BID ZONA: ŠTA OSTADE OD „STARE ČARŠIJE“?

  12 april 2021

Bili smo jedna od prvih šest opština u Srbiji koja je dobila veliku američku donaciju za uređenje glavne gradske ulice, zarad unapređenog poslovanja. Neki gradovi su izgradili trgove, pešačke zone i zaista unapredili kompletan ambijent „srca“ grada. A Prijepolje?

Bila su to prva velika ulaganja u infrastrukturu u centru grada od sredine osamdesetih godina prošlog veka. AmerIčka razvojna agencija i nevladina organizacija Mercy corps obezbedili su sredstva za unapređenje ambijenta za poslovanje u prvih šest opština u Srbiji, među kojima je bilo i Prijepolje. Zvalo se to Zona unapređenog poslovanja ili BID zona(Business improvement district), a mi smo projektu dali još i naziv Poslovna zona „Stara čaršija“. Vrednost građevinskih radova trebalo je da iznosi 11 miliona i 650 hiljada dinara. Od tog iznosa, Mercy corps je donirao 7miliona i 150 hiljada dinara da se popločaju trotoari , uredi rasveta, dodaju urbani mobilijari. Mnogi su verovali da će Prijepolje konačno dobiti pešačku zonu, da Valterovom neće prolaziti automobili, da će se vratiti ambijent korzoa, podstaknuti zanatstvo, izgradnja ili rekonstrukcija tipskih dućana, malih prodavnica, oživeti Gradska kafana i njena terasa... Preciznije, suština projekta je „izbor najatraktivnije lokacije u gradu koja bi bila osmišljena i uređena tako da zaista predstavlja zonu unapređenog poslovanja. U saradnji sa lokalnom vlašću odabran je deo glavne ulice od Muzeja do Pošte koji će biti uređen po posebnom projektu. To podrazumeva naglašeno uređenje dela ove ulice, obnovu fasada i drugih sadržaja koji bi, potom, bili daleko atraktivniji za poslovanje, što bi lokalnoj samoupravi dalo povod za posebno rangiranje tog dela grada a to znači da bi lokalne takse bile veće za poslovni prostor u toj zoni“. Održavani su sastanci sa malim privrednicima jer je trebalo da se „načini“ udruženje i izabere menadžer...Sve se to uradilo. I zastava se napravila.

Ih BID zona 1

Usledili su radovi na rekonstrukciji ulice, skinuti su kameni ivičnjaci, postavljeni „moderni“, trotoari su dobili „ploče“, rupe na kolovozu su „presvučene“ novim slojem asfalta. Malo se i proširila „zona“ zbog specifičnih zahteva tadašnjih „viđenika“ na vlasti, pa su i radovi koštali 16 miliona dinara. Ta, naučili smo da budžet „sve trpi“. Najavljena je „sigurna“ izmena režima saobraćaja.

U decebru 2006.godine, u prisustvu građana, predstavnika američkih organizacija, ambasadora Amerike u Srbiji, presecanjem crvene vrpce, otvorena je Zona unapređenog poslovanja. Bila velika svečanost. Sviralo se, malo pevalo, bilo odmereno i otmeno. Potpisan i Sporazum između opštine i Udruženja građana poslovne zone “Stara čaršija”, a potpise su stavili predsednik opštine Nedžad Turković i menadžer Zone unapređenog poslovanja(BID) Dženan Čičić. Tim sporazumom je regulisan način funkcionisanja i saradnja lokalne samouprave sa Udruženjem. Potom :“ Već u februaru 2007. godine donet je novi režim saobraćaja od strane lokalne samouprave. Tim režimom je određeno da je zabranjeno parkiranje vozila od Gradske kafane do Pošte, kao i svako zaustavljanje. Takođe je zabranjeno parkiranje i zaustavljanje vozila u ulici Branka Radičevića (kod Komunalnog preduzeča) jer je ta neuslovna ulica postala dvosmerna. Nabavna vozila i vozila za iznošenje smeća planirano je tom odlukom da u ovom delu ulice svoje poslove obavljaju od 6 do 9 i od 15 i 30 do 17 sati”. Činilo se da „mjenjamo“ kurs i navike. Kad, ono, međutim.

MEĐUTIM...

Posle samo tri godine od postavljanja, granitne ploče na trotoarima glavne prijepoljske ulice su popucale, pa su zamenjene novim. Prema rečima Dragana Čičića, tadašnjeg predsednika MZ Prijepolje, za ovu sanaciju, koja je u prvoj fazi obuhvatila samo jedan trotoar, odnosno levu stranu BID -zone u Valterovoj ulici, iz opštinskog budžeta izdvojeno je 2,850.000 dinara. Posao je poveren firmi “Emilio Stecher”. Niko nije poštovao nikakav režim saobraćaja. Parkirao se i parkira se ko gde hoće i kad hoće. Kamioni su najahivali na trotoare kako im se to dopadne. Niko ih nije sprečio, niko nije onemogućio bahatost. U korpe za smeće koje su postavljene na kandelabrima tek da građani dok šetaju bace sitne otpatke, iz obližnjih prodavnica baca se grubi otpad. Klupe se šetaju sve do Lima. O građevinskim, pak, poduhvatima govorili su odbornici Skupštine opštine, nazivajući to”urbanističkim nakazama koje niču pred našim očima”, pa je čak postavljeno i pitanje – da li “za ove nakaze nadležna služba Opštinske uprave izdaje potrebne dozvole”? A očigledno je da se ono “stara čaršija” može shvatiti samo u veoma ironičnom kontekstu jer osim tri ili četiri objekta izgrađena u duhu “stare čaršije” osamdesetih godina, od te ideja nije ostalo ništa. Iako je ulica “tehnički primljena” očigledno je da naša “odgovornost” ne seže daleko. Samo do određenih “dogovora”.

Tako je to bilo “onomad”. Od toga “onomad” pa do danas Zona unapređenog poslovaja je zaboravljena.

Prošlo petnaest godina. Kad pogledate Glavnu prijepoljsku ulicu možete mnogo toga da “ispričate” o gradu, njenim žiteljima, predstavnicima “naroda” na mestima gde se odlučuje i rukovodi, stručnim službama i “stručnjacima”. Od Zone unapređenog paslovanja ostale su ne “rupe” nego “krateri”. Ni jedno vozilo ne može njome proći normalno, kolone nepropisno parkiranih automobile, dostavna vozila, ružni dotrajali ostaci klupa, nigde korpi za smeće, nigde “ambijent” samo nekakav haos koji nikome ne smeta jer se tada najbolje “snalazi”. Red i uređenost traže donošenje pravila, pridržavanje pravila, odgovornost, poštovanje sebe i drugog. U burazerskom dogovaranju po sistemu “hajde jadan, lako ćemo, ta ljudi smo, dogovorićemo se” nema toga. Samo” rupače” koje se cinično “popunjavaju” za “slikanje”. Privremeno. Ta “privremenost” uništava samu suštinu svakog delovanja i funkcionisanja pristojne zajednice.

Valterova ulica je primer izostanka odnosa prema urbanitetu. Zanemarivanje, ignorisanje, što zbog neznanja i nedostatka elementarne kulture življenja, što zbog potpune indolentnosti jer “kome treba ta ulica” kad služi samo “za opošljavanje”? Verovatno nigde, čak ni u najgorim selendrama, glavna ulica ne izgleda kao u Prijepolju. Retki arhitektonski biseri propadaju na očigled svih, ruše se pred našim očima, čeka se da nestanu, da bi, valjda, na atraktivnom mestu, nikle urbanističke nakaze po meri “investitora” i onih koji ih podržavaju, ne znajući i primitivno ne mareći za nasleđe, a samo ono grad čini gradom i udobnim i prestižnim mestom za život.

Ili odavno ovde grada više nema? Da, ipak, kako neko reče nije sve pretvoreno u “ubogu selendru”?

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Srećni praznici

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2021
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6735421
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1218
2838
37767
125344
186060
6735421

Vaš IP: 3.236.118.225
2021-05-16 10:31