donacija

ОБРАЗОВАЊЕ НА ЈЕЗИКУ МАЊИНА: НОВИ МОДЕЛ - ДА СВИ УЧЕ О СВИМА

  24 oktobar 2018

Истраживање показало да родитељи у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, сматрају да увођење наставе на босанском језику носи у себи ризик од гетоизације и сегрегације Бошњака.

Четири године након увођења наставе на босанском језику постоје бројни проблеми у њеној реализацији. Неки од њих су адресирани на Бошњачко национално вијеће, у смислу одговорности, а неки и на рачун државе која није довољно јасно дефинисала и појаснила концепт увођења наставе на језицима националних мањина.

Ово је истакнуто на округлом столу који је данас организовала Академска иницијативе „“Форум 10“ из Новог Пазара, на тему „ Образовање на језицима националних мањина у Републици Србији – могућности за имплементацију концепта интеркултуралног образовања.

„У зависности од средине, проблеми се крећу се у широком дијапазону од тога да родитељи неће да им деца остају још један час дуже да би слушало босански, неће да се деца одвајају од другара друге националности и одлазе у посебна одељења, до тога да наставници немају одговарајуће уџбенике“ рекао је за Полимље Тео Тараниш, који је, у реализацији „Форума 10“, радио на истраживању модела образовања на босанском језику у 6 санаџачких општина:

„У зависности од националног састава и општег расположења заједнице према овој тематици, резулати су сасвим различити. Људи у Новом Пазару, Сјеници и Тутину имају једно становиште док у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши, сматрају да увођење наставе на босанском језику носи у себи ризик гетоизације и сегрегације Бошњака. У Пријепољу нам, на пример, родитељ каже : „Ја нећу да се мој син Мехмед одваја од свог друга Николе“. Ми смо уједно питали и за концепт интеркултуралног образовања као начина да се превазиђу ти проблеми, што су родитељи углавном оценили као идеалан модел. Чак и у општинама Нови Пазар, Сјеница и Тутин, рекао је Тараниш.

Концепт интеркуктуралног образовања је, појаснио је Тараниш, да сви уче о свима. Да се у наставним плановима и програмима нађу наставне јединице које би подједнако заступиле све националне мањине у редовним школским програмима.

„Истраживање смо урадили са циљем да га проследимо надлежним, то је БНВ и Министарство просвете, као основу за неке будуће кораке, као смерницу у ком правцу би то требало даље развија и води тај процес“.

У том смислу је Проф. др. Данијела С. Петровић, са Филозофског фалултета у Београду, израдила Платформу за подршку интеркултуралном образовању, у форми предлога. Она се заснива на принципима поштовања културног идентитета ученика, развијању вештина и ставова који их дефинишу као одговорне грађане друштва и доприносе поштовању, разумевању и солидарности међу етничким, националним, социјалним и другим групама и појединцима.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

jul 2021
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

7397727
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
16765
15882
73987
299319
254528
7397727

Vaš IP: 35.172.136.29
2021-07-31 21:51