MOJ SVET: Doc.Dr SALI SALIJI-SALLINI, profesor režije i reditelj iz Izmira: VIRUS IZ DOMA REVOLUCIJE

  25 jun 2016

 

Sve velike novine najavile su premijeru dokumentarnog filma „“Rock the Trumpet” u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Autor je turski reditelj. A on je ovdašnji, naš, Sali Saliji. Oduševljen pozivom, zaljubljen trajno u svoja sećanja na Prijepolje, priča mi…

Ja sam rođen u Gostivaru, u Makedoniji 1972.godine, međutim kako ja to obično volim da kažem, samo sam tamo rođen, jer sam imao tek dve godine kada su moji roditelji dosli da žive u Prijepolje i jedan od najbitnijih perioda života prošao mi je u Prijepolju, onaj kada se formira ličnost i kada rešavaš šta si i šta želis biti u životu i što je još bitnije: dovoljno si lud i spreman da se boriš za to šta želiš. Jedan od takvih bitnih momenata vezan je za moje detinjstvo i koncert „Belih andjela“ na platou Doma revolucije. Mene je taj koncert fascinirao masom ljudi koji su bili tu, jačinom zvuka i atmosferom koja je za jednog klinca koji još ni u školu krenuo nije, bila do daske magična. A kad sam posle koncerta dodirnuo električnu gitaru- taj momenat je doveo do toga da sam kao srednjoškolac sa svojim mladjim bratom Rečkom osnovao bend koji se zvao „Deja Vu“. Ima tu još dosta zanimljivih momenata kao npr. sedeti ispred Doma sa Murikom i njegovim društvom, slušati samo šta oni pričaju, šta slušaju i kako se zajebavaju. I, naravno, moram napomenuti da sam uvek uživao reputaciju Klakijevog brata. Od njega sam naučio da slušam najkvalitetniju muziku i dosta toga u životu. Prijepolje je, iako mali grad, imalo tada neki svoj univerzuum i ogroman svet. Ipak, ključni momenat je bio onaj kada je moj tadašnji razredni u srednjoj školi, Šuljaga, na jednom času pitao da li neko želi da bude član Amaterskog pozorišta. To je odredilo moju budućnost. Imao sam priliku da radim sa dva zanimljiva reditelja, Bracom Mladenovićem i Jovanom Bulajićem i bilo mi je jasno da je to to. Da sam to ja i da ću sve učiniti da bih bio u tom svetu. Dakle ,virus koji sam nabacio na daskama Amaterskog pozorišta Doma revolucije je moj bazičan razlog što se bavim ovom profesijom.

A kako je bilo biti sin hafiza u onom vremenu i u maloj sredini?

-U Prijepolje smo došli jer je tamo upućen službeno kao islamski sveštenik sa zvanjem hafiza moj rahmetli babo. I trebalo mu je bogami dosta vremena da tamošnjem narodu objasni da između hodže i hafiza ima velike razlike. On je imao neverovatan glas koji je izgleda nasledio moj najmlađi brat Rašid koji se ozbiljno bavi muzikom i koji će izgleda baš zahvaljujući tom genu za par nedelja imati veliki koncert sa legendarnim Billy Idolom u Skoplju. Nisam tada imao neke probleme vredne pomena što sam „hodžin sin“. Ali su to bila vremena kada je bilo problematično Kosovo, pa se ponekad mogla osetiti tenzija i netrpeljivost jer nisu svi znali da smo mi zapravo Turci. Ali i pored svega toga nemam niti jedno negativno iskustvo koje bih nosio sa sobom i mislim da je baš zbog te sposobnosti tolerancije Prijepolje jedan jako poseban grad. I da je tada baš zbog toga bio drugačiji od nekih susednih gradova.

Kako je odlučio da studira filmsku režiju?

-Bazični razlog je direktno vezan za Prijepolje i Amatersko pozorište ali isto tako i bioskop u Domu revolucije i onaj pre njega, ne mogu se sad setiti imena. Nisam imao odredjene junake, sami filmovi su za mene bili junaci.

O Sarajevu, ratu, režiji, doktoratu i statusu profesora na Univerzitetu u Izmiru.

Svoje studije započeo sam u Sarajevu, na žalost iste godine kada je počeo i rat. Otišao sam u Makedoniju gde su se moji već bili preselili. Odmah sam dobio poziv za vojsku. Pošto sam ja oduvek bio protiv oružja i tih stvari izbegao sam u Nemačku. Tu sam bio neko vreme, pa opet nazad. Cela ta priča me nije odvratila od onog što sam želeo biti. Otišao sam u Tursku, u Izmir, ponovo polagao prijemni. Uspeo sam iz prve da upišem Filmsku režiju na jednom od najstarijih i najboljih Fakulteta Umetnosti u Turskoj, pri Univerzitetu Dokuz Ejlul. Imao sam sreće da je tadašnji akademski kadar na mojoj katedri bio jako dobar, jedan od profesora je studije završio u Engleskoj, drugi u Nemačkoj, dvojica u Francuskoj, a glavni profesor na našoj katedri koji je bio i moj mentor na diplomskim i post diplomskim studijama završio je čuvenu Sorbonu, zajedno sa slavnim rediteljem Kostom Gavrasom. Dakle, potrefio sam školu da bolje nije moglo biti. Diplomirao sam kao student generacije, upisao magistraturu i iste godine počeo da radim kao asistent na svojoj katedri. Na celom mom univerzitetu do dana današnjeg, niko drugi kao strani državljanin nije uspeo da se zaposli kao asistent. Ovo govorim iz razloga da mladima ulijem nadu, da je moguće ostvarivati svoje ciljeve i snove, a ne da kao nešto hvalim sebe. Doktorirao sam pre 7 godina i od tada sam redovan profesor na svojoj katedri sa zvanjem Doc. Dr. Režirao sam jako puno toga, od pozorišnih predstava, kratkih igranih, srednje metražnih, igranih i eksperimentalnih filmova, do muzičkih spotova, reklamnih filmova, dokumentaraca.

Kako je nastao film o Dragačevu i trubi, zašto?

Film "Rock the Trumpet (a movie which doesn't want to be a documentary)" je sniman u periodu od 2011. do 2013. godine. Protagonisti filma su Boža Ilić - Toba (Big Boy) i Zdravko Kljajić - Bebek (Beautiful Little Boy). U filmu se pojavljuju Lazar Ristovski, Miroslav Ilić, Boban Marković, Dejan Petrović, Ekrem Mamutović, Vladimir Đurić, Saša Dragić, prethodni direktor Sabora u Guči i predsednik Opštine Lučani Slobodan Jolović. Projekat je podržao Fond za naučna istraživanja Univerziteta Dokuz Ejlul u Izmiru, jedan od najprestižnijih državnih univerziteta u Turskoj. Film je početkom ove godine prikazan na specijalnoj projekciji u Izmiru, na kojoj je prisustvovao i ambasador Srbije u Turskoj Danilo Vučetić i počasni konzul Srbije u Izmiru, Metin Akdurak. Ovaj film biće deo trilogije koja obuhvata trubu, sevdalinku i tamburicu. To je muzika koja karakteriše ove prostore, a upravo ih ona i ujedinjuje uprkos svemu što se desilo, jer muzika ne poznaje granice.

Pokušao sam napraviti film o Guči kakvog nema. Ispričati o tom fenomenu na način na koji niko do sada nije, povezati stvari koje je nemoguće povezati, preneti poruku. Po mom mišljenju i dosadašnjim reakcijama publike, izgleda da sam uspeo. Ukratko: Guča me je pokrenula zbog sociologije koju nosi u sebi, a ne zbog ludila kojim se stereotipno predstavlja. Moj film nije ograničen samo Gučom, već govori i o raspadu Jugoslavije, snazi muzike itd. Jako sam fasciniran koliko ljudi na ovim prostorima pogrešno poznaje Guču i da su znanja bazirana više na predrasudama i sterotipnim informacijama za koje su najviše krivi oni koji prave tu Guču i promovišu je tako. Jer ludilo koje se forsira kada je Guča u pitanju je isto ludilo koje bilo koji malo veći festival ima, bez obzira na to o kojoj muzici se radi i mislim da forsiranje te priče oko “ludila” moženeko vreme doprineti popularnosti Guče ali isto tako uništiti duh, kulturu i muziku Guče, ono što je čini orginalnom. Film ima podnaslov “film koji ne želi biti dokumentaran “ jer u priči dva rokera u Guči traže trubački orkestar koji će umeti da odsvira jednu stvar od The Rolling Stonesa. Zašto i kako, ostavimo gledaocima da vide.

Prmijera filma u Beogradu, kako su ljudi reagovali, šta je rekla kritika?

Film je premijerno prikazan u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke. Od samog početka sam mislio da film treba da krene iz Srbije (kao za sevdalinku treba iz Bosne ili tamburicu iz Vojvodine) i da je prava i jedina adresa Jugoslovenska kinoteka. Cela ta ideja se dopala i Ambasadoru Turske i Raletu Zelenoviću, direktoru Kinoteke, tako da su oni bili domaćini cele te priče oko premijere. Ja sam jako zadovoljan pre svega brojem posetilaca, a prijatno su me iznenadile ovacije koje su podsećale više na fudbalske, nego na premijeru filma. Mislim da je publika jako dobro osetila iskrenost i duh filma. Jedino što mi smeta je da nisam dobio niti jednu jedinu negativnu kritiku. Sa jedne strane mi je jako drago zbog toga, međutim, pošto sam skeptičan po prirodi ,ne volim homogene stvari i homogena stanja, pa ni mišljenja.

Dalji planovi za prikazivanje filma o trubi?

Film će nedelju dana po prikazivanju u Beogradu, dakle večeras, svečano otvoriti program Festivala mediteranskog filma u Splitu. Imam dosta ponuda za prikazivanje po raznim gradovima Srbije. Koliko sam do sada informisan, biće prikazan u preko 15 zemalja i na više od 20 festivala širom sveta, od Italije Holandije, do Brazila i Australije.

Filmski planovi, podrška, novac i kako je danas snimiti film?

Sem obaveza na projektu sevdalinke, tu je i jedan jako zanimljiv igrani film čija je priča moja, a scenario smo napisali zajedno ja i Djura Mornar. To će biti tursko- makedonsko- srpska koprodukcija, komedija kakva odavno na ovim prostorima nije viđena. Ovo slobodno mogu da kažem jer scenario i ekipa sa kojom radim to obećavaju. U glavnim ulogama će biti Lazar Ristovski i poznati turski glumac Haluk Bilginer koji je na poslednjem Filmskom festivalu u Kanu igrao glavnu ulogu u filmu (Winter Sleep) koji je dobio nagradu za najbolji film. Ovo je možda čak i previše informacija jer film ne postoji dok ga ne vidiš u bioskopu, pošto naći producenta, podršku sponzora, novac za bilo koji film je uvek bio i ostao đavolji posao. Nikada, ni za koga, snimiti film nije bio, niti će biti, lak posao. Filmovi su jako skupa stvar, prave se novcem kojeg nikad nema. Postoje izuzeci ali oni ne menjaju suštinu.

Još bi rekao...

Živeo sam u raznim zemljama i gradovima, sa razno raznim nacijama i ljudima ali nekako se i posle toliko godina najviše osećam kao Prijepoljac. Mislim da se kroz moju priču može lako uočiti i zašto je to tako. A taj osećaj je verujte mi bitniji od bilo kakve krvi, biologije i koristim ovu priliku da od srca pozdravim moje Prijepolje i Prijepoljce, uz nadu da ćemo se uskoro videti na tamošnjoj premijeri filma “Rock the Trumpet”.

Indira Hadžagić

(“Polimlje“, 2014.)

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

kasic markica1

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

april 2020
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

4659785
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3559
3731
16861
7290
151646
4659785

Vaš IP: 3.235.30.155
2020-04-02 22:53