СВИ ДУЧИЋИ ПОД ЈЕДНИМ ДРВЕТОМ ЖИВОТА

  22 oktobar 2019

„Снажно смо желели да обновимо везе, да се потомци овог презимена упознају, зближе и да наставе да се срећу кроз године које долазе“ каже Бато Дучић, главни иницијатор овогодишњег окупљања Дучића.

 Дрво које је братство Дучића засадило давне 1978. године, приликом свог првог окупљања у селу Кучи, као симбол заједништва и поштовања, родило је и после 40 година, најлепшим плодовима. Након петнаест година паузе племеници Дучићи опет су се окупили крајем прошлог месеца и то баш овде, у Пријепољу.

Иницијативу је покренуо Богољуб - Бато Дучић, кога су животне стазе из Пријепоља, одвеле у Будву. Баш ту, у родним Карошевинама где су корени његовог породичног стабла, пожелео је Бато да поново, на једном месту, окупи све братственике Дучиће. И оне који су поникли у засеоку Дучићи у Кучима и оне који са славним презименом Дучић живе у Требињу и ових, наших, пријепољских Дучића. Када се идеја родила и наишла на одобравање осталих чланова, више их ништа није могло спречити да се окупе око Одбора за организацију сусрета. Дучићи, Момчило, Мирослав, Драгослав В, Драгослав Д. и Миодраг, прионули су на посао са пуно жара јер су знали да сусрет, после паузе од 15 година, мора да буде нешто посебно. И био је!

„Свима нам је то било важно. Снажно смо желели да обновимо везе, да се потомци овог презимена упознају, зближе и да наставе да се срећу кроз године које долазе“ каже Бато Дучић, наводећи кроз осмех да његови презимењаци пркосе глобализацији, општем отуђењу, брзом ритму савременог живота који као да жели да уништи блискост чак и међу најрођенијим.

„Заиста је одлично било, додаје Момчило Дучић.

„Свесни смо одакле потичемо и од кога смо, али желимо да знамо и ко су нам потмци и да они знају нас. А Дучића има и међу припадницима других вера и нација и свима нам је исти предак“.

Богољуба Дучића, највише су одушевили млади који су ову идеју оберучке прихватили и њихова жеља да дођу, да се упознају и зближе.

А када се на једном месту нађе братство, сви Дучићи који потичу из исте „крље“, онда и проговори крв и тај исконски осећај припадности истом презимену.

У име требињских Дучића, на позиву и гостопримству се захвалио Мишо Дучић уз жељу да наредно окупљање буде у граду славног песника Дучића. „Дужан“ није остао ни Владимир - Бато Ђуровић који се у име Дучића из Куча бираним речима захвалио братственицима на очувању континуитета сусрета. Подсетио је на славну прошлост Дучића који су изнедрили истакнуте личности, њихово вековно постојање у Кучима и слогу са осталим братствима тог подручја: Драговићима, Митровићима, Цековићима, Ђуровићима, Вулевићима, Савовићима...

Ово септембарско окупљање Дучића у Пријепољу увеличала је заједничка посета манастиру Милешева и Пустиња а онда су, као у давна времена, поделили и парче хлеба за заједничком трпезом.

„Пао“ је договор да се братственици поново виде за две године у здрављу, весељу и у саставу „проширеном“ новим потомцима. Место сусрета Требиње.

Тако ће и бити!

Скуп је завршен уз традиционални братски поздрав Дучића, поносних на своје корене:

„Уз божју помоћ, сви за Дучиће“.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

novembar 2019
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4021898
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1905
4048
10504
93484
141130
4021898

Vaš IP: 3.227.3.146
2019-11-20 15:35