Putovanje u doba korone-Travnik: RASKLOPLJENA KNJIGA

  13 maj 2021

Hroniku o svom rodnom Travniku napisao je Ivo Andrić jer biće da mu se tu otkrivao i smisao svih naših puteva. A ja dođoh ovog maja da vidim da li još trepti sjaj sa Abdulah pašinog turbeta zato što je sav imetak zaveštao za plamičak koji će goreti da bi „jednu tačku mračne i studene zemlje trajno osvetlio. A to znači ozariti, pa ma samo i jednim zračkom, sve oči koje ikad tuda prođu“.

Osvoji me Travnik kad prvi put svratih pre koju godinu i obećah sebi da ću mu se vratiti, da ga još bolje sagledam, odozgo, sa bedema. I bi tako. Vratih mu se na mom prvom putovanju od kako je epidemija zavladala svetom i hara godinu dana, a svet se šćućurio kao kad na dunjaluk navali hala i vrana.

Ih Travnik 5

A vratih mu se i da bih bolje razumela ono što Andrić zapisa:“Nikad niko u Travniku nije ni pomislio da je to varoš stvorena za običan život i svagdašnje događaje. To osnovno osećanje da su oni odnekud drukčiji nego ostali svet, stvoreni i pozvani za nešto bolje i više, ulazilo je u svako ljudsko stvorenje, sa hladnim vetrom s Vlašića, sa reskom vodom iz Šumeća i nije ih nikad napuštalo, ni u snu ni u bedi ni na samrtnom času. Njihov grad, to je u stvari jedna tesna i duboka raseklina, s obe strane ruše se brda strmo i sastaju pod oštrim uglom u dolini u kojoj jedva ima mesta za tanku reku i drum pored nje. Tako i sve liči na rasklopljenu knjigu na čijim su stranicama, kao naslikani, bašte, sokaci, kuće, njive, groblja i džamije. Tu žive Travničani, sa vezirskim Konakom pred očima, gordi, tankovijasti, gizdavi, probirači i mudrice“.

Ih Travnik 2

I, evo me, u toj dolini reke Lašve, u kojoj su nekad zlato ispirali Iliri i Rimljani, u gradu koji je bio prestonica bosanskih kraljeva u srednjem veku i sedište 77 osmanlijskih vezira, od 1686. do 1850. godine, kad je bio sedište Bosanskog ejaleta, glavni grad Bosanskog pašaluka. Prvi put Travnik se spominje u analima turskog istoričara Dursun bega kada zabeleži osvajanja sultana Mehmed II Fatiha Osvajača. Bila je 1463.godina. Na početku 19.veka bio je i sedište konzulata Francuske i Austrougarske. O tim „konzulskim vremenima“ piše Ivo Andrić. U tih sedam godina stvarana je nova slika Evrope, tri vezira se smenila, a konzuli bili i otišli. A Travničani? Beg iz najuglednije porodice Teskeredžić, ovako će to sažeti kad ono najaviše dolazak konzula: “Sve treba slušati i pamtiti, ali ne treba sve odmah srcu uzimati. A i da dođu, neće Lašva poteći naopako, nego ovuda kuda i teče. Mi smo ovdje na svome, a svaki drugi koji dođe na tuđem je i nema mu duga stanka. Mnogi je ovdje došao da ostane ali mi smo svakom do sada u leđa pogledali, pa ćemo i njima“. Tako i bi. Kad Napoleon beše poražen, odoše i konzuli. A Hamdi-beg će:“Djeca će se na jaliji igrati konzula i kavaza jašući na drvenim pritkama, pa će se i oni zaboraviti“.

Ih Travnik 1

Pretrpan istorijom,Travnik je kao scenografija za film. Stari grad, tvrđava Garbun, vertikale brojnih džamija, gornja i donja čaršija, česme, pašinske medrese. Jedini grad sa dve sahat kule. Vezirskom ulicom prolazimo. Hadži -Ali begova džamija i Sahat kula dominiraju. Dao ju je sagraditi vezir Mehmed paša Kukavica u 18.veku. Tu je sunčani sat, jedini u Bosni, na kome se sati počinju odbrojavati od početka zalaska sunca. Niz čaršiju su i ostaci medrese ovog vezira. Najstarija je Jeni džamija, sagrađena u 17.veku. Čuvena je Šarena džamija, u čijem kompleksu su i bezistan i dućani kao jedini primer u osmanlijskoj arhitekturi da se građevina koristi u sakralne i svetovne svrhe. Poseban utisak ostavlja malena Konatorska džamija na mestu istoimene mahale sa drvenom munarom. Hair gradu učinio je još jedan veliki i značajni vezir kakav je bio Ibrahim paša, poklonivši mu zgradu medrese u kojoj je bila i prva gradska biblioteka sa preko sto rukom pisanih knjiga koje paša lično pokloni.

181725846 789051805369302 7916135218271702401 n

Pa, ipak, najviše iznenade turbeta. Po sred čaršije, kraj trotoara kojima svet prolazi da oposli ili da prošeta i korzira, ti mauzoleji nad izvanrednim nišanima vezira, velikodostojnika i njihovih najbližih, zaista fasciniraju. Travnik, kako i dolikuje nekadašnjoj prestonici, ima ih sedam, najviše u Bosni i Hercegovini. Izvanredno klesani natpisi na arapskom jeziku su pravi dokument u kamenu. Nišan vezira Dželaludin paše je divno ukrašen, a beše veliki hrsuz. U njegovo vreme, na zidu jedne kuće bio je postavljen aršin, turska mera, a na oba kraja šipke vezirov pečat. Po celoj Bosni se proneo glas o ovom aršinu. Bio je upozorenje da za svakog važi ista mera u dodeli pravde.

181458559 1088548921962126 3310443436025857671 n

Mnogo poštovani vezir Abdulah paša Deftedarija zaslužio je posebnu pažnju. Ivo Andrić ovako zapisao: „Jedino pored same vode, trepti slab sjaj iz Abdulah-pašinog turbeta. To je sveća koja stalno gori nad grobom ovog paše. Ostao je u uspomeni sveta kao blag i pravedan upravljač. Pre smrti je zaveštao svoje imanje travničkoj tekiji i drugim ustanovama. Ostavio je znatnu sumu da mu se sagradi ovo lepo turbe od dobrog kamena, a iz prihoda od kuća i kmetova da mu pored groba gori danju i noću voštanica neobične debljine. Grob mu je uvek pokriven zelenom čojom na kojoj je bio natpis: „Neka Svevišnji rasvetli njegov grob“. Ovaj neobični zavet bio je misterija za francuskog konzula, ali pre nego što će zauvek napustiti Travnik, shvatiće. „Da, taj paša je znao kakvih mračnih večeri i maglovitih dana ima u ovom tesnacu, znao je kako ljudi brzo zaboravljaju i žive i mrtve, izneveravaju obaveze i krše obećanja. Zato je sve što je velikim naporima, junaštvom i pameću stekao u svom kratkom životu, dao za ovaj plamičak koji gori nad njegovim nemoćnim ostacima. Dabogme, ovo malo plamena nije mnogo ni sigurno ali je sve što se može: jednu tačku mračne i studene zemlje trajno osvetliti. A to znači ozariti, pa ma samo i jednim zračkom, sve oči koje ikad tuda prođu“.

Ih Travnik 4

Valja na tu Plavu vodu, na Šumeće i popiti tu „kahvu“ u „Kahvi“ što je spominju letopisci. „Na kraju travničke čaršije ispod hladovitog i hučnog izvora Šumeće, postoji otkad svet pamti mala Lutvina kahva. Toga prvog sopstvenika kafane ne sećaju se ni najstariji ljudi ali svi idu kod Lutve na kafu i njegovo se ime pamti i izgovara tamo gde su zaboravljena imena tolikih sultana, vezira i begova“.

I evo me ovog majskog dana, sedim ispod lipe, kraj vode baš kao što su sedeli oni koje sačuva svojim kazivanjem Andrić. „Od početka maja, do oktobra to je, po davnašnjoj tradiciji mesto na kom se posle podne, oko ićindije sastaju travnički begovi i ugledniji ljudi. To se mesto zvalo Sofa. Imala je svoje posebno društveno i političko značenje“. Šumi voda. U Travniku, vezirskom gradu, još se priča o bajramskim soframa koje se nisu mogle zamisliti bez 12 jemeka u skromnijim i 24 u boljim gradskim porodicama. Počinjalo je sa jednom od 20 vrsta čorbi, a potom redom:sogan dolma, japrak, kalja, pa čimburi. A ćevapi? Na koji od najboljih travničkih pomisliti: šiš, papaz, jagnjeći ili šareni?Možda krzatme? Posle na rad dolazila slatka jela:halva, hurmašice, kadaif, ružice, tufahije, đunlari, lutme, duzleme, sutlijaš, hošaf i baklave. A baklave razne:kajmak-baklava, džandar-baklava, bademli- baklava, stambol- baklava sa onim đulbešećerom. Pa na kraju sve se završi kahvom uz duhan čibuk...Jah!

Po nešto od toga još u Lutvinoj kahvi, dok vetar raznosi behar na sve strane, a po koja lat u fildžan se utapa. I kud bih nazad, a da se opet ne spomenem Andrića, prolazeći mu kraj rodne kuće:“Samo se putuje. A smisao i dostojanstvo puta postoje samo ukoliko umemo da ih nađemo u sebi“.

Tekst i fotografije: Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jun 2021
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

7002468
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
316
12830
59889
158588
233803
7002468

Vaš IP: 3.236.214.224
2021-06-20 00:29