donacija

Општински буџет:КАКО ЋЕ СЕ ТРОШИТИ

  24 januar 2022

Сви планирани приходи увећани за 6,8 одсто, изузев трансферних средстава која су остала непромењена. Неким корисницима  значајно више средстава него претходних година

Буџет општине Пријепоље за 2022.годину износи милијарду и 636 милиона динара, а оно што постаје карактеристика је стални суфицит, односно неутрошена средства се преносе из године у годину. Тако је у 2019. из претходне пренето преко 111 милиона динара, 2020 та сума је достигла 120 милиона динара, буџетски суфицит, односно пренесена, неутрошена средства у 2021.годину била су преко 200 милиона динара, да би у 2022.општина ушла са суфицитом који износи чак 432 милиона динара. Поставља се питање да ли реално планирамо, да ли су нам приоритети „политичко задовољавање“  или су разлози комплекснији, а један од аргумената је везан и за јавне набавке и тендере који су оставили могућност да „незадовољници“ у трци за извођаче радова у жалбеном поступку постају „основна карика“ која је месецима заустављала све планирано. Још једно битно питање је и недостатак пројеката. То је већ озбиљан и хронични дугогодишњи проблем. Пара има али нема идеја где и како их потрошити. А ако има идеја, нема капацитета да се сачине пројекти са којима ће се конкурисати за средства из било којих извора. Имамо али не умемо или свега има по мало а нечега и по мало више. Тако је барем било протеку готово целу деценију, ако не и дуже. Наравно, ништа се не може променити ни брзо ни лако, али је за очекивати да се прекине са лошом праксом и да се за добробит ове сиромашне, девастиране и неразвијене општине крене потпуно другим путем и другачијим кораком.

Но, пред нама је цела буџетска година, а Одлука о буџету донета је први пут тако, како је речено на седници Скупштине општине, да су одборници дали „бланко поверење“ извршној власти без плана трошења средстава кад је реч о капиталним улагањима.

Но, директни и индиректни корисници буџетских средстава биће у овој години обилато „намирени“. Да кренемо редом, од структуре прихода, у којој доминирају, порези на доходак, добит и капиталне добитке( скоро 554 милиона), а потом и очекивана средства по основу трансфера  са других нивоа власти(око 444 милиона динара).

Кад је реч о расходима, почећемо од директних корисника. Пре свега од Општинске управе, односно локалне самоуправе за чији је рад планирано у овој години да само из буџета буде издвојено  262 и по милиона динара, а укупно ће то премашити 300 милиона динара. Наиме, треба додати, зарад бољег разумевања цифара, да се поред средстава из буџета распоређују и средства из „вишка прихода“. Овде треба нагласити да у „суму“ улази и текућа буџетска резерва са планираних 50 милиона динара.

За рад Скупштине општине, планирано је укупно 25 милиона динара, председника општине 15 милиона, а Општинског већа 16 милиона динара.

Врло су велика средства која се у овој години планирају за пољопривреду. Наиме, за спровођење пољопривредне политике из буџета је планирано улагање од преко 30 милиона динара, а ако се дода и 20 милиона из вишка прихода, онда је то преко 50 милиона динара.   Но, очигледно је да ће ипак и ову годину обележити улагања у заштиту животне средине. Реч је о 165 милиона динара. Из буџета ове године за управљање и одржавање саобраћајне инфраструктуре планирано је улагање од 98 милиона динара али ако се придодају и средства из вишка прихода онда та цифра премашује 295 милиона динара. За комуналну делатност планирана су 73 милиона динара.

И ове године локална власт је одлучила да помогне примарној здравственој заштити и то у висини од 20 милиона динара.

За информисање ове године биће издвојено 11 милиона динара, што је  милион више него претходне године. Очекује се много од спровођења плана побољшања енергетске ефикасности за шта је планирано  22 милиона динара. Основном образовању припашће  98, а средњем 42 милиона динара, док се за  предшколско образовање, односно за Дечји вртић „Миша Цвијовић“ планира укупно 156 милиона динара или за око 20 милиона више него претходне године. За програме социјалне и дечје заштите предвиђено је преко 100 милиона динара. Од тих средстава 18 милиона је за превоз ученика, 6,5 милиона за ученичке стипендије, 9 милиона за накнаду породиљима, 6,5 милиона за вантелесну оплодњу, 3,5 милиона за куповину књига ученицима и 15 милиона за личне пратиоце у настави. За подршку удружењима грађана и верским заједницама планирано је 10 милиона динара.

Дом културе се приближио цифри од 50 милиона динара, али ће Библиотеци средства бити скоро дуплирана у односу на више претходних година, па уместо 18 милиона из прошле године, у овој години најстарија установа културе може очекивати  преко 30 милиона динара, док ће Музеј располагати са 20 милиона буџетских средстава или 2 милиона више него претходне године.

Туристичка организација и даље предњачи по увећању буџетских средстава из године у годину. За ову годину планирано је обилних  33 милиона динара. Прошле године је то било 20, претпрошле 18 милиона или  за само неколико година средства намењена овој области су скоро пет пута увећана. Ефекти су видљиви?

За омладину и спорт из буџета се планира издвајање од 22 милиона динара, а за мере активне политике запошљавања предвиђено је до сада највише средстава у односу на претходне године или 33 милиона динара. Оно што је карактеристика свих наших буџета у последњој барем деценији и по су средства која се планирају за новчане казне и пенале по решењима судова, односно накнаде штете. За прву ставку планирано је 20 милиона, а за другу чак 40 милиона динара. Не треба заборавити да се већ годинама по овом  основу из буџета одливају средства која достижу, а по некад и престижу 100 милиона динара годишње, па су због драстичног увећања ове ставке морали да се доносе и ребаланси буџета током године. Колио је то? Па, упоредити треба за улагањима у поједине области.

Уз све ово  треба још издвојити и да је локална самоупрва у обавези да поштује Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору из 2015.године, односно да број корисника буџета не може прећи максималан број  запослених на неодређено и одређено време, па је то у локалној администрацији 95 на неодређено и 35 на одређено време, 81 у предкошким установама на неодређено и 23 на одређено време, укупно 37 запослених у установама културе на неодређено и 4 на одређено време, 6 на наодређено  време у туристичкој организацији и 3 на одређено време.

Но, ни ове као ни претходне  године није планирано, да се решава питање паркинга јер нису предвиђена никаква средства. Тако ће један од највећих проблема у граду бити остављен за „боља времена“. А пре неколико година чинило се да је то горући  проблем који је у искључивој надлежности локалне самоуправе, да смо на путу решења, планирала су се нека средства, јер је Пријепоље једини град или међу ретким у држави који немају решено питање јавног паркинга, којим се газдује, што је и једна од одлика урбаног живљења.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

polimlje111

Čestitke

Marketing

 

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

maj 2022
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

10037131
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
6116
9850
57145
135438
395059
10037131

Vaš IP: 18.205.176.39
2022-05-22 10:10