Ovde nikada nije bila nikakva ulica, niti su prolazila vozila. Bila su dva hana, voćnjaci, potom uski prolaz za pešake, a onda su srušeni hanovi, ostala je pustopoljina, na kojoj godinama nije bilo ničega jer je planirana robna kuća. Ništa od robne, pa je sve to stajalo tako, u sred grada, čak i kuća sa poljskim klozetom. Onda je neko počeo da crta neke objektiće, neke drvene kioske koji bi, kao, mogli tu da se izgrade. Nije moglo, pošto su vlasnici uspeli da vrate eksproprisano zemljište jer nije privedeno nameni. Vlasnika mnogo, zemlja stoji, a kad već stoji, što taj prostor u sred grada, koji povezuje dve centralne gradske ulice, ne bi bio divlji parking ? Kad može divlja gradnja, ko će zabraniti divlji parking?! A korisno svima. I tako, postade to glavni gradski parking.
Neko se pre petnaestak godina dosetio te je to „osposobio“ nasipanjem nekog užasnog šljunka koji stvara nesnošljivu prašinu, a tu je nekada bila obična “zdrava” zemlja. I onda se krenulo. Tako je višedecinijska jednosmerna ulica „Branka Radičevića“, gde je Komunalno preduzeće, preko noći, nečijim nalogom, postala dvosmerna. Haos je potpun, ludilo neopisivo, ali svi, očigledno, zadovoljni. Opošljava se na sve strane. Ko nije zadovoljan?Pa, nisu ljudi što žive u toj ulici koja je preko noći prestala da se čisti, da se mete, jer ne vredi kad razjareni automobilski asovi krenu da „frljaju“ kamenje, prašinu i blato sa divljeg parkinga. U međuvremenu, nekome je to dobro poslužilo i za betonjerku. I sada duž cele „Valterove“, odnosno glavne ulice jednog grada, jednog urbaniteta, da tako kažemo, autmobili „vuku“ debelo blato, a o ulici „Branka Radičevića“ i da ne govorimo. Od kaljuge se ne vidi više asfalt. Ljudi parkiraju u tom debelom blatu ovih kišovitih i snežnih dana, cipele i antilop čizme dama i „tene“ ostalih, upadaju u kaljugu i debelo blato do članka, pa onda tako, po tom debelom, dubokom blatu što se lepi za đonove, ulazi se u prostorije opštinskih službi, da se oposli, u Zavod za zdravstveno osiguranje, u Komunalno da se plate računi, u Turističku organizaciju i suvenirnicu... Pa, onda, kad oposli svekoliko parkirano građanstvo, opet po tom debelom blatu u centru grada, ulaze u svoje parkirane automobile kojima se odvoze, tako izađu iz tih auta pa pred stanove i kuće, pa u onim cipelama, čizmama i tenama u kuću. Vuče se debelo blato i kaljuga iz centra grada ko zna dokle.
Niko ne primećuje. Niko ne preduzima ništa. Niko nema projekat za kaljugu. Ni ne vide je. Ali svi vide staze i bogaze koje su kapitalne investicije na budžetskom popisu, iako tamo nikoga nema.
Hoće li nekome zasmetati ova kaljuga i ovo blato što se vuče Prijepoljem? Hoće li neko barem ulicu „Branka Radičevića“, u srcu grada, ponovo „preimenovati“ u jednosmernu, pa da se barem automobili mogu propisno parkirati u njoj? Hoće li neko zatvoriti prolaz jer to nije ulica ili zaista trasirati i urediti da bude uređena ulica?
Vidi li ovo neko od onih koji izvršavaju vlast sa prozora udobnih kancelarija? Vide li inspektori, službenici, vidi li svekoliko građanstvo koje hoka blatnjavih “cipeluha” do članka? A ako i vidi, ama smeta li ikome ovaj kal i hal?!
Indira Hadžagić
