ПОЛИМЉЕ ЈЕДАН ДАН У ДОМУ АНИЧИЋА У ГРОНЧАРЕВУ: ПУНА КУЋА ЗА ПУНО СРЦЕ

  28 april 2016
А о новинарској бележници да и не говоримо. Овде нема шта нема, али оно што је незаборавно јесте дечја граја на сваком кораку имања од 80 хектара(!) у Грончареву,
на 1370 метара надморске висине! Зашто су Маркови синови Јосиф и Веселин оставили школовање у Крагујевцу и шумарски позив у Пријепољу и, прихватајући се тешка
рада, са оцем Марком и уз помоћ стрица Нићифора, створили огледно имање за цео овај крај.

- Све ово што се види од Чира па до Кабље Главе и Фијуља је имање Аничића. У једном комаду 80 хектара ораница, пашњака и шуме. А изнад свега тог богатства је ова дечја галама што долази из сваког ћошка куће. Видели сте и сами малопре како су Јосифова деца која станују у Пријепољу јер доле иду у основну школу, полетела у загрљај Веселиновој која су још овде. И тако сваки пут. Богу хвала, са мном је шесторо унучади а и седмо је на путу. Слажу се као и њихови родитељи Јосиф и Веселин и Љиљана и Снежана и као родитељи њихових родитеља. А да није мој брат Нићифор уз нас, не би ово овако изгледало... Слога је темељ куће Аничића. Била и биће, акобогда!

...Овде је стала сва мудрост и комплетна рецептура „чуда испод Јадовника“, како се најчешће јавности представља дом Аничића. Слога, међусобно поштовање, рад и посвећеност домаћинству. Ипак, иза свега је Нићифорова домаћинска визија и подршка, морална и финансијска, увек кад је затребало.

Кућа Аничића у Грончареву са Фијуља изгледа као солидан мотел у Алпима. Илузију „приземљују“ две заставе на јарболу, под кровом: Србије и Друштва српских домаћина! Имање за пример, прича која следи - пример за пример:

- Овде је данас 16 крава, 11 јуница међу којима и „швабица“ из недавне донације, 4 бика, 120 оваца, 60 јагњади, 20 коза, 8 коња...И нас дванаест који се будимо у шест сваког јутра и са послом завршавамо са првим мраком. Тако сваки дан у сваком месецу. Стигнемо, наравно, да испоштујемо празнике и обичаје, наше и родбинске и пријатељске, али се организујемо тако да стадо и послови не трпе. Сваког дана одавде изађе најмање 30 килограма пуномасног сира, годишње најмање 12 тона оде за Београд где имамо уходану продајну мрежу. Испоручимо десетак тона меса а све друго што видите да је посејано или посађено у родној земљи је за потребе нашег домаћинства, прича глава породице 69-годишњи Марко Аничић.

mmm1 anicici slika 2 IMG 0170

Да би се таква производња сира и меса одржавала и у дугим зимама, ваља укосити и сместити под кровове пространих штала између 9 и 10 вагона сена. На лаганији језик бројки преведено, око хиљаду товара балиране јадовничке траве!

- Посејали смо овде шест хектара зоби за сточну исхрану, показује Јосиф Аничић док се џипом (дар стрица Нићифора) возимо на 1600 метара високе пашњаке на Јадовнику, да видимо овце и попричамо са јединим професионалним чобанином у пријепољској општини који за месечну плату чува овце код Аничића. Сијемо кромпир, поврће а засадили смо и неке врсте воћки којима не смета оволика висина. Видећемо шта ће од тога бити.

Јосиф је старији Марков и Малинин син. Завршио је гимназију у Крагујевцу, млађи Веселин је једно време био шумар. Кад је требало да се одлучи за студије, иако је отац већ саградио двоспратну кућу у Крагујевцу, Јосиф се вратио у Грончарево! Почела је криза, стала је Застава а са њом и цела Шумадија. Веселин је после десет година чувања шума напустио посао и вратио се да чува своје овце и своју шуму.

mmm1 anicici slika 3 IMG 0180

- Важно је да се неке крупне одлуке доносе уз сагласност породице. Породица је у овом времену остала једини сигуран стуб и уточиште. Договорили смо се да је боље да копамо своју земљу и градимо своје куће него да то исто радимо по белом свету за туђи рачун и мизерну дневницу, прича Јосиф. О свему се у нашој породици разговара, о свему сви одлучујемо а радимо онако како домаћин каже. То је наша варијанта демократије. Ово што видите око нас показује њене резултате. Све друго је само ствар амбиција и циљева и спремности да се они достигну.

Три трактора „дуплака“, четири косачице, две тракторске и две ручне, балирка, плугови, дрљаче, фрезе...део су машинског парка породице Аничић. Ту је стриц односно брат Нићифор посебно желео да инвестира јер је механизација предуслов за озбиљно бављење пољопривредом. Мотика, ручна коса, виле и ашови овде су готово музејски експонати.

О чему год да почне причу, Марко Аничић најпре помиње брата Нићифора. Код њега постоји само „напред“. И опет – „напред“, каже Марко и, док нам показује одмакле радове на новој штали, додаје да се она гради по његовим упутствима и уз издашну финансијску помоћ.

mmm1 anicici slika 1 IMG 0161

- Градимо шталу какве се у развијеним крајевима одавно граде. Краве у њима неће бити везане већ ће им бити на вољу да ли ће да ходају или одмарају на други начин. Постојеће штала дуга је 22 метра и широка 12, а овај део који дограђујемо иде још 32 метра у дужину плус анекс од 8 метара „на Г“. Све у свему око 500 квадрата новог простора.  

Излишно је било питати Аничиће може ли да се живи од пољопривреде. Сада, на овом нивоу, више је него очито да може. Ипак...

- Без издашне подршке коју смо имали од стрица, у овој држави се тешко све ово може стећи радом. Е, сад, држава би требала да прискочи у помоћ онима који хоће а немају средства или немају стрица у Јужноафричкој Републици. Међутим, као и готово све друго у последње време, и подстицаји за развој пољопривреде овде имају више социјални него развојни карактер, прича Јосиф. Ако се подели 3 хиљаде донација од по 100 евра, то са аспекта улагања никоме не значи ништа, али ако се 300 хиљада евра расподели на 300 или 30 одабраних...па тако једно 30 година, онда сви добију колико им треба да постану значајни произвођачи. Проблем је што само ваља бити стрпљив и имати осећај за реалност!

mmm1 anicici slika 4 IMG 9676

Марко Аничић, глава породице, је стари сеоски активиста. Док је био председник месне заједнице Страњани и док су била „она“ времена, прокопан је тврд и широк пут до Грончарева дуг око 11 километара. Такође и сличан, „кружни“, преко Шанца. Тада је, вели Марко, на један динар наших пара држава давала девет. Кад је то стало, стали су и радови. Сад су очи, опет, упрте у Нићифора. Обећао је асфалт до Грончарева, а кад он обећа...Само је питање времена.

У економски а и свеколико тешким временима, није мала ствар некоме поверити сав потенцијални приход овако бројног и овако вредног домаћинства. Пласман сира и меса је такође посао у који се улази договором.

- Са сиром немамо никаквих проблема. Готово комплетна производња иде уходаним и сигурним путем на београдско тржиште. Наплата је поуздана и у договореној динамици. Телад и јунад су такође тражена и цена је солидна, наплата исто тако. Проблем је са јагњадима и ту се, за сада, некако сналазимо. Мада, поштено речено, годинама је откупна цена два евра што је испод свих економских рачуница. И још кад такву робу на вересију морате дати непознатом купцу из Сјенице, рецимо, побелим док не стигне новац. До сада није било већих комликација, али 100 јагњади вреди десетак хиљада евра. Много разлога за секирање, прича Марко.

Завршна слика: У Марков дом у Грончареву из Гробница стижу Вулетићи, зет Миланко и ћерка Петрана са синовима. И опет исто као на почетку приче: загрљаји, пољупци...као да се нису годинама срели. А нема недеље у којој нису заједно, овде или доле.

- Само док ово траје, биће берићета. Док се са задовољством иде у шталу, на њиву или пашњак. И седа за софру.

...Горе још 300 метара височије, 120 оваца, 20 коза, 60 јагњади, керови „пулини“ и ваљда једини професионални чобанин у овом крају прате погледима „џип“ који изненадне госте враћа доле у село. И још даље...

Али, то је тема за другу причу.

М.М.Мутабџија

(“Полимље“, 7. јул 2012.)

 

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3855557
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
383
6276
383
68341
92211
3855557

Vaš IP: 18.208.159.25
2019-10-14 00:26