IZ VRŠCA BICIKLOM U HISARDŽIK I KAJEVIĆE

  06 maj 2016

Olimpijac Damir Fejzić, koga s pravom „svojataju“ i Hisardžik i Velika Župa, gost „Polimlja“Toliko ljubavi prema Prijepolju teško je naći i kod onih koji su ovde rodjeni. I da sam uzeo zlato na Olimpijadi, uradio bih isto: seo na bicikl i došao u zavičaj mojih roditelja, priča za „Polimlje“ jedan od najtalentovanijih sportista Srbije.

Na Olimpijske igre sa 18 godina odlaze plivači, gimnastičari i ... izuzetni talenti u nekom drugom olimpijskom sportu. Damir Fejzić, tekvondo reprezentativac Srbije, bio je učesnik nedavno završene Olimpijade u Londonu! Uspešan učesnik, svakako. Čak ni medalja nije bila daleko, ali o tome tek pošto Vam, poštovani čitaoče, kažem zašto ova priča u Vašem listu!

Negde desetak dana po završetku Olimpijskih igara Damir Fejzić se pojavio u Prijepolju. Došao je, kaže, na redovni letnji susret sa porodicama svojih roditelja, rodjenih Prijepoljaca, oca Esada (Fejzića) iz Hisardžika  i majke Mersije (Kajević) iz Velike Župe!

Bez pompe, bez javnosti, tiho i skromno kakav je i ovaj osamnaestogodišnji sportista medjunarodnog razreda, što je prvi stepenik do najvećeg – zaslužni sportista Srbije(!!!) pojavio se kod tetke Azre i tetka Safeta Fetahovića. Da prenoći posle dva dana vožnje biciklom iz Vršca!

- O, pa ja to radim svake godine. Obavezno dolazim u posetu rodjacima u Hisardžiku, Kajevićima i ovde u Lukama. To mi je zadovoljstvo koje ne propuštam, reče tek toliko da odagna zapitanost Vašeg reportera.

Sa Olimpijade, u jeku slave koju je sport kome pripada zaslužio u Londonu, a i sam je delimično tome doprineo, Damir je seo na bicikl i krenuo u posetu 400 kilometara dalekoj rodbini! Da ne poverujete...

mmm1 1 damir slika 3 IMG 0604

- Ja sam rodjen u Vršcu, tamo odrastam, idem u školu, treniram, uz tekvodno sam već obišao pola sveta, ali ovde se jako lepo osećam. Valjda zato i dolazim.

Damirovi roditelji su stalno nastanjeni u Vršcu još od pre tridesetak godina. Otac Esad je potpukovnik Vojske Srbije, nedavno je penzionisan. Majka Mersija, medicinska sestra na Neuropsihijatrijskom odeljenju tamošnje Bolnice. Imaju i dve godine starijeg sina Esmera, studenta druge godine na Vojnomedicinskog akademiji u Beogradu.

- Roditelji su nam razvili taj osećaj pripadnosti, osećaj da smo porodica i da se to mora negovati i razvijati. Ja samo radim na tome i ne vidim ništa neobično što sam, umesto da uživam u nekakvoj slavi i tome sličnom, došao ovamo da provedem nekoliko dana, obidjem lepe predele, vidim rodbinu, sretnem prijatelje koji imam i ovde.

Dakle, Damir je krenuo u subotu, 18. avgusta biciklom iz Vršca. Prenoćio je u Čačku i sutradan, na prvi dan Bajrama, što kako nam je rekao nije slučajno, stigao u Prijepolje. Sa oduševljenjem je prihvatio da govori za „Polimlje“. Otvoren, neposredan a iskusan u susretima sa medijskim poslenicima, odgovorio je na sva naša pitanja. Čak i na „zajedljivo“ da li bi pevao „Bože pravde“ da je stao na pobedničko postolje.

- Da ja stanem na „broj 1“, pa ko ne veruje neka proveri. A trebalo je samo malo sreće i objektivnosti kod sudije da prodjem njihovog takmičara (Britanac  Martin Stamper) na čijoj je strani bilo 20 hiljada gledalaca. Već bih tada imao bronzu a dobio bih krila i ne bih se zaustavio do pobedničkog postolja. Znam to, znam sebe, priča Damir.

Ovako...

- Ovako sam ostao na prvom stepeniku do onog gde se dobijaju medalje. Znate i u tekvondu se dele dve bronze a meni je trebala samo ta pobeda protiv Stampera. U stvtari, trebala su mi ona tri poena za udarac u glavu umesto jednog, kako je presudio sudija koji je „video“ da je moj udarac završio „milimetar niže“!!! Jer kad si u prednosti, ti se „pitaš“, odredjuješ malo defanzivnu, oprezniju taktiku. Ovako, kad gubiš, srljaš, lakše pogrešiš...

Damir je u ovom sportu od svoje šeste godine, već je sedmostruki uzastopni prvak Srbije u raznim kategorijama uzrasta, naravno i seniorski sa specijalnom lekarskom dozvolom. A na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Kazanju u Rusiji malo mu je bila norma za London koju je ispunio plasmanom u finale, već je na tom turniru uzeo zlatnu medalju. Za svaki slučaj. Time je postao tek drugi sportista iz Vršca na Olimpijskim igrama, pre njega učinio je to davne 1952. godine gimnastičar Sreta Stefanović!

- Ma jednostavno, sjajan je osećaj biti na Olimpijadi. Sve je tu, sazveždje svetskih asova u svakom sportu. Najbolji u svemu na svetu su tu. Čak je i publika probrana po istom kriterijumu. Znate, nema na Olimpijadi ni “fanova” ni zvižduka protivniku. Svom takmičaru se peva, protivničkom se – aplaudira. To je, čak i kad izgubite, fantastično. A ja sam u Londonu osetio i draž pobede (u prvom kolu protiv Santosa Lopeza rezultatom 5:3) i gorčinu poraza (Britanac  Martin Stamper pobedio je sa 8:3).

Šta će tekvondo reprezentativcu, uz to i olimpijcu – bicikl?

- Imate pravo jer je sa sportskog aspekta vožnja bicikla potpuno nepotrebna. Po mišiće koji moraju biti maksimalno razgibani, bicikl je malo i štetan. Medjutim, ovim ja dajem sebi odušak. Volim biciklizam, mada volim i niz drugih sprotova. Ali, upražnjavam, uz tekvondo, tek njih nekoliko. Biciklizam je u najužem krugu obožavanih. Uostalom, iz Prijepolja nastavljam biciklom do Bara. Odozdo...pa videću. Možda se i vratim nekim drugim prevozom, kaže uz osmeh.

Damir je sa osamnaest godina već dvostruki „bronzani“ na evropskoj sceni, u seniorskoj i u konkurenciji takmičara do 21 godine uzrasta! Uz to ima osvojen „Korea open“ što je nešto kao „US open“ kod tenisera, treći je bio na „Iran openu“...

mmm1 damir slika 2 1111fejzic

- Tekvondo nije sport za kojim mase „padaju“, mada sam osetio šta je biti u žiži interesovanja javnosti. Znate, kad sam se kvalifikovao za Olimpijadu, osvanuo sam na svim bilbordima u Vršcu. To me onako „drmnulo“. Mada sam tog dana otišao u školu na redovnu nastavu. Moralo se.

Damir je ove godine maturant Tehničke škole u Vršcu. Završava, narednog maja, srednju školu (mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje) a već ima Olimpijske igre iza sebe!

Milica Mandić je obasjala ne samo svoju već i karijeru ostalih tekvondo boraca?

- Jeste. Ovo je fantastično što je ona napravila. I, znate, mislim da će u Rio de Žaneiru za četiri godine Srbija biti velesila. Ja ću na pobedničko postolje, ali neću biti jedini tekvondo reprezentativac Srbije sa medaljom. Videćete, samo da nas prati sreća da se ne povredimo i da u Brazilu ne bude mnogo „domaćih“ sudija.

Damir Fejzić, mimo očekivanja, ne izgovara fraze tipične za osamnaestogodišnjake. Govori malo, ali to što kaže – zvuči kao da pričate sa tridesetogodišnjakom. Porodica je uvek iza njega, kaže, tu ima maksimalnu podršku. Zbog njih ima posebnu obavezu da istraje. Do vrha! A onda...

- Onda me eto ponovo u Hisardžik. Možda ne baš na biciklu, ali svakako dolazim. Kao i svakog leta!!!

M.M.Mutabdžija

(List „Polimlje“, septembar 2012)

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

oktobar 2019
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3855796
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
622
6276
622
68580
92211
3855796

Vaš IP: 18.208.159.25
2019-10-14 00:59