SELMO NUKOVIĆ: NEMA LEPŠEG ZANIMANJA OD PČELARSTVA

  10 septembar 2019

Pčelarstvo, kao sve masovnija grana poljoprivrede može biti unosno, ali samo ako pčelar poštuje pravila te profesije, kaže Selmo Nuković koji se sa pčelama, kako kaže, druži od rođenja.

“ U selu Bojra kraj Gračanice, gde sam se rodio, đedo Hajdar imao je uljanik, a u njemu “derzonke” i trmke. Košnice su stigle tek kasnije, kada je otac Ragib nastavio tradiciju. On mi je preneo ljubav prema pčelarstvu, a ja sam još u najranijem detinjstvu shvatio da je pčela izuzetno biće koje zahteva poseban tretman i pažnju. Oduvek sam se prema njoj tako i odnosio”, priča nam Selmo Nuković koji danas pčelari sa stotinu košnica i tvrdi da su potrebni veliki rad i zalaganje bi se od tog posla živelo i izdržavala porodica.

“Za uspešno pčelarenje potrebna je i volja. Uz volju potrebno je odricanje i strpljenje. Ko hoće da pčelari mora biti spreman i na ubode, ali i finansijska ulaganja. Odgovornost je ključna za uspešno pčelarenje. U ovom poslu ništa se ne sme prepustiti slučaju”, kaže on.

Priča nam da je u Prijepolje doselio krajem osamdesetih, a imanje pod Gradinom kupio zbog blizine škole i Irisa. gde je radio do njegovog zatvaranja. Iz svog sela preselio je i nekoliko košnica, “da se med nadјe za kuće i ne kupuje od drugoga”.

j.b. pcelar selmo 2

“ Držali smo i kravu, probali sa kokama nosiljama, kasnije i tovnim pilićima. Naravno, sve to uz zujanje pčela”, uvodi nas Selmo Nuković u priču o hobiju koji je pretvorio u ozbiljan posao koji mu danas donosi solidanu zaradu.

“ Dok su se deca školovala, dinar smo “otkidali” od svega po malo. Kasnije samo ostaše pčele. Njima smo se ozbiljno posvetili”:

Od sedam društava koje je “preselio” iz Bojra, danas pčelari sa 65 registrovanih društava.

“Imam i 42 roja koja će mi na proleće poslužiti da dopunim proizvodna društva, a ako ne bude potrebe i njih ću uključiti u proizvodnju”, priča nam dok pokazuje uredno postavljene košnice u neposrednoj blizini porodične kuće.

“ Svaku košnicu sam svojim rukama napravio. Ovih nekoliko najnovijih su moj izum. Osmišljene su tako da budu funkcionalnije i mogu reći da su se odlično pokazale”, otkriva nam objašnjavajući princip rada košnica za koje veruje da će mu olakšati posao u pčelinjaku.

j.b. pcelar selmo 3

O pčelama priča sa mnogo ljubavi, prenoseći nam iskustvo koje se godinama “taložilo”. Kaže nam da je njemu zujanje pčela najprijatniji zvuk na svetu.

“Ko ne voli pčele, teško da to može razumeti. Svi mi koji se bavimo ovim poslom, ozbiljnije ili iz hobija, znamo da nema većeg zadovoljstva od ulaska u pčelinjak. Tu osetite posebnu vrstu energije a taj zvuk koji dolazi iz košnica je nešto poput terapije. Ja nikad od kuće ne odem dok ne obidjem pčele a isto uradim i kad se vratim kući. Čisto da proverim. Po zujanju odmah primetim ako nešto nije u redu. Ne uznemiravam ih ako nema potrebe i tu sam samo da im pomognem. Ne voli pčela ničije prisustvo dok radi”, kaže ovaj pčelar.

Priča nam i da se pridržavao nekih od “pravila” tradicije koje su mu preneli đedo i otac Ragib:

“ Nikad u pčelinjak po “zemansusu”, od zalaska sunca pa do jutra! Sve drugo   nekako, ali ovo nikako. To stari nešto nisu dali pa sam i ja nastavio”.

Nuković ističe da je od pčelarenja moguće živeti i pristojno zaraditi. Kad je godina dobra godišnje proizvede i do tonu meda, ali ako su nepovoljni vremenski uslovi - ne možete računati na prinose.

"Protiv vremenskih uslova ne možemo da se borimo. Kad su uslovi loši, pčela može samo da zadrži dobro zdravstveno stanje, ali ne može da i poveća prinose. Da bi pčelarstvo bilo "posao", potrebno je imati najmanje 100 košnica i pčele voziti na bar dve paše godišnje, otkriva nam Selmo Nuković. Kaže da su uslovi za pčelarenje u ovom kraju odlični. No, u opštini Prijepolje, kao uostalom i u svakom drugom poslu kojim se bave ljudi na ovom prostoru, uvek postoji ono “ali”:

“ Nakon bombardovanja uslovi su drugačiji. Znam nekoliko vrsnih pčelara iz Oštre Stijene koji su posle bombardovanja “ugasili” pčele. I nije to slučaj samo u Prijepolju. Slažu se sa mnom i pčelari iz drugih delova Srbije. Ja sam pre bombardovanja ovde “skidao” po jedan sprat, a još jedan ili dva u Babinama i Kamenoj Gori. Danas, bez seljenja košnica, nema ni prinosa ”, tvrdi on.

On svoje seli na bagrem i livadu, od Zlatara do Gruže.

Mušterija, kaže, ne fali.

“ Ide med “k᾿o halva”. Proda se svaki kilogram. Nešto izdvojim za kuću i prijatelje. Najviše kupuju moje stare mušterije, ovde u Prijepolju, a jedna količina ode i za inostranstvo. Livadski med se najviše traži”.

Pčelarstvo je, tvrdi, perspektivna grana u koju bi trebalo uključiti što više mladih ljudi.

“Ima ih, ali mislim da bi ih trebalo biti puno više. Mi, za razliku od ostalih poljoprivrednika, nemamo problema sa plasmanom, što je najvažnije u poslu. Kad se završi izgradnja Pčelarske kuće u Kragujevcu, med ćemo moći da izvozimo u više zemalja u svetu”, kaže Nuković i ponosno ističe da je član udruženja SPOS-a ali i aktivan član lokalnog udruženja, zahvaljujući kojem je imao priliku da obidje i vidi kako se pčelari u Sloveniji i drugim zemljama u regionu.

“ Mnogo toga naučim iz časopisa “Pčelar” koji redovno stiže na kućnu adresu, a pratim i predavanja koja se organizuju. Internet danas olakšava pristup važnim informacijama pa je i to jedan od načina da se edukujem i više saznam. Uz znanje koje su mi preneli stari, verujem da sam “izbrusio” ovaj posao. Naravno, ono što znam volim da prenesem mladjim pčelarima i da ih na pravi način uputim u posao kojim počinju da se bave.”

Sezona u pčelinjaku je završena. Ali, ne i radovi.

“Sada počinjem sa zazimljavanjem jer je uzuzetno važno da svako pčelinje društvo zimu dočeka potpuno spremno. Upravo o tome posebno vodim računa, jer to je osnova da naredna sezona bude dobra i da se izbegnu bolesti pčela”.

Da bi se posao uradio valjano, u jeku najvećih radova potrebno je uključiti i ostale članove porodice.  

Moja supruga Nazifa i ja obavimo najviše posla. Dva sina su u inostranstvu,ali dodju da pripomognu kad je najviše posla. Najčešće “uskoči” ćerka koja živi u Prijepolju. Verujem da će svi oni nastaviti tradiciju jer su od malih nogu rasli uz ljubav prema pčelama. Već kuju planove da osavremene proizvodnju i ja sam potpuno siguran da će tradicija pčelarenja u mojoj porodici biti nastavljena, rekao nam je na kraju razgovora Selmo Nuković.

J.B.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3886681
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2166
5310
31507
99465
92211
3886681

Vaš IP: 3.228.21.186
2019-10-18 13:52