donacija

U SUSRET SEZONI BERBE: REKORDNA CENA MALINE?

  15 jun 2021

Ukoliko se ostvare trenutne najave ove godine će se kilogram “crvenog zlata“ plaćati više od 300 dinara!

 Malina je proizvod po kome nas svet prepoznaje. Iako po obimu proizvodnje nije najzastupljenija, po vrednosti ostvarenog ukupnog izvoza ubraja se među najznačajnije voćne vrste u Srbiji. Zato se s razlogom postavlja pitanje: zašto svake godine malinari strahuju kakvu će prođu imati i koju će cenu njihov rod ostvariti na tržištu.

Da li će i ova godina biti upitna ili bi, kako se očekuje, mogla biti prekretnica za proizvođače ? Jer, ukoliko se ostvare trenutne najave, ove godine će se kilogram “crvenog zlata“ plaćati više od 300 dinara!

Zalihe u hladnjačama svedene su na minimum ili ih uopšte nema, a kolika je trenutna potražnja za “crvenim zlatom” možda najbolje ilustruje podatak koji su preneli pojedini mediji, da je pre nekoliko dana određena količina maline prodata po ceni od 410 dinara za jedan kilogram. Na rast cene uticao je i slabiji rod ovog voća u Čileu, odakle određene količine neće stići na evropsko tržište.

Ifet Hamzić, šef Stručne službe za poljoprivredu u opštini Prijepolje veruje da bi veća ovogodišnja cena mogla biti “mač sa dve oštrice”.

- Neće to biti pozitivna stvar za proizvođače. Ljudi će opet početi da formiraju nove zasade što će dovesti do tržišnog viška koji će umanjiti cenu maline. Malinarima treba konstantna i predvidiva cena kako bi mogli da planiraju i kontrolišu proizvodnju.

Hladnjačari na različite načine pokušavaju da poštuju ugovorene obaveze i obezbede nove količine u predstojećoj sezoni, ali je sigurno da će za cenu veću od 300 dinara insistirati na kvalitetu ploda

Hamzić kaže da da situacija u našim malinjacima nije obećavajuća, što je posledica dešavanja u prethodnim godinama. Pre svega nezadovoljstva proizvođača zbog otkupne cene ali i vremenskih uslova koji ne idu na ruku malinarima. Zato smatra da i pored povećanog interesovanja hladnjačara, proizvođači neće ostvariti značajnije prihode od ovogodišnjeg roda. Hamzić procenjuje da će prinos biti za 30 do 40 posto manje nego prošle godine.

Medju razlozima su stari zasadi koje bi trebalo obnoviti novim i kvalitetnim sadnicama maline.

-Stari malinjaci se prosušuju, a malinari takvih malinjaka. Proizvođači nemaju računa da kvalitetno održavaju veće površine zbog čega smanjuju zasade, ostavljaju samo bolje površine. Sa druge strane, teško je doći do kvalitetnog sadnog materijala i to je, generalno, problem na celoj teritoriji Srbije.

Ni vreme nije išlo na ruku proizvođačima maline.

– Neuobičajeno toplo vreme u februaru pokrenulo je vegetaciju, dok je mart je doneo izuzetno niske temparature koje su dovele so izmrzavanja voća. Mraz je “pokosio” parcele koje su postavljene na mestima gde se zadržavaju hladne vazdušne mase. Tu je sada veoma mali broj rodnih grančica po dužnom metru, što znači da se ne može očekivati veća količina ploda po jedinici površine.

Situacija je znatno bolja u malinjacima koji su zaštićeni od hladnoće.

- Tokom aprila i maja došlo je do određenog oporavka zasada, ali imamo dvadesetak dana kašnjenja vegetacije što ne može da se nadoknadi. Vreme je takođe uticalo na neujednačeno formiranje ploda pa tako u malinjacima imamo mladare koji već cvetaju a neki još nisu pružili bobičaste plodove. Zato će se, veruje, produžiti berba maline i to će za posledicu imati povećanje troškova radne snage.

- Već se formirala cena od 350 dinara po satu, tako da će berba biti ogromna stavka u troškovima. Ako je ona 50, 60 posto onda proizvođača nema nigde iako će malina biti skupa voćka ove godine.

Pa i pored solidnih dnevnica koje su spremni da ponude, proizvođač Dragojlo Drobnjak veruje da malinu ove godine neće imati ko da bere. On je zbog toga, tvrdi, svoj zasad smanjio sa šest na tri hiljade.

Prinos će veruje biti čak 50 posto manji u odnosu na prošlu godinu.

-Imam zasad star svega tri godine, pa i tu se malina suši. Neđe dobra, neđe nije. Sve zavisi do godine. Bilo je godina kad od “direka do direka” svega pet gajbi uberem. Bio sam pre neki dan kod malinara u Komaranu. Gledam,mlad zasad, ali od pola suše se grane. Šta vredi dobra cena, kad ploda nema?

Dadić Milivoje malinu bere na 2 hektra zemlje.

-Malinjak u Karoševinama je odličnog kvaliteta, dok je ovaj Zalugu „pokosio“ mraz što će se odraziti na prinos. Topli dani kad im vreme nije utiču na vegetaciju. Prošle godine u novembru sam mogao ubrati najmanje 300 kila. Uoktobru planiram tretman koji će usporiti vegetaciju, kaže Dadić čiju malinu beru iskusni berači.

Ove godine, kaže, u startu će platiti 60 dinara za svaki kilogram ubrane maline.

-U malinjacima je svake sezone dvadesetak stalnih i iskusnih berača. Ove sezone će ih možda trebati i više. Može iskusan berač dnevno ubrati od 60 do 100 kila, što znači da se u malinjacima može dobro zaraditi. Dobrog berača spreman sam i više da platim, poručuje Dadić.

Prošle godine u Srbiji je proizvedeno oko 60.000 tona malina. Prilike na tržištu utiču i na ponovno povećanje zasada, jer su oni koji nisu bili vezani izvoznim ugovorima ostvarili dobit nezabeleženu u poslednjih 25 godina. Mogućnost izvoza srpske maline sada je mnogo veća, pa bi malina iz naše zemlje svoj put mogla pronaći u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Skandinavskim zemljama.

Država će, kako je najavio ministar poljoprivrede, ove godine subvencionisati sve proizvodđače koji žele da promene sadni material sa čak 90 posto. To je velika šansa za malinare koji imaju amciju da ostvare veći prihod od prizvodnje, a za prijepoljske malinare prilika da obnove stare zasade.

J.B.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

jul 2021
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

7397719
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
16757
15882
73979
299311
254528
7397719

Vaš IP: 35.172.136.29
2021-07-31 21:49