SEZONA GLJIVA:VRGANJA K'O KIŠE

  24 septembar 2020

Posle silnih kiša pečurke se "lopatom zgrću".Berači tvrde da ne pamte bolju sezonu.

Veliki broj kišnih dana sa puno vlage u zemljištu pogodovao je rastu gljiva, što je posebno obradovalo gljivare koji su svaki slobodan trenutak iskoristili u sakupljanju ovog dara prirode. Kratka sezona pečurki je u proleće, kada ukusni smrčak proviri iz zemlje. Ali glavna sezona je u jesen, od septembra do sredine novembra.

U prijepoljskom kraju, branje šumskih plodova je glavni izvor prihoda ili dodatna zarada mnogih stanovnika, posebno u seoskim naseljima, koji se uz redovne aktivnosti na svojim imanjima, bave i branjem gljiva.

j.b. pecurke foto 1

Zijad Čuturić pečurke sakuplja već 40 godina i, kako kaže, nikada još u njegovoj korpi nije "zalutala" neka otrovnica.

“ Uglavnom berem vrganje i lisičarke. U sezoni "uberem" od 500 do 600 evra. Da je cena bila bolja, ove bih zaradio najmanje hiljadu evra. Pečurke je bilo da je “zgrćeš lopatom”. Ne sećam se da sam ikad više za jedan dan ubrao, a berem od svoje sedme godine. Već tada sam, od sopstvene zarade, sebe mogao da “opremim” za školu. Kasnijih godina, kada sam bolje upoznao teren i mesta na kojima se gljiva niče, zaradjivao sam mnogo više”.

Kad je godina slabija, desetak kilograma suve pečurke je, kako kaže Čuturić, “plafon” za ozbiljnijeg sakupljača gljive tokom godine. Toliko je, tvrdi, sakupio za samo jedan dan ove sezone !

Jb Pecurke 4

“ Ove godine sam imao 50 kilograma suhe pečurke. Prvo kolo otkupljivači su plaćali nešto više od dve hiljade za kilogram. Zbog veće ponude, za drugo drugo kolo nisu dali više od hiljadu i petsto iako je pečurka bila odličnog kvaliteta.   No, za po petnaestak dana šetnje i rekreacije u obe sezone, više sam nego zadovoljan”, kaže on.

Berači su složni da u branju pečuraka nema emocija! Što je na oko primamljivija, može da bude kobnija.

Zijada Čuturića iskustvo “prebiranja” po prijepoljskim šumama je naučilo:

“Osnovna je stvar da ljudi ne eksperimentišu kod sumnjivih pečuraka koje su im nalik, pa se dvoume, lepa je, možda je to ta, a možda i nije. Moj je savet za sve ljude koji tek počinju da beru da, ako su već upoznali određenu vrstu pečuraka i ako su sigurni u nju, da onda samo nju i beru. Vrganj se najbolje proverava tako što se preseče, ako ne menja boju- vrganj je. Jajara ima otrovnog parnjaka, ali dok je njeno stablo od osam do 12 centimetara, otrovni parnjak ima dršku do šest i malo intenzivniju boju. Najkvalitetnija i najskuplja pečurka od ove četiri je jajara, sledi je vrganj, pa lisičarka, dok je mlečnjača najslabijeg kvaliteta”,

Iako je prvi utisak da je sakupljanje pečuraka lak način za zaradu, oni koji imaju iskustva u tome tvrde drugačije.

“Lepo se može zaraditi, ali se mora pomučiti. I poraniti.U pečurke se ide u gumenim čizmama i sa štapom u ruci. Nekada je potrebno preći i na desetine kilometara, uglavnom zahtevnog planinskog terena, pa berač pre svega treba da je kondiciono spreman. Naravno, za sve to je potrebno i mnogo vremena, neretko i po sedam,osam sati, kaže Čuturić.

Kilometri se ne broje. Više “sati da se ne odocni i stigne u šumu pre ostalih”.

j.b. pecurke foto 2

“ Ni to, često, ne vredi. Stizao sam u pola šest, šest najkasnije. Samo šuma, ja i cvrkut ptica…Radujem se, daleko sam, mislim ovde niko neće stići….a onda   “izroni” komšija sa punim kesama i rančevima. Sledećeg jutra idem dalje, stižem još ranije. Gledam, očima ne verujem… gužva, dozivanje. Gde spavaju ovi ljudi, pitam se?, prenosi nam svoje ovogodišnje doživaljaje osamnaestogodišnji Denis Zeković koji , tvrdi, da je uprkos “nelojalnoj” konkurenciji “sakupio” neki dinar i da će ga, veruje, “pametno uložiti”:

“ Da položim vozački i naučim nemački. U sakupljanje sam  krenuo rekreativno, da okušam sreću. Percepcija se menja onog momenta kad se pronadje prva pečurka. Izgubi se pojam o prostoru i vremenu, u fokusu je svaki grm, svako stablo, a sreća kad pronadjete pečurku je neopisiva. Posle nekoliko dana shvatite da se rekreacija pretvorila u neku vrstu zaraze. Ne smeta ni što mrtvi umorni morate da je prebirate, sečete, ne smeta ni smarad koji širi po dvorištu dok je sušite. Posle prve isplate, spremni ste za još više i još dalje…”, kaže on.

I dodaje još: “Lov kao lov. Il’ je nadješ, il’ ne nadješ. Ako se vratiš praznih šaka, ništa nisi izgubio jer ti ostaje rekreacija. A to je posebna dimenzija ove priče”.

J. Beganovic

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

oglas totaltv

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2020
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5535593
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
172
2398
18070
84248
126995
5535593

Vaš IP: 35.170.78.142
2020-10-25 02:43