Oni koji odlaze-Irfan Šantić, lekar: BITI NAJBOLJI JE MOJ POGLED NA SVET

  19 jun 2020

On je završio Medicinski fakultet sa prosečnom ocenom 9,41. Tri godine je čekao posao, javljao se na konkurse. Bez uspeha. Onda su ga pozvali sa jedne klinike u Nemačkoj da dođe na razgovor. I otišao je. Ovo je priča o izuzetnom mladom čoveku, koji je preko leta radio u magacinu da bi zaradio džeparac. Ali ovo je mnogo više od priče

Nismo se poznavali. Slučajno sam saznala o „doku“ koji je drugačiji od mnogih. Zamolila sam ga da porazgovaramo i upoznala izvanrednog mladog čoveka. On je lepo vaspitan, nasmejan, ljubazan, elokventan. On ima 28 godina. Završio je Medicinski fakultet, odradio pripravnički staž u našoj Bolnici položio državni ispit. I tu bi mogla da se i završi naša priča jer Irfan Šantić, mladi lekar, rođen u Prijepolju, odlazi posle tri godine upornog čekanja na posao.

Ali priču vraćamo na početak kada je Irfan, sa dve sestre, rastao u porodici oca tkača, u vreme devedesetih, kada više od Tekstilnog kombinata „Ljubiša Miodragović“ nije bilo posla i majke koja je radila u trgovini. Teško vreme, roditelji su pokušali sa sopstvenom trgovinom ali je išlo teško. Kao i većini. I baš kada je Irfan krenuo u osnovnu školu, doživeli smo bombardovanje. Ali Irfanu je škola išla odlično i bio je „vukovac“ u OŠ“Sveti Sava“. Onda je došla dilema, gde dalje? Irfan priča:

- Roditelji nisu imali stalan posao, Gimnazija je bila tu ali je majka bila uporna jer je smatrala da mi Srednja medicinska škola može obezbediti posao, a verovala je da će se već nekako snaći za troškove koji su bili neminovni jer je škola bila u Užicu. I bila je u pravu. Bio sam u srednjoškolskom domu jer je to bilo najjeftinije i bio sam zadovoljan. Čim sam došao na upis i video školu, rekao sam:“E, da. To je to. Nisi pogrešio. To je tvoj pravac“. Ja sam bio svestan da je realno da budem fizioterapeutski tehničar i to je sasvim odgovaralo mojim tadašnjim pogledima na život i okruženje. Nisam bio siguran da ću upisati fakultet i nastaviti školovanje. Bio sam odličan đak, u trećem i četvrtom razredu bio sam predsednik đačkog parlamenta. Naime, imali smo projekte vezane za unapređenje socijalnih kontakata među učenicima da bi naučili da prevazilazimo predrasude i da bi naučili da bolje komuniciramo međusobno i ostvarimo svoja prava i približimo odluke škole vezane za status učenika. Profesorica koja je bila koordinator na projektima me je predložila za predsednika Đačkog parlamenta i svi su prihvatili jer su me smatrali komunikativnom osobom. Bilo mi je drago jer sam to osetio kao čin poverenja i priznanje mojim pogledima na svet koji su uvek bili tolerantni. Bavio sam se i glumom i recitovanjem u školi, smeška se dr Irfan, a osmeh mu je divan. Kao uostalom i cela pojava.

Pa, hajde, da malo priču skrenemo u tom pravcu. Kako to sad pa gluma?

-To je bilo zaista lepo iskustvo. Pravili smo te predstave, nastupali smo čak i u Zagrebu. Zanimala me gluma, čak sam malo i razmišljao da li da se tome možda ozbiljnije posvetim ali nisam bio siguran u perspektivu.

Ali kao odličan đak Medicinske škole, u oglednom odeljenju sa puno prakse, rešio je da upuše Medicinski fakultet u Kragujevcu. Roditelji su bili još jednom velika podrška. Ovoga puta nije želeo da stanuje u domu jer je smatrao da mora da obezbedi mir za učenje, svestan da ako obnovi godinu i bude morao da se samofinansira da je to i kraj i da se njegove studije tu završavaju. Tako je svih šest godina na fakultetu položio redovno sve ispite, ali se družio, izlazio, nije više glumio ali je išao u lepo kragujevačko pozorište da gleda predstave, ispred glasovite kragujevačke Gimanazije se okupljali mladi, svirala se gitara. Bilo je lepo. Studentski.

Ali kad dođe leto, Irfan je pokazivao svu svoju odgovornost i ozbiljnost. Svakoga leta, tri godine po dva meseca radio je u ES komercu. Sve poslove u magacinima. Motiv?

-Pa, želeo sam da imam svoj džeparac, da olakšam roditeljima, da sam zaradim. Zašto da ne?! Zdrav sam, prav sam, zašto ne bih radio?! Ljudi u ES komercu su zaista imali razumevanja, podržali su me i ja sam im zbog toga zahvalan, posebno zato što su mi tri godine davali i stipendiju. Imao je Esad Jusović tu ideju da posle mog zaposlenja ja nađem nekog studenta koga ću stipendirati, odnosno da se napravi taj neki fond za pomoć uspešnim studentima. Samo nije bilo reči da novac od stipendije vratim. To nije dolazilo u obzir. I zaista je ideja izvanredna i tako nešto se retko dešava. Ne, nije mi rod, Baš ništa! Zaista postoje takvi ljudi. Nisam ja jedini ali sam izabran, kaže Irfan.

I onda? I onda je Irfan Šantić završio Medicinski fakultet sa prosečnom ocenom 9,41. I ne bi on da ja kažem da je bio jedan od najboljih ali mogu da kažem da je jedan od boljih studenata na fakultetu.

I onda? Onda se ponosan vratio u svoj rodni grad, odmah je odradio staž, prošao sva odeljenja. Dok je studirao najviše ga je privlačila psihijatrija i psihoterapija ali je tokom stažiranja definitivno zavoleo hirurgiju. A onda, tako pun entuzijazma, Irfan se suočio sa realnim stanjem u zdravstvu. A ono najrealnije, a prilično bolno bilo je saznanje da za njega nema mesta. Trenutno. To trenutno stanje trajalo je pune tri godine.

-Niko iz moje generacije ko je završio medicinu nije dobio posao ovde. Neki su dobili u nekim privatnim klinikama van Prijepolja. Da li je to porazno? Očekujete kad se vratite u svoj grad da ćete se dokazati, želeo sam ovde da radim, ja sam entuzijasta, to je bio moj cilj. Teško se pomiriti sa tom situacijom da će neizvesnost trajati. Onda je to veliko razočaranje. Posle šest meseci stažiranja, počela je potraga za nekim rešenjem. Konkurisao sam kada god je Zdravstveni centar objavio neki konkurs na nivou okruga. Bilo je to nekoliko puta ali nisam dobio ama baš nikakav odgovor, ni poziv na razgovor. Šta dalje? Pa, odlučio sam da je vreme da se ide, kaže Irfan i dalje se smešeći ali osmeh je „onaj“, što skriva setu.

-Upisao sam kurs nemačkog jezika jer me je jednoj klinici u Nemačkoj preporučio kolega. Pozvali su me na razgovor u novembru prošle godine. Bio sam na probnom radu, ocenjen sam dobro i pozvan sam da radim. Trebalo je da počnem u maju ali je epidemija korona virusa to malo prolongirala. Uslovi rada? Kao u filmovima. Od izgleda klinike, okruženja, higijene, opreme, svih vrsta savremenih aparata koji se danas koriste u medicini. Obradovao sam se. Da uporedim sa našim uslovima? Vrlo skromni u odnosu na one tamo. Kad sam sve to video, zaista se radujem što ću moći da radim u Nemačkoj, da pokažem svoje znanje i da se nadam napredovanju, specijalizaciji.

Ambicije?

-Želim da budem najbolji. To nije nerealno, to je moj pogled na svet i čovek se uvek treba truditi da da najviše od sebe bilo kojim poslom da se bavi. To daje smisao životu i to je razlog zašto se opredeljujemo za nešto.

Da li mi je žao što odlazim? Nije. Ima malo sete i voleo bih da sam mogao barem jedan period raditi ovde zbog mojih sugrađana, da me možda zapamte kao svog lekara ali eto nije bilo prilike. Možda jednom. Možda otvorim privatnu kliniku(smeh). Da kao i Vi mislim da je država sebi dozvolila veliki luksuz kada odlaze ljudi u čije je školovanje ulagano. Ja sam bio na budžetu države šest godina, dobio sam i od opštine novčane iznose kao uspešni student. To su velika sredstva i to je veliki gubitak i velika šteta za državu. Sve su češći primeri kao što je moj i to je i tužno i pomalo tragično. A na klinici u Nemačkoj imponuje i način na koji su me dočekali, odnos pun poštovanja, osetite se korisnim i potrebnim. A ovde stalno izgleda kao da vam neko nešto „čini“. I stažiranje je ovde besplatno, odnosno bez ikakve nadoknade. Ranije je bilo plaćeno, mislim 80 odsto od osnovne plate.

Šta sam radio dok nisam ništa radio? Pisao sam pesme.

Indira Hadžagić

  

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5246104
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
803
2537
803
42937
161456
5246104

Vaš IP: 3.219.167.194
2020-08-10 10:26