Korona i žene: VIŠE POSLA U KUĆI UGROZILO RAVNOPRAVNOST

  28 mart 2021

Pandemija korona virusa mogla bi da izbriše četvrt veka postignutog napretka u rodnoj ravnopravnosti,  sugerišu novi globalni podaci  Agencije UN  koja se bavi položajem žena

Žene rade značajnije više kućnih poslova i u odgajanju dece, zbog posledica pandemije.

-Sve za šta smo se zalagali, za šta nam je bilo potrebno 25 godina, moglo bi da bude izgubljeno za svega godinu dana", kaže Anita Batija, izvršna direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.

Prilike za zaposlenje i obrazovanje mogle bi da budu izgubljene, a žene bi mogle da pate od lošijeg mentalnog i fizičkog zdravlja.

Teret odgajanja dece predstavlja „pravi rizik od povratka na rodne stereotipe iz pedesetih", kaže Batija.

Čak i pre pandemije, procenjivalo se da žene rade tri četvrtine od 16 milijardi sati neplaćenih poslova koji se obavljaju svakog dana širom sveta. Drugim rečima, pre korona virusa, za svaki sat neplaćenog posla koji obave muškarci, žene urade tri. Sada je ta cifra još udvostručena.

Iako su se istraživanja najpre bavila zemljama sa nižim i srednjim primanjima, podaci iz industrijalizovanijih zemalja pokazuju sličnu sliku. Ono što zabrinjava je to što se mnoge žene ne vraćaju na posao.

Agencija UN žene upozorava da će domino efekat od manje zaposlenih žena biti poguban ne samo po žensko blagostanje već i po njihov ekonomski napredak i samostalnost.

-Viđamo zabrinjavajuće posledice kao što su visoke nivoe stresa i izazova po mentalno zdravlje, naročito kod žena, delom kao posledicu povećane količine posla", kaže Papa Sek, glavni statističar Agencije UN Žene.

Tradicionalne rodne norme podstiču ideju da muškarci donose hleb na trpezu dok su žene domaćice, a od devojaka se često očekuje da preuzmu kućne poslove. Mentalni teret: zakazani lekarski pregled, planovi za spremanje obroka i kućne popravke , mogu da ostave traga i na ženinom fizičkom i mentalnom zdravlju.

Pandemija je ukazala na činjenicu da je neplaćeni rad bio socijalna sigurnosna mreža u čitavom svetu i omogućavao nekima da izađu u svet i donesu kući produktivne prihode, istovremeno osujećujući prilike za razvoj i zaposlenje onih žena koje su najviše nosile teret odgoja dece.

Žene koje obavljaju većinu neplaćenih poslova ili imaju manje vremena da se posvete plaćenom radu ili rade duže na poslu ili se često suočavaju sa finansijskom neizvesnošću u oba slučaja.

-Ne možete dovoljno da istaknete koliko je ovo velik problem i koliko će veliki uticaj izvršiti ukoliko vlade i kompanije ne preduzmu nešto", kaže Batija.

UN pozivaju vlade i kompanije da priznaju da neplaćeni poslovi postoje i da primene mere kao što su dodatno porodično odsustvo ili dodatno plaćeno odsustvo, a ostave otvorene vrtiće.

-To nije samo pitanje prava, to je i pitanje šta ima ekonomskog smisla. A ekonomskog smisla ima da žene u potpunosti učestvuju u ekonomiji”, kaže Batija.

I.H.

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Srećni praznici

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2021
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6709828
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
7062
5112
12174
99751
186060
6709828

Vaš IP: 3.226.72.118
2021-05-11 09:07