NAŠA SIM PRIČA

  02 oktobar 2020

Zdravo, ja sam Edin Mehović.

Kapiten sam odbojkaške ekipe iz Prijepolja koja je učestvovala na Dunav osiguranje Sportskim igrama mladih Srbija.

Sve je počelo u Priboju gde smo našim pobedama izborili plasman na državno finale koje je po tradiciji trebalo da se održi u Beogradu u julu, ali zbog epidemiološke situacije sve to je odloženo, do septembra u Brzeću. Došao je i 25. septembar, dan kada smo krenuli iz Prijepolja, ali umesto sa 8, mi smo pošli sa 7 igrača. Ekipu su sačinjavali Deni i Emil Kučević, Veljko Tomšević, Lazar Divac, Novak Dadić, Pavle Budraković i ja. Naš osmi igrač je bio moj brat Zijad Mehović koji nije mogao da ide sa nama zato što je bio pozvan na pripreme užeg sastava pionira reprezenaticije Srbije. Krenuli smo tamo da se zabavimo, da se družimo, da nam bude lepo i bez ikakve ambicije za osvanje neke medalje jer znamo da tamo dolazi sedam odbojkaških klubova koji imaju trenere, doktore i treniraju najmanje pet puta nedeljno.A mi smo krenuli bez trenera, o doktoru nismo ni razmisljali, sa tri igrača koja treniraju „sami sa sobom“ i četiri druga iz kraja.

Dan kasnije bila je naša prva utakmica koju igramo protiv OK Srem SM. Kad kažem „prva“ ne mislim samo da nam je to prva utakmica na takmičenju, nego da nam je to prva utakmica koju uopšte igramo zajedno, a nekima i prvo prebacivanje lopte preko mreže. Ulazimo u utakmicu nasmejani, navijamo jedni za druge i dobijamo prvi set sa razultatom 25:13.U sledećem setu rezultat je 23:11 za protivnike i ja kažem mojoj ekipi:“Samo opušteno, nema veze“. Mi stignemo SM do 24:23 za njih, ali ipak izgubimo. Igramo treći set do 15 i dobijamo ih bez problema, bez trenera da nam pomogne savetima. Baš taj nedostatak trenera je mogao da nas košta diskvalifikacije jer su nam sudije rekle da bez trenera ne možemo igrati. Pozovem trenera ženskog OK Trendtexa našeg Denijala Mezlidžića i on me uputi na Filipa Komaricu, jednog od kordinatora SIM-a. Kad sam objasnio situaciju, u roku od minut gospodin Komarica je došao u salu i rekao sudijama da će on da bude naš trener. Mi posle utakimice i cele sitacije oduševljeni, nikad srećniji. Sledeća utamica je polufinale protiv OK Surdulica. Mislili smo: „Slabiji su od prošle ekipe, lagano ćemo ih pobediti“. I ušli smo u utakmicu opušteno i izgubili je, ali znate šta? Nismo bili tužni jer su nam kroz glavu prolazilo da smo mogli da budemo diskvalifikovani, da sad već tek drugi put igramo zajedno, da igramo protiv klubova...Sledeća utakmica je drugo polufinale OK Novi Pazar protiv OK AS Beograd. Finale pre finale, najlepša odbojka na turniru. Mi znamo da onaj ko izgubi igra protiv nas za treće mesto.Već ta činjenica nam je dovoljno neverovatna. Utakmica se završava sa trećim setom rezultatom 15:13 za Beograd. Znamo da nemamo neke šanse i ja tada zajedno sa trenerom Filipom na klupi govorim:“Ovu utakmicu igrajte za dušu“.Utakmica je počela. Od Novog Pazara gubimo prvi set 23:17, ali stižemo do 24:23. Tada dizač Novog Pazara pravi grešku i nosi loptu što je prekršaj i taj poen treba da bude naš ali sudije misle drugačije i poklanjaju poen Pazaru i oni dobijaju prvi set. Mnogi bi posle ovoga bili tužni ili bi odustali, ali mi nismo takvi. I dalje ne skidamo osmeh sa lica, necemo da izgubimo utakmicu jer vidimo i ako su jači po statistikama, mi smo jači u srcu i nedamo se. Pa tako drugi set izjednačujemo na 24:24 i igramo na razliku. U tom setu spasili smo 5 meč lopti za Novi Pazar. Pobedili smo drugi set sa rezultatom 32:30. Pre početka trećeg seta smo rekli jedni drugima da igramo onu našu igru. Što znači da igramo sa zadovoljstvom, bez svadje i da bodrimo jedan drugog, pa šta god da bude. Igra se treći set, odlučujući. Pazar počinje set vodjstvom od 5:1 što je u „taj brejku“ veoma loše, ali uspevamo da se vratimo. Opet igramo na razliku 14:14, ali ovoga puta smo mi ti koji imamo glavnu ulogu i oni koji imaju meč lopte i pobedjujemo sa rezultatom 17:15. Meni tada prolazi kroz glavu:prvi put igramo zajedno, nismo imali trenera, mogli smo da budemo diskvalifikovani, dobili smo trenera Filipa Komaricu kojeg ćemo zauvek pamtiti, samo nas trojica treniramo odbojku, neki prvi put igraju i opet smo došli do toga da pobedimo takav vrhunski klub kao što je Novi Pazar i osvojimo treće mesto.To je bronza koju nikad nećemo zaboraviti ni mi, a kordinatori, doktori ,obezbedjenje, sudije -svi su rekli da smo ostavili najveći utisak. I presednica Dunav osiguranje Sportskih igra mladih Srbija Ivana Jovanović je bila oduševljena time što smo mi uradili. Filip Komarica je rekao:“Ništa bez vas“! A mi kažemo:"Ovoga ničeg ne bi bilo bez Filipa"!

Nasa SIM prica 1

ANTRFILE:

Sportske igre mladih najveća su sportska manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva.

Već 24. godinu, osnovcima i srednjoškolcima iz Republike Hrvatske, 10. godina iz Bosne i Hercegovine i 7. godina iz Republike Srbije omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Cilj Sportskih igara mladih je okupljanje što većeg broja dece i mladih kako bi oni na kojima svet ostaje, druženjem kroz sport i zabavu, zajedno sa mladima iz regiona razvijali svoje društvene vrednosti. Ovo nije obično takmičenje, već spajanje dece regiona.

(Sportske igre mladih)

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Polimlje 2021 FTN 300x300

Novogodišnje čestitke

Marketing

petar pan markica

panama markica 1

visus markica

soni markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

januar 2021
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

5974102
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1481
6458
33204
89880
162833
5974102

Vaš IP: 3.239.40.250
2021-01-17 09:54