НАШИ У БЕЛОМ СВЕТУ:НАУКА ЈЕ КАО ОТВОРЕНО МОРЕ

  23 januar 2021

И да нисам успео да похађам све студијске програме из области биоинжењеринга и неуро науке, ја бих сигурно „чачкао“ у пољу генетике, каже Алмир Аљовић, будући др неуро наука на Лудвиг Максимилиан универтитету у Минхену.

Још увек на друштвеним мрежама „лети“ снимак младог докторанта који у три минута образлаже свој докторски пројекат, презентује истраживања и резултате свог научног рада. То Пријепољац, Алмир Аљовић, будући др неуро наука на Лудвиг - Максимилиан универзитету, показује свету чиме се бави. Заједно са другим докторантима наука учествује на конкурсу Универзитета који једном годишње, кроз успехе својих научника,  „враћа дуг“ немачкој влади и многобројним донаторима. Исказују им поштовање за сваки еуро који издвајају за школовање научног кадра. А годишњи буџет ове универзититетске институције, основане пре пет векова, износи втроглавих   2 милијарде евра. И конкурс има свој буџет из ког стручни жири и публика, оцењују и награђују видео презентације научника.

Због тога је Лудвиг-Макимилиан универзитет са својих 18 факултета, 56 истраживачких лабораторија и 700 професора, препознат као једна од водећих европских академских и истраживачких институција која од оснивања, 1472. године, привлачи надахнуте научнике и талентоване студенте из целог света, држећи Универзитет у центру идеја које изазивају и мењају наш сложени живот.

Да се на „трулом“ западу не штеди на образовању и научним истраживањима, потврђује и Алмир Аљовић, Пријепољац, који је имао среће и памети да своје докторске студије похађа баш на Лудвиг Максимилијан универзитету на студијском програму неуро науке.

MC Almir Alj

Тренутно ради на Институту за неуролимунологију у универзитетској Лабораторији за централни нервни систем и бави се питањима његовог функционисања након трауматске повреде. Посебно кичмене мождине и фронталног дела мозга. Алмир поједностављено, објашњава шта истражује:

„Дуго се мислило да централни нервни систем нема могућност да се адаптира након повреде али ми смо пре десетак година открили да преостали неурони имају могућност да заобиђу повреду и да се повежу. Не да се регенеришу већ да се реорганизују и преузму улогу повређеног дела. Оно на чему ја радим је улога имуних ћелија у том сложеном и осетљивом нервном систему. Такође, разне терапије, вежбе или други третмани код неких пацијената дају резултате опоравка а код других не. Шта је то што онемогућава један организам да покрене механизам исцељења, који ген или фактор на то утиче, то је такође поље мог рада“.

Све ово Алмир у својој видео презентацији објашњава у три минута... Још мање времена му је требало да објасни како је један Пријепољац успео да се „домогне“ установе која му је омогућила да ради оно што је, како каже, желео цео живот. Како је са својих 27 година дошао до самог врха, до Лабораторије за санацију кичмене мождине? Колико је требало труда, рада, одрицања да се прође магистарски студиј у Стразбуру, потом стигне до Лабораторије за неуробиологију и еволуциону генетику у Келну, па до Институту за генетику и молекуларну и ћелијску биологију у Минхену?

„Тај пут ми је некако трасиран уписом у Интенационалну гимназију у Сарајеву за коју сам полагао пријемни и прошао. То је било најтеже на том путу и за мене и за моје родитеље. Стресно је за дете од 14 година када се одвоји из сигурности породичне топлине, од родног града и оде у непознато окружење. Али нисмо желели пропустити прилику“.

Тако се Алмир нашао на новом терену, након чега је уписао студије психологије на Сарајевском универзитету а пошто га је занимала и генетика уписује и Факултет природних и техничких наука на Интернационалном универзитету у Сарајеву, одсек за генетику и биоинжењеринг. Настава у средњој школи и на Интернационалном универзитету је била на енглеском, што се показало као изврсна улазница за даљи напредак. Након стицања обе академске дипломе, пратио је конкурсе, аплицирао на разне студијске програме у оквиру генетике и напредовао даље.

„Једноставно ме занимало. Откривао сам нове димензије знања, пливао на отвореном мору научног истраживања не мислећи о томе колико ћу далеко отићи. И да нисам успео да похађам све ове студијске програме ја бих сигурно „чачкао“ у пољу генетике, не овако научно већ онолико колико бих имао могућности.Свакако, не много, али никад не бих стао“.

Данас Алмир има титулу докторанта неуро науке и нема намеру да стане док не буде имао своју лабораторију за научна истраживања са бар десет научника који ће доприносити човечанству. Жао му је што у нашем систему образовања могу да успеју само појединци.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

mart 2021
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6237650
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2030
4262
6292
6292
157226
6237650

Vaš IP: 3.238.186.43
2021-03-02 14:49