s Lima. Bilo to pre 60 godina. Kraj Lima klanica, preko Lima Auto moto društvo. Obuka vozača. Prijepoljci su „izrazili nezadovoljstvo“ jer su tu bili odbojkaški teren i čuveni voćnjaci, veoma važni za život kraj Lima preko leta jer se kad se dobro izmori niz bukove, išlo u halačinu. Neko u anketi reče:“Šta bi ovaj narod bez Lima. Ovo je najlepša reka koju smo videli ali je šteta što je zapuštena“.

Imali smo mi i higijeničara. Milinko Ostojić je svakoga jutra obilazio limske obale i kontrolisao da li se poštuju odluke Narodnog odbora. Ali od kada je penzionisan više niko nije vodio računa. Zato Prijepoljci gunđaju kako ne prođe ni dan, a da neko gadno ne raseče nogu u Limu na staklo, staro gvožđe ili kosti.

Beše juli. Lim krcat. Sve puno kupača. Grad na reci. Sanitarna inspekcija obznani:“Sresko javno tužilaštvo iz Bijelog Polja izvestilo je da je reka Lim zagađena otpadnim materijalom iz Fabrike sulfatne celuloze iz Ivangrada. Ordinirajući lekar iz Bijelog Polja izvestio je o pojavi infekcija i opekotina raznim kiselimama kod kupača na Limu. Da je Lim zagađen, dokaz je i masovno trovanje ribom“. Bila je 1962.godina i bio je to prvi veliki šok za Prijepoljce koji su se uvek hvalili da piju vodu sa Lima. Ta priča o „celulozi“ uništavaće jednu po jednu limsku priču. Decenijama.

No, mi smo još u planovima kao zvanično proglašena turistička varoš. Grupa turista iz Čehoslovačke i Nemačke odlučila je da provede nekoliko dana kraj Lima. Razapeli šatore u nameri da „logoruju“. Jedan par namerio da se fotografiše kraj Visećeg mosta. U pozadini fotografije našli se i čistači ulice kako bacaju smeće niz kej, obogaćujući ceo prizor goveđim kostima. A pojavljuju se i prvi dinamitaši. Što da pecaš na trsku kad je dinamitom brže...Dinamitom koji je bačen za 4 godine da bi se „pljačkala“ limska riba, mogao se, vele, probiti put u dužini od 20 kilometara. Lim je tekao crn 1971.godine. Tada je zabeležen najvećo pomor ribe. Objavljena je i „Molitva za Lim“.

„Više se ne može govoriti da je Lim ugrožen jer je on već zagađen. Lim je ošamućen. Vredi li jedna fabrika koliko vredi Lim? Ako mora da postoji fabrika, ne mora da nestane reka. Bogatiji smo sa Limom. Bez njega ostaćemo siromašni“.

Po novinama se već sredinom sedamdesetih godina 20.veka govori o Limu kao „mrtvoj reci“. Kupača je sve manje. Roditelji zabranjuju deci da se spuštaju niz Lim, opustele su plaže u Tavniku, kod klanice, kod Crkve, nema nikoga kod Katoličke. Sve je više neplivača što se nekada nije moglo ni zamisliti međ Prijepoljcima. Sve je više fabrika koje se „olakšavaju“ direktno u Lim. Sve je više divljih naselja. Lim počinje gadno da smrdi. U grad se ulazi novim putem kraj Lima. Prla više nema. Gradi se obaloutvrda od Šarampova. Nema više klanice na ušću, već je na ušću Dom revolucije. Nema vrba, ali stoje limske topole. Eno i novog hotela. Neko reče da ne postoji lepše mesto za neki hotel do ovoga kraj Lima. Prijepoljci se nadali da će nešto ostati da bude gradska plaža, da se svi okupljaju leti, da se vide, smeju, zabavljaju. Ali ništa. Sve manje kupača, sve manje plivača, samo rastao broj ribolovaca. Pre 40 godina bilo ih 300 registrovanih. Saveti: riba se najbolje lovi početkom juna. Treba pecati ujutru i kad padne sumrak. Ipak, najbolje je kad kiša rominja, pa se Lim malko zamuti. Tada riba leti ko luda. Za takvih dana lovilo se i po 30 kilograma ribe. Kad nas je pre 40 godina zadesila velika poplava, stigla je i zaboravljena mladica. Kažu, doneo je Lim iz Plavskog jezera. A ranije, beleženi su primerci od 20 kilograma ove izvanredne ribe. Počinjele su neke nove ribolovačke priče, a sve manje je bilo onih koje su pričali plivači.

Posle se priča preselila na Mileševku, kad je grad počeo da se rasteže duž obala male reke bežeći od zagađenja i ružnih prizora na Limu. Niz Lim je plutalo sve što je bilo dostupno, a ilustrovalo je potrošački napredak koji je bio u neskadu sa kultivisanjem potrošača. Obale su postale opasne, zapuštene i napuštene. Vadio se šljunak gde ne treba, posebno gde s enarod voleo brčkati. Tako je priča o reci ostajala u sećanju i u kojem nemuštom stihu koji je nastajao kao odraz tih sećanja. Nestali su šlaufi. Sve do devedesetih kada su ono „umrle“ fabrike. Nismo još znali da je tada nestala i cela jedna klasa od koje je živelo Prijepolje. Radnička klasa. Baš tada vratili se bili Prijepoljci Limu. Bivalo dole na bukovima i po hiljadu duša. Lim ponovo pozelenio. Ljudi imali potrebu da se „šćućure“ među svojim komšijama, sa poznatim licima. Bilo veselo kad je bilo najteže.

A onda se sa novim vekom sve utišalo. Gluh Lim. Pust. Ni jedne plaže. Ništa. Samo „selfiji“ sa pustom rekom koji obilaze svet i po koji nostalgičar na društvenoj mreži uzdahne.“Joj, da mi je da se okupam u našem Limu“! A po Limu patkice, kormorani, po Limu i po koji labud. Samo nema ljudi.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3751682
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2419
4202
6621
56677
161197
3751682

Vaš IP: 35.175.191.150
2019-09-17 21:23