РУШЕЊЕ СЕЋАЊА: ХОТЕЛ „ПОЛИМЉЕ“

  05 april 2020

Ових дана, које називамо „доба короне“ док су људи махом кућама или се труде да у продавницама набаве основне потрепштине пре забране кретања, радници руше убрзано зграду у којој је био први послератни пријепољски хотел. Многи зграду памте као „Врачар“. А било је то овако...

После Другог светског рата Хотел “Полимље” је био најлепши хотел у целом Санџаку. У ствари, био је понос Пријепоља, предвиђали су му блиставу будућност јер се налазио на идеалној локацији. Поред Лима и поред Аутобуске станице. С краја четрдесетих година, већ су ту ђаци држали прве скечеве. Толико то било угледно место. Али Пријепољци му нашли „махану“ само коју годину касније.

Пише:„Хотел „Полимље“ је по свом унутрашњем уређењу бар за сада, реткост у овом крај. Он има све услове да буде репрезентативан хотел“. Међутим. „Чињенице супротно говоре“. Које су то биле чињенице?

„Цене јела су исте без обзира на кретање цена на тржишту. По јеловнику се сервира неколико јела али су скоро увек иста. Храна је једнолична и неукусна, без довољно масноће. Месечна претплата је 500 динара, а порција је од 70 до 90 динара. Забрињава чистоћа. Изненадио сам се кад ми је испијајући пиво и једна мања чашица улетела у уста“. Тако писао редовни гост.

92350334 2768877106574841 7539682476717768704 n

А хотел био на најлепшем месту у граду. Оно кад кренеш корзоом од „општине“ па с десне стране, прођеш неколико преосталих ханова, а онда „избијеш“ код Цркве, па Читаоница, пређеш Поток, и ето те. Тераса „Полимља“ на корзоу! Мало даље и биоскоп прорадио. Чувени директор био Миле Ракитић. После га заменио гласовити Вуко Пурић. А конобари...Јусо Балтић, Петар Ћебеџић, Мурат Ћатовић, Каим Бродаревац... Бивале ту и „веселе вечери“, а на веселим вечерима-весело. Пило се, па онда свако запева по коју, онако из тиха, а како одмиче вече, тако и песма све гласнија пријепољских мераклија. Истина, бивало и цепања кошуља и разбијања чаша и флаша..

А туристички потенцијал... Аутобуска линија од Београда до Будве, с коначиштем у „Полимљу“. Зар се боље место за коначити и одморити се од дуга пута могло замислити? Није. У Пријепољу тада била 24 аутомобила. Корзирало и старо и младо, па суботом на терасу „Полимља“. Педесетих се много очекивало, мало имало. Основано је Друштво трезвењака. Угледни друштвено-политички радници противу кафанског штимунга. Пристојан свет би мало да поседи, али се све завршавало често бацањем столица и столова. Било је много „тијесних“ на добацивање. Посебно другарицама које су биле „слободне“ да седе барабар с мушкињем за кафанским столом. Тако је хотел лако почео да личи на крчму, а крчме, зна се, нису личиле ни на шта. Отуда чувени натписи:“Не служимо пијане госте“, „Свака намерно разбијена чаша се плаћа“ и „Молимо госте да не ломе инвентар“.

Шездесете. Планови. Реновирање Хотела „Полимље“. Две терасе.Она на корзоу и она испод вароши, с погледом на Лим. И плажа да се уреди и викенд кућице да се поставе, па кад гости лети дођу...

Тада већ град планирао и нови мотел.У Вакуфу. Нека два. Да има да се сврати. Туризам стиже.

92125038 1563224077160418 2284732042363011072 n

А Хотел „Полимље“ као да је заувек „затворила“ афера или „случај “сладак живот”. То је контроверзна прича у којој су, наводно, уплетене јавне личности у граду, о чему пише и београдска штампа. Реч је о “подвођењу малолетница и посрнулих девојака” што је пример”најпримитивније проституције”. Због тога се “сваки поштен човек у граду стиди”.

Како је писано, вео срама пао је на Хотел “Полимље”, а виновници подвођења малолетнице из Љига и саучесици су целу ствар “предимензионирали да би се створила фама за угледне који су били у слатком реду са њима”. Та девојка се “обрела у Пријепољу и хотелу кад ју је довезао возач Воја, стални гост, представио као супругу и после четири дана изненада отпутовао. Наречену му супругу одведе електричар овдашњи Р. који ју је са молером овдашњим З. и друштвом, држао у приватним становима и из тог заточеништва ју је одвела милиција. Преместили су је у хотел и запослили као собарицу. Остала је 9 дана и, како тврди “Полимље”, само једну ноћ је спавала у соби број 3, а остале је спавала у соби са певачицом, те је( опет тврди “Полимље)произвољна тврдња, која се појавила у београдским новинама, да је било ко код ње навраћао у собу број 3, а камоли угледни људи. Чак је и особљу хотела било забрањено да посећује малолетницу. Свима, осим директору. “Полимље” још тврди и да “није тачно да је хотел претворен у јавну кућу” и да “нико није тужио конобарицу која је однела пазар зато што је била у вези са виђеним друговима на „функцијама“.

Био је то крај приче о „Полимљу“. Град се преселио на терасу Мотела „Милешева“ у Вакуфу.

А огроман простор Хотела „Полимље“ биће раних седамдесетих претворен у први прави супермаркет. Уселиће се реномирани београдски „Врачар“. Куповало се као у филмовима. А горе, где су некад биле хотелске собе, биле канцеларије. Имало и за магацин. Биле су то породичне куповине, било свега, па је до данас „Врачар“ остао синоним за време потрошачког „благостања“ кад се свако могао намирити како му паше, а колица бивала сваког првог, чим стигне радничка плата, пуна.

И кад је настало оно невреме, деведесете, инфлација и кад су заувек рафови „Врачара“ опустошени, а катанац стављен на врата пријепољског супермаркета,   Пријепољци су с тугом погледавали, међусобно износили „идеје“ како би могла радити опет кафана, па хотел, па тераса... Ипак, тераса на корзоу...И кад је наш „Ес комерц“ отворио свој супермаркет, Пријепољци су се обрадовали. Као да се вратила нафака у град. А са осећајем за традиционално Јусовићи задржаше назив маркета „Врачар“. Све док не дође „време транзиције“ и друштвени објекти преко ноћи посташе прћија. У том „прћијаштву“ изгуби се траг власништву над Хотелом „Полимље“. Замандалише. Поче пропадање. Оно тихо. Најболније за „исправна“ човека.Кратко, неко усели неку „играоницу-кладионицу“. Не би. Опет закључаше. Разби неко неке ноћи кад више нико одавно не пролази, стакла на великим прозорима хотелским. Оно с доње, лимске стране, кратко био бифе, с деведесетим и њега неста. Ништа. Празно. Још једна празнина. У граду.

У „ данима короне“, радници неки руше унутрашњост некадашњег поноса Пријепоља. Хотела „Полимље“. Шта ће бити?

Биће нешто. Ново. На атрактивној локацији, како се то сада каже.

Ето, ово је само једна мала прича о хотелу на корзоу, са терасом над Лимом. Одавно више приче нико не прича. А још их је мање који би и да их слушају. Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2020
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4905070
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
624
3109
21012
128741
123834
4905070

Vaš IP: 34.204.193.85
2020-05-31 05:32