МЕДИЈИ У РАЉАМА ПОЛИТИЧАРА

  02 mart 2016

ЈА ПРЕДСЕДНИК

„Да сам ја директор „Полимља“ или би ми писали како треба или не би било ни вас ни мене...“поручио је, између осталог, Пурић новинарима на последњој седници Скупштине општине и додао, „али пре не би било вас него мене...“Увек када у новинама нема ЊЕГА у неограниченим количинама „Полимље“ је необјективно, информисање грађана лоше а новинари лажу или су пристрасни.

Само кад га спусте у гроб, председник СО Пријепоље, Стеван Пурић, заборавиће и опростити новинарима „Полимља“ што у свечаном, двехиљадитом, броју Листа није објављен интервју са њим на целој страни. Уместо тога појавила се „само“ једна његова изјава, илустрована „само“ једном његовом фотографијом. Због тога, а посебно од тада, за Пурића су новине необјективне и неистините.

Нема прилике коју Пурић не искористи да новинаре подсети на ову велику грешку и истакне да су новинари тада „спрчили председника у новине ко у читуљу“, како се изразио на седници Скупштине општине. Можда су баш због тога и средства која локална власт, власт социјалиста, издваја за ово информативно предузеће све „спрченија“.

                                    ПРИЈЕМ И ГОВОР

Новине су за Пурића необјективне а новинари нису наклоњени локалним властима нити бележе догађаје који афирмишу рад локалних власти. Ово је истакао на последњој седници Скупштине општине. Као илустрација за новинарску необјективност Пурићу је послужио последњи трагични гостунски догађај. На грешну душу новинарску ставља се то што није објављено да је ОН, председник, примио председника бугарског парламента као и то што нигде није објављен ЊЕГОВ говор приликом испраћаја посмртних остатака бугарске десе, испред Дома здравља.

Новине су, међутим, забележиле све што је тада било важно. Да је председник бугарске скупштине посетио место трагедије, положио венце за младост Бугарске, захвалио се спасиоцима на храбрости и хуманости и уручио признања онима који су учествовали у спасавању и збрињавању преживелих. Ипак, пропустили су новинари, сматра Пурић, да кажу најважнију ствар: како је ОН примио председника бугарске скупштине. Као да је бугарског званичника у Пријепоље довела жарка жеља за Пурићем а не догађај трагичан за бугарску државу. Али, Пурић је и овде хтео да буде звезда. Може, али у некој другој прилици или у неким другим новинама које нису, у традицији дугој 70 година, однеговцале професионалност као мото свог рада.

Није било ни ЊЕГОВОГ (ни других) говора, замера председник Пурић, при испраћају посмртних остатака деце.Тачно. Али било је текстова о самом догађају, о спасавању, о преплашеној деци на крову аутобуса, о храбрости спасилаца, о доласку спасилачких екипа, о потрази за лешевима несрећне деце, о напорима да се извуче аутобус, о испраћају преживелих и погинулих...О дану жалости. Није ваљда да Пурић сматра да је све ове текстове требало избацити и објавити ЊЕГОВ (и друге) говор, у коме није речено ништа што до тада није безброј пута изговорено. У говору не би било ничег новог па чак ни то да га је ОН прочитао.

                                            ПРЕТЊЕ

„Да сам ја директор „Полимље“ или би ми писало како треба или не би било ни вас ни мене...“поручио је, између осталог, Пурић новинарима на последњој седници СО и додао, „али пре не би било вас него мене...“Треба писати, по мишљењу нашег председника само објективно, истинито и непристрасно, а услов за то је да ЊЕГА има у неограниченим количинама.

А колико се Пурић брине за објективност, говоре и последњи контакти са Бугарском, када су спасиоци, Зухдија и Заим Ахметовић и делегације пријепољске општине и МУП-а Србије, позвани у Бугарску, где су још једном уважени од тамошњих званичника. Наравно да Пурићу, који толико пледира на новинарску објективност и непристрасност, ни на крај памети није пало да новинаре позове да догађај пропрате објективно и непристрасно, јер је само присуство новинара гарант за то. Дао је себи за право да након свега сам позове новинаре да би им ОН испричао како је ЊЕМУ било у Бугарској и ко ГА је све примио и каква је признања добио. Ваљда мисли да је објективно и истинито само оно што ОН сматра, мисли, процени и оцени.

                                   НЕПИСМЕНИ НОВИНАРИ

Председник свих грађана Пријепоља, Стеван Пурић, констатовао је,по ко зна који пут, да су новинари „Полимља“ политички неписмени и поред њихових факултета. Понајвише зато што не знају са ЊИМ. Новинари, истина, немају неких политичких претензија а што се тиче писмености, најбоље би било за председника да ову реч и не помиње.

На крају, просто је несхватљива жеља и потреба председника Пурића да буде главни јунак и ове трагичне гостунске приче. Да ли је нагомилана сујета учинила да ОН изгуби сваку меру и осећај за стварност. Да ли је могуће да је умислио да је неколико посета месту трагичног догађаја и неколико протоколарних сусрета, које он воли да зове пријемима, довољан разлог да себе сматра већим херојем од људи који су се, у ноћи трагедије, бацали у набујали Лим не би ли спасили што више живота, не размишљајући при том, о сопственим.На ова питања новинари заиста, нису стручни да одговоре. То су питања за неке друге стручњаке. А што се новинара тиче, они ће и даље пратити догађаје и процењивати на основу професионалне етике, шта је главно а шта споредно, имајући одговорност, пре свега, према својим слушаоцима и читаоцима.

А коме је мало слика у новинама, тај нека отвори сопствени буђелар и нека оснује приватне или породичне новине, па нека се слика и пише о себи колико му воља. „Полимље“ има само осам страна и премало их је да задовољи све Пурићеве сујетне потребе.

Мемнуна Цмиљановић

(„Полимље“, 2004.)

 

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Marketing

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

septembar 2019
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

3749745
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
482
4202
4684
54740
161197
3749745

Vaš IP: 35.175.191.150
2019-09-17 04:25