SEAD HADŽIFEJZOVIĆ, KOŠARKAŠ: KAKVI GOD DA SMO, NAJBOLJI SMO!

  01 jul 2019

Koliko zaista treba voleti svoj grad da, i pored njegovih brojnih “mahana”, izgovorite ovu rečenicu? Još kad to kaže momak kojem taj isti grad i nije bog zna šta pružio, onda poverujete da je u njegovim sve praznijim sokacima ipak ostalo “ ono malo duše” koju je Prijepolje, kako se često tvrdi, izgubilo.

Za poznanike on je „Sejo“, a za prijatelje „Čupo“...za drugi nadimak kriva je „raskošna frizura“ po kojoj je atrakcija na terenu. Ipak, pre frizure utisak ostavljaju njegov „raskošan“ talenat, energija i žar koji unosi u igru.

Oni koji od samog početka prate njegovu igru, tvrde da je  Hadžifejzović imao potencijala za sjajnu internacionalnu karijeru i da je šteta što nije reprezentativac. Prosto, nije imao nikog da ga „pogura“ i obezbedi mesto koje mu po „pravu talenta„ pripada. Njemu to, otkrio nam je, ni najmanje ne smeta. U šali kaže „da su mu ambicije bile u skladu sa visinom, ko zna gde bi danas bio“. Skromnost je, ipak, Sejova vrlina i zato nas, iako znamo da nije tako, ne iznenađuje kad kaže da „u zlatnoj sredini najbolje pliva“.

sejo 3

„ Trudio sam se da igram fer i pošteno, i dam svoj maksimum na terenu. Tako se odnosim i prema životu. Ne može svako biti najbolji. Ono što je meni uvek bilo važno je da se igra dobra košarka...da budem deo velike sportske porodice, jer sam samo tu „svoj na svome“. Ne znam kako bih se snašao na nekom drugom polju. Valjda sam se zato i „osigurao“ fakultetskom diplomom – da se po završetku profesionalne karijere i dalje mogu baviti sportom. Bez njega ništa ne bi imalo smisla“, otkrio nam je ovaj tridesetogodišnji momak. A pre nekoliko godina rekao nam je i to da je košarku počeo igrati zbog Vlada Divca!

U KK Mileševac prošao je sve kategorije, karijeru nastavio u Priboju, nakon čega odlazi u KK Vogošća u Bosni, gde je postao najbolji strelac, i treći skakač lige. Nakon odlaska iz Vogošće postaje član velikana jugoslovenske košarke, ekipe KK Bosna iz Sarajeva, koja je svojevremeno bila prvak Evrope. Ipak, čini se da je ostavio najveći trag u ekipi KK Sloboda iz Tuzle, gde je postizao 7,9 poena po utakmici i beležio 3,3 skoka. Potom su se ređali: Kakanj, Ibar iz Rožaja, Dinamo Bukurešt, slovenački Senčur, rumunski Finiks Galati. Prošlogodišnju i možda najuspešniju sezonu u njegovoj karijeri završio je u KK “Novi Pazar” i sa svojim saigračima ispisao najlepše stranice novopazarske košarke.

Tu je njegov  talenat došao do najvećeg izražaja. Krilni centar, a po potrebi i centar, Hadžifejzović je, dajući sebe do poslednjeg atoma snage, pridobio brojne pristalice svrstavši se, uz Nemanju Krstića i Marka Radonjića, među omiljene igrače.

„Trener Oliver Popović je sastavio jednu zaista sjajnu ekipu. Za „Novi Pazar“ igraju „zvučna“ internacionalna imena koja su u klub došla sa ambicijom da naprave rezultat koji će se pamtiti u ovom gradu. To smo i ostvarili. Osvojili smo Kup Srbije u drugom stepenu i plasirali se među osam najboljih u Kupu Radivoja Koraća. Grad je danima slavio naš plasman u ABA 2 ligu što je zaista bila kruna uspeha. Danas, pored Zvezde i Partizana koji su „brend“ u Srbiji, sve oči su uprte u Novi Pazar i na igračima je velika odgvornost da zadrže rejting koji su ostvarili, kaže Hadžifejzović.

sejo 2

Priča nam da je poslednjih godina košarka u Novom Pazaru doživela ogromnu popularnost. Pored muških, među publikom su i pripadnice lepšeg pola, ali ono što posebno raduje košarkaše je sve brojnija mlađa populacija koja puni halu „Pendik“ i kojima su uzor „visoki momcu u dresovima“.

„ To i jeste svrha sporta, način da se mladi zainteresuju za zdrave stilove života. Danas je zaista uspeh decu odvojiti od tehnoloških „novotarija“ ili ih skloniti sa ulice. Zato je sport „više od igre“ i po mom mišljenu, škola života. Tu, „od pobede do poraza“ naučite da su moral, etika i odgovornost imperativi života, kaže Hadžifejzović.

Kaže da, sa distance običnog posmatrača, popularnost često izgleda primamljiva. Njega je iskustvo naučilo da smo narod koji „varira od sjaja do očaja“ i koji teško prašta greške svojih favorita.

„ Kad postižeš rezultate najbolji si, ali je dovoljna samo jedna greška da bi te upisali u najgore i zaboravili da si, koliko juče, bio dobar. Zato se vodim onom narodnom „ u dobru se ne ponesi“, otkrio nam je Sejo.

Hadžifejzović je osvajač zlata na MOSI igrama u Beranama 2012. i na jubilarnim MOSI u Prijepolju 2013. U „prijepoljske uspehe“ upisao je još srebro sa MOSI u Sokocu i bronzanu medalju koju je osvojio 2007. na Sandžačkim igrama u Tutinu.

„Prijepoljski“ uspesi prebacuju nas na „naš“ teren: Kako jednom profesionalcu, koji ima zaista bogatu sportsku karijeru, izgleda sportski život Prijepolja?

„ Jedanom rečju...sramota! Ovo što se ovde, u Prijepolju radi, to nema nigde u Srbiji. Zbog ličnog interesa nekoliko ljudi ispaštaju svi sportisti i to je za mene neshvatljivo. Ovde nema organizacije, zbog čega je sve manje dece u sportu. Pre desetak godina klinci su imali sve uslove za trening. Trenirali smo po dva puta dnevno na stadionu ORSI, a kod hotela „Mileševo“ bio je otvoren kamp „Vlade Divac“. Ujutru bi po 200, 300 klinaca išlo na treninge. Zašto bi danas roditelji pristajali da im deca treniraju u kasnim večernjim satima jer su, navodno, svi ostali termini popunjeni? Može neko da se ljuti, ali zaista mislim da pojedini ljudi u ovom gradu ne zaslužuju da budu u sportu jer ne znaju da rade taj posao. Pa daj, pitajte one koji znaju. Imamo Petrića koji je kapiten reprezentacije Srbije. Hej, kapiten!!! Zna li to neko od odgovornih u Prijepolju? Zna li koliko taj isti Petrić može da pomogne svom gradu? Evo, i u košarci imamo sedam, osam dobrih sportista i kad bi se obezbedila sredstva koja bi te ljude vratila, siguran sam da bi igrali prvu ligu i ovde u Prijepolje doveli Partizan i Zvezdu. To što su Pazarci napravili za kratko vreme, mogao bi da nam bude primer“, kaže.

Zato ga, kaže, ne čudi što zbog situacije u Prijepolju odlaze mladi ljudi.

„ Svugde nas ima. Ja volim da kažem da nas je malo, ali smo dobro raspoređeni. Gde god sam otišao, naleteo sam na nekog iz grada. Zaprepastim se kad u Makedoniji, Italiji ili Rumuniji čujem: Hej, Sejooo! Đe si bolan? Otkud ti ovde? Haj᾿mo neđe sesti i ispričati se“. E, to možeš čuti samo od Prijepoljca! Ma, može o nam svašta da se priča, ali kakvi god da smo, najbolji smo! Mi imamo to „nešto“ što niko drugi na svetu nema!

Još da umemo da iskoristimo to“ nešto“?

„ Đe bi nam bio kraj. To samo Bog zna“, sa neodoljivim osmehom čoveka iz kog „sija“ pozitivna energija, pita se Sejo.

J.B.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jul 2019
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3471029
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
640
2896
3536
62790
146844
3471029

Vaš IP: 54.81.220.239
2019-07-16 08:05