Мала прича о хидроцентралама: ЕНО, ЛИМОМ ТЕЧЕ СТРУЈА

  12 jul 2020

Лимска електропривреда пре пола века имала је највећу продуктивност у својој грани у СФР Југославији. Прва је свечано пуштемна у рад Хидроцентрала Бистрица. Био је Дан борца1960.године

Први пут улице у Пријепољу осветљене су у 19.веку. Пионири електрификације били су Скленар и Мика Цвијовић, на Сељашници је изграђена „наша“ мини хидроцентрала па је струкју добио Текстилни комбинат. Електрификација села завршена је тек средином осамдесетих година када је струја стигла и до Милаковића. Управо је електрификација значила и највећи напредак свих забити, па и ове овде. С почетка 1940.године производња електричне енергије у Србији, на годишњем нивоу, износила је 225 милиона киловата. Тридесет година касније Србија је ту количину енергије трошила за само 15 дана.

А управо с краја тих ће трдсетих, односно почетком педесетих година 20.века, почиње интензивно истраживање могућности Лима и лимског слива кад је реч о хидроцентралама. Ничу централе и бране, хидроцентрале Бистрица, Кокин Брод, Потпећ и Увац. Догодиће се све то за двадесетак година, у односу на прва истраживања која је водио инжењер Владимир Ненадовић. Тако је лимска електропривреда, пре пола века имала највећу продуктивност у својој грани у СФР Југославији. У то време, прогрес земље мерио се још увек киловат сатима по глави становника. Само три земље у Европи трошиле су мање струје. Норвешка је, рецимо, имала 15 пута већу производњу струје од Југославије. Да ли се онда кретало скоро од нуле? Па, скоро. Отуда велики планови: гадиће се још друга фаза Бистрице, хидроцентрала у Струговима, хидроцентрала Сјеница. Био је, рекосмо, почетак седамдесетих. Петролејке још светле у већини села три суседне општине. Увац је укроћен у новембру 1959. године. Само две године касније напуњено је Златарско језеро у Кокином Броду. Хидроцентрала је пуштена у рад 1962.године. А струја из Бистрице потекла је баш пре 60 година. Тако је крај који је био синоним за мрак и у буквалном смислу, добио најкапиталније хидроенергетске објекте тога времена у земљи.

iH LIMSKE HIDROCENTRALE 2

Мало је оних који знају да је идејни пројекат за врло храбро и оригинално решење везано за речицу Увац дао велики светски стручењак, инжењер Карпов из Амарике, Рус пореклом, који је предводио југословенске инжењере као изасланик Уједињених нација. Он је предложио и профил бране у селу Кокин Брод. За грађење система Кокин Брод-Бистрица, отворено је чак пет градилишта истовремен и то на дужини од 20 километара, у време када је сваки транспорт била права умешност на стравичним путевима овог краја. Радове изводи најугледније предузећа тога времена, београдска „Тунелградња“ те загребачкма „Електросонд“ и „Геосонд“. Опшрему испоручују и монтирајку: словеначки „Литострој“, загребачки „Раде Кончар“ и чувени немачки „Сименс“. Издвајамо једну занимљивост. Последњи вашар на кокинбродском пољу одржан је 2.августа 1960.године. Ту је сада 90 метара дубоко Златарско језеро по коме данас језде туристички и излетнички чамци и бродице и представља једну од највећих атракција Србије. На месту гд еје била надалеко чувена Ранкина кафана, сада је турбина хидроцентрале у Бистрици. Изградња система Кокин Брод–Бистрица почела је подизањем бране Радоиња на Увцу, на 43 километру од ушћа са Лимом. Изградња је трајала три године и том приликом први пут у Србији примењено је масовно минирање помоћу дубинских мина и коморно минирање. Тада се догодила и велика трагедија, када су погинула 32 минера, међу којима си били и они из Хисарџика и Бродарева приликом пробијања тунела, тада најдужег у земљи, којим је Увац скренут на турбине ХЕ „Бистрица“. Далековод Бистрица–Београд завршен је крајем 1959, а већ почетком 1960. године први киловати потекли су са Увца. Хидроцентрала у Бистрици пуштена је свечано у рад на Дан борца, 4.јула 1960.године.

Изградња Потепећи није текла како је било планирано. Почеле су „републичке трке“. Сви припремни радови били су завршени како је и планирано, дакле до 1962. Али је све прекинуто због „недостатка средстава“. Градитељи су негодовали, била је мучна атмосфера ишчекивања наставка радова на отвореном градилишту, једном од највећих и најскупљих. Срећом, дата је предност овом градилишту у наредном петогодишњем плану. Тада се још није ни претпостављало да ће од планираних чак 14 хидроенергетских објеката на Лиму, само три бити саграђен, и четврта на притоки Увац.

Ипак, оно што је катектеристично за три хидроцентрале на Лиму су „мајстори турбина“. Оба су били Словенци и биоли су највећи мајстори у Југославији .Монтирали су турбине на свим значајним објектима изграђеним од 1949.године. Први је био Лудвиг Прешерн, који је монтирао турбине у јајцу, Перућцу, Јабланици, али и Бисрици, Кокином Броду и Потпећи. Други „мајстор турбина“ био је Франц Блај. Он је учествовао у монтажи свих постројења хидроцентрала у Југославији. Обојица су се тада паковала да са Лима отпутују на Дунав јер се монтирао-Ђердап.

А прича о изградњи хидроцентрала на Лиму актуелизирана је поново пре тачно десет година, када се почиње говорити о бдодаревским бранама на Лиму. То је изазвало велику поделу јавности. За и против бнрана изјашњавали су се многи, долазтоли су овде и представници заинтересованог инвеститора, и Електропривреде и дражвни секретари. На седницама Скупштине општине било је бурно. Струјале су струје око струје. Онда се све утишало. До ово пред изборе. И рекоше-опет ће се причати. Наговестише и радити.

Индира Хаџагић

(Комплетну „Малу причу о хидроценталана на Лиму“ са свим детаљима мало познатним широј јавности, читајте у Листу „Полимље)

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

avgust 2020
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5246149
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
848
2537
848
42982
161456
5246149

Vaš IP: 3.219.167.194
2020-08-10 10:53