Стратегија одрживог развоја до 2020.године: „МИСИОНАРСКИ“ ЗАГЛЕДАНИ У НЕПРОМЕЊЕНУ ВИЗИЈУ

  10 decembar 2016

Били смо прва општина у Србији која је 2005.године усвојила најважнији документ за једну локалну заједницу. Колико смо се корака за целу деценију приближили „визији“?

Усвајајући извештај за период од 2005. до 2009.године, Скупштина општине је тада констатовала да се резултати Стратегије могу сматрати „релативно успешним“. Велики пад запослености у овом периоду анулирао је готово сваки други иоле солиднији економски показатељ. Још је 2004.године у привреди радило преко 6.000 радника, тако да је пад био драстичних 34 одсто. Мала и средња предузећа нису успела да амортизују армију незапослених радника који су изгубили посао у предузећима која су прошла кроз систем власничке трансформација која је за разултат имала гашење готово свих значајнијих привредних капацитета општине.

Од 2011. до 2015. године кренули смо у сусрет „мисија“ која је наведена у овом стратешком документу, а то је „елиминација пријепољске општине из статуса неразвијеног подручја“ како би се приближило визији која Пријепоље „види“ као „здраву, за живот привлачну и добро организовану заједницу са створеним условима за равномеран социо-економски напредак...“.

После деведесетих, када се иселило 11 одсто Пријепољаца, уследило је ново смањење броја становника, тако да је ова општина која сада има око 37.000 становника, уврштена у ред „девастираних“.

До 2010.године број регистрованих радњи повећан је за 28 одсто, а број предузећа за 14 одсто али је 2010.године констатовано и то у званичној информацији Општинске управе да „када гледамо ове податке може се стећи лажни утисак да је економија Пријепоља у развоју, а подаци су више него катастрофални“. Пријепоље се нашло међу 40 најсиромашнијих општина у Србији. У наредном периоду који је обухватила нова Стратегија одрживог развоја (2011-2015) број регистрованих радњи се смањио као и број предузећа. Повећан је број регистрованих пољопривредних домаћинстава и то двоструко.

Скупштина општине Пријепоље у мају 2013.године бавила се остваривањем овог документа. Стопа од преко 50 одсто, сврстала је Пријепоље међу пет општина са највећом стопом незапослености у држави. Одборници су постављали питање: докле ће се Пријепоље третирати као „најнеразвијенија“ општина и када ће прећи барем у „неразвијену“ и да ли ћемо тиме бити задовољни? Такође је постављено питање: колико ће времена требати да пређемо међу те развијеније јер од 2000.године нисмо успели да „прескочимо“ статус „најнеразвијеније“.

Занимљиво је да су сва претходна стратешка документа за развој од 2005. па до 2020.године доносили готово исти тимови људи, односно партије које су биле на власти, а најдоминантнију улогу имала је свакако СДП која је од 2004.године имала најбоље изборне резултате, те тако и могућност да ствара амбијент, не само за политичко удруживање и коалиционо партнерство, већ и амбијент за развој свих области ове општине.

КАКО КО ВИДИ 2020.ГОДИНУ

Стартегију одрживог развоја до 2020. усвојио је претходни скупштински сазив на почетку ове године, од које је само на изборне кампање и формирање власти потрошена добра половина, па је питање колико је простора било да се прате планска документа. Шта су гарнитуре на власти урадиле, сазнаће се из извештаја који ће стићи пред скупштински сазив највероватније наредног месеца. Кад је усвајана, одборници тада опозиције, који су сада на власти, казали су да је ова „стратегија“ предизборни „списак жеља“. Становништво Пријепоља је старо, како то демографска статистика дефинише, просечна старост повећана је за 10 година са 37 на 40 година.Највише је оних између 40 и 60 година. Неповољно за велике амбиције и промене. Проценат Пријепољаца старијих од 60 година готово се изједначио са процентом оних до 19 година. Према школској спреми, чак 75,50 одсто становништа има основну и средњу школу, а факултетско образовање једва 5,40 одсто или само 1.600 од 37.000 становника. Забрињава и податак да је неактивно становништво надмашило активно и то за 14 процената. Нешто боља упосленост прекинула је агонију која је трајала до 2015.године, па је и стопа незапослености смањена. И неколико стотина новозапослених овде је огроман помак, иако су примања међу најнижим у држави. Али у индустријској зони на Коловрату ради тек једна трећина људи од предвиђених 150. Ни један уговор до сада није поништен због кршења основне ставке која је и била предуслов добијања у закуп ових плацева по изузетно повољним условима. Истина, много је потрошено донаторских пара, али није мало пара ни из буџета уложено у целу ту причу која није дала ни приближне резултате, те се ваља озбиљно позабавити анализом свих тих уговора и делатности, броја запослених и будућности тих „привредних капацитета“. Посебно зато што се у Стратегији до 2020. године планира улагање и у индустријску зону 2. Амбициозно? Како подићи локалне економске капацитете? Према овом документу: активним укључивањем привредника у доношење докумената. Зар до сада нису били активно укључени? По именима оних који судо сада учествовали у доношењу стратегија развоја ове општине - све су сами угледни и утицајни привредници, те истакнути партијски кадрови и директори. Судећи према документу, све очи упрте су ипак у пољопривреду. Број регистрованих пољопривредних газдинстава је 6.345. Али највећи проблем је недостатак стручног кадра, слабо знање о савременим агротехничким мерама, застарела механизација, лоша демографска структура сеоског становништва, лоша инфраструктура, недостатак културе удруживања, а то значи и недостатак озбиљнијег пласмана произведеног или у преводу „сналажење“ а то није тржиште. Шта је озбиљан проблем у овој општини за чије би превазилажење до 2020.године требало уложити огромна средства? То су проблеми канализационе мреже. Дужина слабо одржаване канализације је 60, а недостаје још 80 километара! Дужина водоводне мреже је 74 километра али фали још барем 32 километра. И, како се каже у стручној анализи: кључна слабост за економски развој је „недостатак финансијских средстава“. Визија је остала иста: да Пријепоље буде „модерна локална заједница која следи европске трендове са конкурентном привредом и препознатљивом пољопривредом, очуваном животном средином, богатом културном и туристичком понудом. Ипак, у протеклом периоду који је имао исте визије, мало је урађено на развоју прерађивачке индустрије, брендирању аутохтоних врста и производа, а животна средина је далеко од здраве, са нерешним питањем депоније. О туристичким капацитетима најилустративније говори податак да смо имали најмању туристичку посету од свих 11 општина које припадају Туристичкој регији западне Србије. Можда ће нова скупштинска већина имати неке нове идеје и рокове до којих би се могли реализовати поједини стратешки циљеви. Признаћемо, доста су били тек „визија“.

Индира Хаџагић

( Детаљна анализа у штампаном издању „Полимља“, 9.децембар)

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4664770
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4908
3636
21846
12275
151646
4664770

Vaš IP: 3.215.182.81
2020-04-03 22:09