ЧОБАНСКИ ПОСАО ДУШАНА ДРОБЊАКА: СВЕ ЈЕ ОВДЕ ДОБРО, ОСИМ САМОЋЕ...

  26 maj 2016

Беше ми досадило да по гатерима гурам балване за ситне паре, а Аничићи тражили чобанина. Јавим се на оглас, уредно и како ваља...кад, они ме приме... И тако, ево трећу годину са овцама обилазим Јадовник. За солидну редовну плату. Чим сам још ту, значи да сам задовољан

Душан Дробњак је један из колоне отпуштених ...“сваком на путу“ ...текстилних радника у Пријепољу. Радио је петнаестак година у „Ирису“, а онда је, као и стотине његових колега, морао у ред за социјалу. Мало на Заводу, али се и то истопило. Морало се нешто радити, макар да се некако преживи.

- Беше ми досадило да по гатерима гурам балване за ситне паре. Држао сам се обичаја да се са једног посла распитујем за бољи. Тек, беху Аничићи расписали оглас за – чобанина! Седнем, велим себи, што да не Душане. Чувати овце код добрих људи и добрих домаћина, шта би ти фалило!?

Тако је Душан „преломио“. Код куће у Раишњеви два сина, незапослени а одрасли, супруга сличне „радничке судбине“ као и он, осим што је статус „вишак“ добила у Текстилном комбинату.

- Јавим се на оглас, уредно и како ваља. Велим, да покушам, можда се нико други и не јави, младеж је избирљива, старији су заборавили како је чувати овце...Кад оно, примише ме. После сам чуо да је било 15-так пријава, али су Аничићи, после обављених разговора, одабрали баш мене. Фала им на томе...

Тако се Душан запутио, пре три године, ка имању Марка Аничића и синова му Јосифа и Веселина. У Грончарево, на имање од 80 хектара и стаду са око 150 оваца и 20-так коза. Пронашли смо га на „врх Јадовника“, стотинак метара испод Катунића, званично највише тачке у општини Пријепоље (1733 метра). Једини професионални чобанин у општини Пријепоље примио нас је, заиста, на „виском нивоу“:

- Овде је, кажу писменији од мене, нешто мало преко 1600 метара надморске висине. Кад је леп дан, а данас је баш такав, види се на десетине километара около. Ено га Сутиван, предграђе Бијелог Поља, оно тамо је Катунић, заклонио поглед на ту страну. 'Вамо, на ову страну је сјеничка општина, доље испод Бродарево, мало ниже Пријепоље. А ово су моје овце, моја кобила и два пса „пулина“. То сам задужио као средство рада и „радну опрему“ код мојих домаћина, шали се Душан.

Душанови послодавци немају, за сада, озбиљнијих замерки на његов рад. Вредан и одговоран, заслужио је и њихово поштовање. И пажњу. Плаћају га 200 евра месечно, плус стан, плус храна, дуван и пиће, ту је одећа и обућа па и превоз до куће и назад, кад му затреба.

А Душан самује на планини. То му је најтеже, вели.

- По читав дан разговарам са керовима, банатским овчарским псима. Около, километрима нигде живе душе, једно Војко Новаковић чува краве и тамо, иза брда има један Мићо Чпајак. И ја. Да нам је да бар неко наиђе да прозборимо по коју. Овако, од зоре до мрака, овце, козе, кобила, моју верни „пулини“ и ...ја!

Док прича о керовима, чини то са приметним одушевљењем. Вели да није њих, много би било теже. Овако, а демонстрирао је то кад смо замолили да сакупи стадо да га фотографишемо, за трен ока, на моју команду, прикупе овце и козе. Збиља, тако и би: док дланом о длан, расуто стадо беше постављено на дохват Душановог чобанског штапа.

mmm1 cobanin slika 2 IMG 0204

А да се разбије, ипак, монотонија планине, потрду се се, истина ретко, увек гладни и опасни...вукови.

- Сретао сам се неколико пута са њима. Није баш пријатно, али „пулини“ ми помогну да сакупим овце. Онда бацим по неку петарду у правцу вука, па ако „не упали“, потегнем пушку. Да га уплашим. До сада сам имао успеха у одбрани стада, нисам имао неке штете. Понекад неку одлуталу овцу окрваве, али се све то поднесе.

Душан има пун радни дан. Са послодавцима има успостављен добар однос у коме се зна ко је ко, али и цени његово достојанство и приватност. За софром увек има места за њега, како обичних дана тако и за време породичних славља. Нисам никад приметио да ме посматрају као најамника, но као човека који једнако брине о њиховом имању као и они, вели Душан.

mmm1 cobanin slika 3 IMG 0208

„Бацисмо“ још по један „разговор“.

- У самоћи човек очас попуши кутију цигарета а данас, ко да сам знао да ће неко наићи, некако ми се брзо кутија „истањила“, шали се Душан. Самоћу, каже, лечи успоменама. Но, мало-мало, баци поглед према камењару иза кога, можда, вреба гладна звер. И упуђује „пулине“ да врате овце које сочна јадовничка трава своји мирисом лако одвуче међу ретко жбуње где су лак плен.

Керове је тако навикао на послушност да се његови послодавци тешко сналазе у данима кад Душан има кућних обавеза у Раишњеву.

- Једном сам заменио Душана док је био на слави. Нека се магла спустила, она густа јадовничка, не видиш пет метара даље од себе. Идеално време за вукове, прича Јосиф. Керови се скупили и не маре за моје команде. Покушавам да имитирам Душанов глас, вабим их, гоним да обиграју око стада, али џаба. Само ме гледају. Тек у неко доба, кад се маших торбе са хлебом, они се малко узнемирише. Бацим им по комад хлеба, поједоше и на прву моју команду одоше према стаду. Ни кера више не можеш џабе преварити!

...Јадовничко лето кратко траје. Имали смо срећу да се горе упутимо у једном од врелих јулских дана. Свежина планине, белина црногорских висова на другој страни, велико стадо на бљештавом јулском поподневу, одвежу језик и ћутљивом Душану. Баш смо се испричали, горе на 1600 метара. Уз заједничку мисао да је на овој лепоти потпуно неважно ко чува чије овце. Душан са том мишљу свако јутро креће према Катунићу и свако вече се спушта доље у Грончарево. И, тако, ево три године.

М.М.Мутабџија  

(„Полимље“, септембар 2012.)

Muharem Mutabdzija

Muharem Mutabdzija,

Glavni i odgovorni urednik nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4679793
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1505
7946
1505
27298
151646
4679793

Vaš IP: 3.233.220.21
2020-04-06 09:55