Интервју: Зоран Деспотовић, члан Општинског већа СЕЛО НАМ ДАЈЕ НОВИ ОПТИМИЗАМ

  29 Mart 2016

„После 22 године бављења политиком ушао сам у локалну власт и тако добио први пут позицију да дам свој допринос. Утисци са терена ми говоре да је село почело да живи, а само пре неколико година деловало је да села више и нема“

Као члан Општинског већа Зоран Деспотовић је у протеклом мандату био у обавези да се бави питањима пољопривреде. Како оцењује стање у пољоприврди?

-Пољопривреда је код нас била замрла, села опустела, млади су одлазили и нису имали намеру да се враћају на село. Јасно је да ако не ставимо акценат на пољопривреду и изградњу путева, за десетак година имаћемо празна села. А капацитети и могућности постоје.

Где их Ви видите?

-Определили смо се да субвенционишемо пољопривреду у до сада највећем проценту и то је резултат аналитичког и стручног приступа овој области, што је до сада било у мањој мери. Урадили смо стратегију за неке пољопривредне гране, пре свега малинарство и воћарство је грана која ће у будућности дати одличне резултате.

Па, ипак, годинама је акценат стављан на сточарство, што се темељило на чињеници да је ово брдско-планинско подручје. Шта се десило са сточарством?

-Пре само 10 година имали смо и по 14.000 грла крупне стоке, 30.000 ситне. Сада је то преполовљено. Разлог је гашење села. Они који су остали имају једно или два грла за своје потребе. Села удаљена, улагања мала и то нас је довело до ове ситуације.

Очигледно је овај крај доживео прави дебакл у тако виталној области. Шта се може урадити?

-Мислим да смо се од 2012. као локална власт обиљно позабавили свим проблемима који тиште нашег сељака. Кренули смо са јавним позивом за набавку 60 приплодних јуница. На жалост, ни 2013. ни 2014. није било никога у држави ко би нам дао гаранције да се овај посао може реализовати. То је била вредност од 16 милиона динара. Сад можемо рећи да је то и слика односа државе према пољопривреди. Зато смо средства преусмерили на развој воћарства, али стимулисали смо и сточаре кроз доделу средстава за музилице, лактофризе, организовали смо семинаре, изложбе стоке, имамо сајам у Бродареву, наши пољопривредници су одлазили на велике сајмове. Искористили смо све могућности које су нам дате као општини да би стимулисали пољопривреду.

За три и по године колико је уложено у пољопривреду?

-Буџетом је 2013. било планирано 37 милиона, 2014.године уложена су 22 милиона, а 2015. тај износ је био 23 милиона динара. То нису мала средства у односу на укупни буџет и мислим да ће тај проценат расти. Немам ништа против културе и спорта, али мислим да у тим областима нису успостављени јасни критеријуми за доделу средстава и да би било простора да се још који проценат из ових области преусмери за пољопривреду. Ми имамо 4000 регистрованих пољопривредних домаћинстава. То је у односу на пре само 5 година за 50 одсто више. Дакле, препознали смо значај пољопривреде као развојне шансе. За Пријепоље је то, очигледно и последња шанса. То најбоље илуструју подаци везани за малинарство. Малина је засађена на 530 хектара. Са 1200 тона пре само три године, дошли смо до 3250 тона, а приход је са 1,800.000 евра порастао на 5.550.000 евра.Процена за ову годину је род од 3500 тона, а за наредну чак 5500 тона. Утисци са терена ми говоре да је село почело да живи, а само пре неколико година деловало је да села више и нема. То што се види на терену даје нови оптимизам.

Ипак, на седницама Скупштине општине доста се говорило о злоупотребама, односно да су средства за подстицај дељена партијским колегама и родбини. Покренути су и неки судски поступци. Ако је тога било, ко је крив,имате ли личну одговорност?

- Расписали смо јавни позив за субвенције који је био отворен за све који испуњавају услове. Ми се као комисија нисмо бавили социјалним статусом кандидата јер би то била дискриминација. Можда смо на почетку лутали док нисмо утврдили критеријуме али сви који су добили средства прошли су две комисије и Општинско веће. Ја сам и на седницама Скупштине општине демантовао разне инсинуације. Друго је питање да ли је етички да се јави за средства неко ко има могућности да сам набави машине или коме то није примарна делатност.

Спомињао се и Ваш отац.

-И мој отац је, иако пензионер, имао право да се јави за средства јер ја, као његов син, обрађујем земљу и укосим 1000 бала сена. Мој отац је добио косачицу вредно 108.000 динара. Имало је људи на већим функцијама, па су им жене добијале по 200.000 динара за развој женског агро бизниса. Опет, кажем, можда је то морална категорија, али не можете искључити право најближих сродника да се јаве на конкурсе.

Како би сте оценили рад Општинског већа?

-Имали смо јединствен став кад је реч о пољопривреди. Изузетна сарадња је била и са Службом за пољопривреду која на жалост има само два пољопривредна инжењера и о томе треба озбиљно да размислимо, да се формира квалитетна служба која би пратила развој ове гране на свим нивоима. Ово двоје људи заист чини велике напоре да постигне све што се тражи, имали су и иницијативу и то је служба за пример.

Како би сте оценили сопствени рад?

-После 22 године бављења политиком ушао сам у локалну власт и тако добио први пут позицију да мој рад постане видљив. Сад знам да је једно бити у опозицији, а друго у власти јер то тражи велику одговорност. Мислим да сам дао допринос, јер сам кроз мој посао којим се бавим 25 година, као ветеринарски техничар, стекао искуства и видео проблеме села, тако да сам могао да дајем и примедбе и сугестије. Показало се да није битна политичка различитост кад су нам заједнички проблеми које треба да решавамо заједно.

Индира Хаџагић

(Опширније у штампаном издању "Полимља", петак, 1.април)

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

Oktobar 2018
NPUSČPS
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

2523299
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3044
2240
5284
44901
87180
2523299

Vaš IP: 54.161.100.24
2018-10-16 12:50