U doba „korone“: MOJE KOMŠIJE 65 PLUS

  11 april 2020

Oni ne mogu da izlaze, da se druže, jer su najrizičnija grupa kojoj preti zaraza. Gledam ih već mesec dana kako se „snalaze“ krećući se od prozora do svojih terasa ili malih avlija...Ruki, Šerifa, Pero, Dragana, Komšo, Rile...Vele:“Šta sve neće insan veseli dočekati“...

Oni ne mogu da šetaju, ne mogu da se duže, ne mogu jedni kod drugih na kafu, ne mogu da „skoknu“ svaki čas do prodavnice jer im je baš zafalilo malo sode bikarbone ili praška za pecivo...Moje komšije su 24 sata zaključane jer imaju više od 65 godina. Od uvođenja vanrednog stanja, već mesec dana, njima je izrečena najstroža mera izolacije, odnosno zabrana svakog izlaska, osim do prodavnice ili apoteke jednom nedeljno i to ujutru od 4 do 7 sati. Oni su grupa koja je najrizičnija kad je reč o zarazi korona virusom. Stanujem u takvom delu grada, onom vakufskom, gde živi dosta ljudi upravo tih godina, mnogi i sami godinama. Proleće. Behar se razmirisao. Znam njihove navike, viđamo se svakodnevno, pozdravljamo, upitamo za zdravlje...Nema ih.

Izađem na terasu, ugledam jedno jutro Rukiju. Otvorila širom prozore, a u njenoj bašti baš najviše beharli grana. Češlja Rukija kosu na pendžeru, sve sa ogledalom u ruci. Penzinerka, dugogodišnja radnica u Bolnici. Voli da šeta, voli da se šali, voli da „tuta“ po bašti. Zatvorilo, veli. Treba li joj šta? Ništa. Nema je oko dvorišne česme, gde bi boravila po ceo dan, kako bi bila napolju, a ne stalno u kući, sama. Veli da, eto „samo Onaj gore zna ko će kad i od čega“, a opet „ zar i On nije rekao čuvaj se, pa ću te čuvati“. Mudro zborimo nas dve, dok Dragana, ljubazna kao uvek, od svakog komšijskog reda, s terase želi dobrojutro. Teško se kreće, slabo izlazi, ali nikada ne skida pomalo setni osmeh. Nije lako. Nije. Šta ćemo! Proći će i ovo. Na sve smo navikli.

Ipak, komšiji Peru kao da je najteže.Uvek srdačan, uvek spreman da pomogne svakom na komšiluku, Pero oslovljava ljude onim svojim „Lile“. Tako ne mora da pamti imena, a pokazuje prisnost. Živi sam, penzionisani komunalni radnik, i gotovo nikada nije kući. Uvek je na „usluzi“. Većeg majstora za cepanje drva teško da ima, nikoga ne odbija, nikada ne kasni ako obeća, smeška se, mahne rukom, tu je da pokosi...Ume Pero svašta da radi i nije mu ništa teško. Ali od kako je „zatvorilo ga“...Šeta Pero bašticom ispred iznajmljene sobice, vrti se, maše glavom, uzvrati mahanjem i smeškom na pozdrav. Sedne, pa ustane. Ne puši. Ne pije pivo, ni koka kolu. Ne treba mu ništa ali teško, veli. Naučio Pero da radi. Ne raditi mu je najveći umor. Naučio s ljudima. Sad slabo ko prolazi. Sused mi, koji je već prešao sedamdesetu, sa mnogo dece i unučadi „pali“ ispod prozora već godinama, čuvenog „fiću“. Baš i u nevakat, ono s ranih zora... Vredan. Svoje navike ne menja, ide na selo, radi, domaćinski. Kad se vrati „fiću“ valja „doraditi“, pa je stalno motor u „pokretu“. Vergla li vergla...Zna čoveka baš onako u nevakat ozlojediti...Šta ćeš. Ne vredi pričati...Nema mi komšije. Ne čuje se „fića“. Gluho mi ispod prozora. Ama, bar malo ono „rnnnn, rrrrnnnn“, negde oko 6 sati nedeljom ujutru dok još nije ni svanulo...

Disciplinovana, odgovorna i uvek dobro obaveštena i informisana o stanju u državi i svetu, jer redovno prati informativne emisije, a posebno „ Al džaziru“, ozbiljna kao ono kad je bila „udarnica“ u tkačnici, uvek među prvim radnicima pa je dobila i „orden rada“ , Šerifa u svojoj 86 godini ne pravi pitanje. Treba da se pridržava mera, kaže, opominje one koji zvone da se udalje pre nego otvori vrata...Ipak, radije razgovara preko telefona, drago joj kad je pozovu da je pitaju kako je. Dobro. Ne treba joj ništa. Ima svega. Nerviraju je oni koji se ne pridržavaju propisanih mera, ne razume kako su tako neodgovorni prema drugima. Izađe ispred vrata, na stočić stavi kafu da popije, da je malo „vidi sunce“ dok pupa grana prvog jasmina i samo što ne zamiriše. Ne pravi ni oko čega dramu, ni jedne teške rečenice, sve „s mirom“. Malo joj nedostaje komšinica preko puta. Rasma ume da „skokne“ ili da je „zovne „ da popiju kafu na terasi. Ali Rasma, prvorazredna tkalja ćilima nekada i odlična štrikačica, pre „korone“ otišla u Ivanje, oko „imanja“ što je njen „ček“ Hakija kupio onomad kad je radio još u „Livnici“. Sad se tamo zanimaju. Nema ni komšije Bahrije što je vreme penzionera iz „Elana“ trošio na sokaku. Po vazdan bi se razgovarao i oko praonice kola susretao s ljudima. A i praonica što je važno mesto sastajanja i razgovora već godinama, sada zbog korone utanjila. Komšija Butko i onako navikao da sedi na svojoj stolici ispod razgranale dunje u avliji uvek okupanoj suncem, ne menja naviku. Sedi, noga preko noge, a cigar uvek u ruci.

Nema ljubaznog komša Duke, koji i svoje penzionerske dane „popunjava“ radom u pekari. Komšo, kako ga svi zovu, a on upitan uvek, onako s rana jutra, često jedini na ulici, obraduje me osmehom i onim „Kone, kako je, jesi li se naspavala“?! Nema ni njegove supruge Rade, drage i okretne, s kojom sam se videla nekako taman pred ove dane od korone. Uputile smo se zajedno, pre osam ujutru. Ja na posao, a ona da odnese ceker pun „bakinih đakonija“ što je spremila za unuke što studiraju u Beogradu. Dobro uče.

Ali, eto, nekako najneobičnije da je „ova korona“ zatvorila Rila i Rilovu kafanu. Prvi put za evo će preko 40 godina, nema stolova ispred kafane. Nema onih iz komšiluka koji svaki dan eglenišu uz kahvu. Nema komšije Rila da gromko nazove „zdravo“. Nema nikoga. Šezdeset pet plus sedi u kući, izađe pred vrata, stane na prozor, mahne, malo, po baštici pročeprka...

Kako je biti zatvoren mesec dana u godinama kada ljudi i onako malo hodaju, sve manje imaju poznanika, sve su usamljeniji, kada je najveća zabava u kasabi otići do prodavnice ili skoknuti na kafu po navici koja se neguje decenijama? Čekanje. Razumeti ono „sabur“ i ono „strpljen-spašen“. Ne hakati. Niđe ne gori. Polako. Ohani. Nauči upotrebiti sate i dane u kojima se malo šta događa, koji se malo razlikuju jedan od drugoga, kada san dolazi sporo, a rasani se rano. Šta sve neće „insan veseli“ proturiti i dočekati...

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2020
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4903537
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2200
3970
19479
127208
123834
4903537

Vaš IP: 34.238.190.122
2020-05-30 17:58