Седма седница Скупштине општине Пријепоље: ПРОЛЕЋНО СПРЕМАЊЕ ФИОКА

  27 mart 2017

У понедељак, када је почела седма седница Скупштине општине, одборници разматрали а потом усвојили 11 од 20 тачака дневног реда првог овогодишњег заседања. Уместо о програмима рада и финансијским плановима предузећа и установа које се финасирају из буџета, наметнуле су се теме које се називају „отварање фиока“. Шта се све крије у Дому културе, Туристичкој организацији и ЈКП“Лим“?

Рововска вербална борба одборника опозиције, који су до скора били годинама на власти и садашње власти настављена је и на првом овогодишњем заседању Скупштине општине. То да је прво тек у марту, била је и једна од замерки опозиције јер се,a како веле, касни са доношењем програма рада и финансијских планова установа и јавних предузећа који се финансирају из општинског буџета. Па, ипак, управо је то било најмање анализирано, о томе готово да и није било говора јер се наставља са прeтресањем разног врста рубља које се обично у пристојним кућама налази уредно сложено у фиокама. За пролећно спремање, пак, много рубља изнесено напоље. Па, да видиш, неко није ни слагано, само је „метано“, анеко ни прано, изгледа, само у фиоке смештаногодинама.

Скупштина је усвојила свој програм рада за ову годину. Донета је нова одлука о Општинској управи, а то значи да ћемо осим начелнице имати и заменика. Такође ће бити „пресложене“ неке службе у Општинској управи, а Комисија ће координирати инспекцијским надзором, наравно уз адекватне надокнаде. Кабинет председника општине имаће три саветника. Опозиција сматра да је много нових намештеника, новог намета на буџет. На време је усвојен програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта како би се обезбедила средства за атарске путеве из надлежног министартва што није занемарљив износ, од преко 8 милиона динара,а што је прошли сазив пропустио да уради, па нису озбезбеђење паре, јер ,како рекоше они прошли на власти који су сада у опозицији: није било времена јер су били избори. Како није било времена, кад је и тада цела зима била на располагању? Толико о терминима заказивања седница и примедбама.

ЈКП“Лим“ дефинитивно има велики губитак, од 90 милиона динара, иако су до сада усвајани сви извештаји о раду који су били беспрекорни, чак и хваљени. Показало се да је мало тога за похвалу, да је током зиме страдао цевовод на тек изграђеном водоводу Мрчковачке реке, да ли због немара или нечег другог? Штета је милионска. Неки су преиспитали и материјал, па питали зашто су кориштене скупе спојнице које коштају 50.000 динара и које сада морају да се поправљају? Одборник Е. Хашимбеговић (СДП), у својству бившег дирекора ЈКП“Лим“ у чијем је мандату предат бродаревски водовод на газдовање овом предузећу, иако је било мноштво недостатака и пропуста, па и криминалних радњи које су водовод довеле у ужасно стање али и у својству председника општине у прошлом мандату, указао је да је део Мрчаковачког водовода добио употребну дозволу и да је пропуст нове власти што на време није стављен у функцију. То је изазвало додатне коментаре представника „позиције“ који су онда поставили питање: ко је издао употребну дозволу кад су били видљиви бројни недостаци код изградње које је требало отклонити, а тражен је и одговор да ли су цеви два пута постављане, да ли је то класично прање пара и како то бране „патриоте за буџет“ како је то формулисао В.Зиндовић (СНС).

Зашто је град прљав, питали поједини оборници опозиције, одговорио им в.д. директора Енис Мемишаховић:“ Исти човек руководи том радном јединицом као што је руководио и у прошлом мандату. Ја му нисам наредио да град буде прљав“. Наплата је слаба, цене комуналних услуга, а посебно воде, дупло су ниже од најнижих у Србији што предузеће доводи на границу функционисања. Вода се расипа али показује се да се још тога расипа или се расипало у минулом периоду. Сазнали смо и да се за закуп простора где jе грађен водовод на Мрчковачкој реци Србијашумама плаћа 300.000 годишње. Постављано је и питање чега то има у магацинима, које робе и материјала у вредности од 23 милиона динара, како је књижено минулих година, а кад оно - нема више од милион динара, па је кроз папире пролазило свашта, како то анализира члан Општинског већа Милан Гачевић. Цене мазута расту, од новембра су повећане за 40 одсто, тако да је у том сегменту ово јавно предузеће већ у губитку, а потрошња је због најхладније зиме у протеклих неколико деценија, вишеструко била увећана.

И директор Музеја имао је да одговара на неколико питања иако, као ни претходних година, нису изостали хвалоспеви за рад ове установе. Па, ипак, питање запошљавања је још једном отворено, мада је то било често и претходних година, само су се позиције одборника мењале, када су запошљавани неки други партијски прваци без икаквих критеријума или њихове лепше „половине“. Директор је и сада био веома флексибилан, као увек. Опозиција питала да ли је тачно да ће се хоџа запослити у Музеј да се бави исламском баштином и да ли је квалификован за то. С.Тандир (БДЗС) сматра да је управо тај кадар квалификован и да се бошњачком културом и наслеђем треба бавити неко ко је из те културе. Опет ће неко, али сада из редова оних који су 12 година били на власти, а неколико месеци у опозицији, поставити питање, а које друго до: мусала, а потом Јусовића кула. Има већ две деценије како се та два, иначе непостојећа објекта,спомињу, како се објашњава шта је и где „запело“ па да се намах изграде и реконструишу. Да ли Бошњаци или то чине њихови најбољи и најупућенији представници заиста сматрају да је то једино што је део бошњачке културне баштине, да су то једини објекти у овом граду, да не кажемо општини, који говоре о вишевековном присуству, који су запостављени, занемарени, потиснути, који су избрисани неадекватним третирањем? Ако није тако, зашто онда дозвољавају да се већ деценијама само мусала које нема, и Јусовића кула која није ни почела да се реконструише, налaзе у разноразним програмима који се годинама преписују како би се „третирало“ и бошњачко наслеђе али се удобно не решавају као проблеми?!

Једино о Библиотеци „Вук Караџић“ која наставља да ради веома успшено, нико ни прозборио није. Ваљда се хтело поручити: ко је докон, само нека чита у „отој“ библиотеци.

ДОМ УРИНАРНЕ КУЛТУРЕ

Кад се стигло до Дома културе дискусије су постале сложеније. Опозиција се бавила недостатком адекватног образовања и недостатком дипломе факултета као и искуства директора у раду у култури. Р.Ракоњац (Двери) питао је ко ће надокнадити штету која је настала вандалским ломљењем санитарија у Дому културе? Такође је нагласио да се већ годинама на важна места у култури постављају искључиво партијски кадрови, па је услед недостатка правих садржаја, захваљујући таквом кадровању, Дом културе постао више Дом уринарне културе јер служи превасходно као јавни тоалет као и тоалет за потребе кафића који је под закупом. Поствљено је и питање: ко то треба да напусти просторије после више година коришћења под недовољно транспарентним условима. Ламентирало се над појединим корисницима али се испоставило да многи нису плаћали ни воду ни струју, а боме ни закуп, да су многи уговори штетно направљени. Онда су следила питања везана за запошљавање „кадрова“: да ли је у Дому културе на платном списку као чистачица одборница која је магистар биологије и која је из Двери прешла у СНС? Како то да је у стални радни однос примљен бивши директор коме се приписује ненаменско трошење средстава, а дуг према хотелу из његовог мандата достиже, по речима М.Гачевића, члана Општинског већа, 700.000 динара. Сада треба вратити дуг. Ко то? А ко је књижио као приход Дома културе годинама управо приход од закупа просторија иако је Дом културе у власништву општине, па су средства требало да буду део буџетских прихода? Како то нико да не примети, да не постави питање годинама?!

Вршилац дужности директора Дома културе Р. Коругић рече да „није хтео да прича“ али је испричао да он има високо образовање и да ако нема у култури, има искуства на другим местима. Знао је, вели, да има проблема али да има оволико, да установа прокишњава, да цеви пуцају јер нема грејања, да плави... Дошао је и до сазнања у протеклих неколико месеци и да култура не може бити на доходовној основи. А зар ТИКА није уложила толико средства на адаптацији Дома културе? Шта се адаптирало, под којим условима, ко је изводио радове, како су набављани материјали којима су се наменске пресвлаке за седишта у јавним установама замениле лошим меблом за кућне кауче?! Али директор је отварао фиоке и показало се да за десет закупљених простора није плаћана кирија, а простора за културне активности нема довољно. Нема ни слика из Милешевске колоније. Којих нема, за сада се не зна али нема их већ годинама. Слике, од којих су неке велике вредности јер су их оставили уметници светског реномеа, а које су лагероване туда-свуда по Дому културе, ваљало би, вршилац дужности директора је у праву, сместити у адекватне просторије, а таквих нема ако се не иселе они који су у њих и ушли на врло интересантан начин. Како, могло би подсетити у неком од наредних бројева.

Уместо о обимном и озбиљном програму Центра за социјални рад који обухвата широк дијапазон активности, врло битних и озбиљних, одборници су се бавили оним што очигледно најбоље препознају, а то су повремени пакети помоћи најугроженијим јер је то најбоља популистичка улазница, на шта је дискретно указала директорица Сабира Хаџиавдић.

Посебан програм за јавност приредио је в.д. директора Туристичке организације предочавајући како је и на који начин и за коју закупнину уступљен простор Веселичића куће за приватну кафану. Како је закуп од годину дана прерастао у дугогодишњи, по цени најпре од евра, иако је једна кинеска компанија нудила 5 евра по квадрату, а потом 56 евра за месец дана. Како је „партијска“ умешност допринела да уместо да простор користи Туристичка организација за шта су издвојена велика средства на адаптацији и поправци кровне конструкције, највећи део била приватна кафана за коју, испоставиће се, није ни плаћан закуп иако су то директна буџетска средства. Дакле, како сазнасмо, ни тако мизерна кирија није плаћана, а шта се дешавало са пореском контролом и ко је све то у фиоке метао?! Било је ту и питања око бајрамских приредби и божићних турнира, али и колико се намерава кадрова ново запослити и метнути у туризам. Да ли су сви профила социјалног радника који уместо у Центар за социјални рад, где му је место, налази ухлебљење у туристичкој организацији иако је у прошлом мандату као члан Општинског већа, што му је било и прво запослење, пратио ову област за коју је квалификован. Потезало се и за поштење појединаца. И вертикално и хоризонтално. Ишло се и по „породичним стаблима“ тамо негде до курајбера али се ту нагло и прекинуло праћење „поштења“. Понеко запитао и какве су то ставке у финанијском плану везане за „специјализоване услуге“, силни трошкови за штампање (чега), а само 30.000 динара за медијску промоцију која је управо у туризму главна ставка? Али да ли ће коначно ова зграда бити претворена у модерни туристички објекат са примереним садржајима, сувенирницом, неким кутком који ће презентовати ову општину на савремен начин, како се то чини у суседству- нико не рече ни речи. Само „рубље“ из фиока се претресе. Малко и „закандиса“ али да ли ће се и прати речено рубље или само беше проветравање, за сада је јавности нерастумачено остало.

О раду Дома здравља чуле су се само похвале. Посебно за организацију коју је понудио в.д директора др Сеад Поровић. Његов ангажман да се активирају на прави начин одавно закључане сеоске амбуланте, где је то још могуће и где нису сасвим руиниране, наишао је на комплименте и не само комлименте јер је сеоском становништву, махом старачком,то од пресудног значаја, пошто уз лекара иде и покретна апотека, тако да се одмах снабдевају и лековима. Непроцењиво за околности у нашим селима, посебно планинским као што су Камена Гора, Јабука и Бабине, а која су удаљена од центра и медицинских установа. Како је рекао доктор Поровић очекује се и нова трансформација здравствених установа и вероватно ће бити формирани медицински центри у Пријепољу, Прибоју и Ужицу.

На крају радног дана, свих једанаест размотрених тачака је усвојено.

Индира Хаџагић

  

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Bajramske čestitke

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2020
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4896745
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
2659
3883
12687
120416
123834
4896745

Vaš IP: 18.208.132.33
2020-05-28 19:46